Знате ли да Српска има Кинотеку?

Један је од најотворенијих органа којима смо се обраћали, а у наставку можете да прочитате чиме се бави и шта је мучи.

уторак, април 23, 2019 / 11:45

Пише: Стефан Мачкић

Кинотека Републике Српске задужена је да, као јавна установа, штити филмску грађу „која представља културна добра од великог значаја и остала културна добра, чија је вриједност од посебног значаја.” Изродила се 2009. године из некадашњег Јавног филмског предузећа Републике Српске „Срна филм”, прве продуцентске куће Републике Српске, а сједиште јој је на Палама.

Иако је дјелатност Кинотеке, према њезином Статуту, „од посебног друштвеног интереса и значаја за Републику Српску”, што подразумијева и обимнији списак задатака, тој јавној установи су одобрена из буџета скромна средства у износу од 50.000 КМ (за 2017. годину). Успјела је, поред тога, да обезбиједи и додатних 10.000 КМ од Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине.

Кинотека се зато у извјештају о раду током 2017. године пожалила да јој се одобрена средства не исплаћују на вријеме. Тако су средства помоћу којих је требало да се остваре планови за 2017. годину уплаћена тек крајем новембра те године (прва половина) и крајем јануара наредне, 2018. године (друга половина). Такав је случај био и са средствима Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, која су такође уплаћена крајем јануара 2018. године.

Упркос томе, Кинотека је, сналазећи се, остварила најзначајније планиране програме, али је морала да одгоди обиљежавање Дана европске баштине, те да смањи обим стручног усавршавања.

Шта је радила

Међу најзначјиним оствареним програмима, Кинотека наводи „Филмотеку”, која је „намијењена […] првенствено студентима овдашњег универзитета, али и другим заинтересованим гледаоцима, с циљем популаризације филмске умјетности, како домаће тако и свјетске баштине.”

Улаз на филмске пројекције Кинотеке је слободан, а „[о]дзив публике […] врло је неуједначен, некада готово да нема слободних мјеста, а некада, опет, биљежимо присуство само до десетак гледалаца, иако се ради о програмима којима су обухваћени најзначајнији филмови и аутори из историје филма.” У оквиру овог програма, Кинотека је 2017. године приказала 21 филм, и то у седам циклуса – „Циклус: Мјузикл”, „Фестови ретроспективе”, „Великани српског филма: Слободан Шијан”, „Великани српског филма: Душан Макавејев”, „Циклус: Кански побједници”, „Великани режије: Анджеј Вајда, Иштван Сабо, Јан Сверак” и „Великани режије: Боб Фоси, Федерико Фелини, Рајнер Марија Фасбиндер”.

Организовани су и Дани Кинотеке Републике Српске – тродневна манифестација којом је „свечано и достојанствено обиљежена 25. годишњица од оснивања филмског архива.”

Као најзначајнији догађај, Кинотека истиче „Филмски кампус 2017”, на којем су учествовали студенти из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе те, како се наводи у извјештају те установе, истакнути филмски умјетници, педагози и филмски архивисти из региона. Тај програм је замишљен као „вишедневно дружење студената и професора, филмских умјетника (режисера, филмских монтажера и сл.), при чему се за студенте организују посебне филмске пројекције едукативног карактера, предавања из различитих области филмске умјетности – од историје филма, филмске архивистике, теорије монтаже и режије, радионице, разговори, презентовање студентских филмова, изложбе и сл.”

У „Кампусу” су, између осталих, учествовали и редитељи Здравко Шотра и Слободан Шијан, за које Кинотека каже да су привукли највећу пажњу студената.

Из Кинотеке у годишњем извјештају – доста јавних органа, супротно законској обавези, уопште не саставља такве извјештаје – закључују да су, „и поред тешке финансијске ситуације, ипак успјешно реализовали најзначајније планиране програме, чиме свакако можемо да будемо задовољни, али и даље остају бројни неријешени проблеми, који годинама оптерећују нормално функционисање и унапређење рада Кинотеке Републике Српске”.

Шта је набављала

Кинотека је за 2018. годину планирала 15 јавних набавки укупне вриједности нешто ниже од 50.000 КМ. Најскупље су планиране набавке хотелског смјештаја (6000 КМ), рачунарске опреме (5000 КМ) те исхране и превоза (по 4000 КМ). Све цијене су без ПДВ-а.

Ова јавна установа нам је доставила тражена три најврједнија уговора које је закључила у 2018. години, што многи јавни органи противзаконито одбијају да учине, не схватајући да морају да полажу рачуне народу, чији новац троше.

Кинотека је, тако, са „Алфа плусом” Требиње уговорила за 4050 КМ пружање услуга исхране (180 ручкова и 180 вечера) за учеснике шестодневног „Филмског кампуса 2018”.

Истим поводом, Кинотека је уговорила и са „Боку Инвестом” д.о.о. Требиње за 3225 КМ пружање услуга ноћења са доручком за пројектно особље и учеснике „Кампуса” (35 ноћења у једнокреветним и 12 ноћења у двокреветним собама).

Кинотека је и са „Герман Инвест” д.о.о. Требиње уговорила за 2016 КМ пружање услуга ноћења са доручком, исто за учеснике „Кампуса” (12 ноћења у једнокреветним и осам ноћења у двокреветним собама).

Кога је запошљавала

Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, у Кинотеци је предвиђено петнаест радних мјеста, а услове које морају да испуне они који желе да заузму та мјеста можете да прочитате у Правилнику.

Током 2017. године, Кинотека је склопила 31, а током 2018. године 34 уговора о дјелу, док је у истом периоду закључила само један уговор о раду. Доставила нам је и примјерке тражених уговора, што други органи противно закону такође одбијају да учине, не схватајући да народ има право и да зна кога запошљава, под којим условима и колико га то кошта.

Кинотека је тако доставила уговор о раду са в.д. директора те јавне установе Сњежаном Лаловићем (1645 КМ нето), уговор о дјелу са управником Архива Југословенске кинотеке Александром Ердељановићем (200 КМ за представљање монографије „Милена Дравић”), уговор о дјелу са београдском новинарком – публицистом Татјаном Њежић (200 КМ за представљање исте монографије) и уговор о дјелу са режисером, сценаристом, историчарем умјетности и ликовним критичарем Ђорђем Кадијевићем (200 КМ за предавање о теми „Умјетност и рат”).

Кинотека се показала као један од најотворенијих јавних органа од којих смо тражили информације.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *