Зна ли се коме: Глобални дуг 277 трилиона долара, највећи од Другог свјетског рата

Иако масовна вакцинација указује да крај пандемије, чини се да она не пружа имунитет против дуготрајне економске штете коју је ова пошаст изазвала у свијету. Да она није мала показује и јавни дуг који је на глобалном нивоу највећи од Другог свјетског рата и износи око 277 трилиона долара, што је историјски максимум.

петак, фебруар 19, 2021 / 20:44

Том историјском максимуму кумовало је задужење многих држава како би мјерама помогли својим привредама због чега је дуг у 2020. години нагло порастао за 19,5 трилиона долара, што је скоро два пута више него 2019. године када је забиљежено увећање од 10,8 трилиона долара.

Посебно брину Либан, Кина, Малезија и Турска јер је тамо највећи пораст дуга нефинансијског сектора.

Управо та чињеница, према упозорењима стручњака, указује да најгоре тек долази и да свијет лежи на бурету барута које може да експлодира и остави несагледиве посљедице.

Наиме, огроман раст државне потрошње резултирао је наглим порастом глобалног дуга. Централне банке за сада држе ниске стопе, али чим порасту цијене задуживања, могла би да експлодира дужничка бомба.

У то глобалном лонцу је и Црна Гора јер и она је морала да се задужи да би помогла привреди и грађанима током пандемије. Процјене су да ће ове године јавни дуг Црне Горе изаћи на цијелих 100% БДП-а.

Према подацима Института за међународне финансије (ИИФ) који обједињује више од 400 банака и кредитних организација широм свијета, сви су данас у дуговима и владе и компаније. Таквом тренду доприноси и то што су корпорације, подстакнуте несвакидашњом државном подршком тржишта, покренуле невиђену продају обавезница. Те корпоративне хартије од вриједности имају врло ниски рејтинг поузданости и само су само један степен више од "непоузданог смећа”.

Према информацијама агенције за кредитни рејтинг Стандард & Поор’с, инвеститори имају скоро четири трилиона долара таквих обвезница. У извјештају ИИФ стоји и да готово половина повећања дужничког терета је пала на напредне економије а лидери су САД, Велика Британија, еурозона, Јапан, Јужна Кореја.

Укупан дуг земаља у развоју у трећем кварталу износи 250 одсто БДП-а, а кинески 305 одсто. Дуг развијених земаља је 432 одсто. Нејасно је како ће глобална економија у будућности смањити толику количину позајмљених средстава без значајних негативних посљедица за економску активност тим прије што многе земље и компаније више нијесу у стању да добију нове кредите да би отплатиле претходне.

Стручњаци ИИФ у посебно забринути и за тржишта у развоју, посебно због Либана, Кине, Малезије и Турске, јер је тамо највећи пораст дуга нефинансијског сектора.

Ипак, Сједињене Државе су нагомилале највише дуга, што је опасно за свјетску економију. Ријеч је о 335 одсто БДП-а, или 80 трилиона долара. Од тога су 28 трилиона државни кредити па ће до 2028. године Американци само на камате потрошити петину државног буџета.

ММФ је упозорио да у случају економске кризе готово 40 одсто корпоративног дуга у великим економија ће се завршити банкротом. Конкретно, у САД-у, према процјенама водеће инвестиционе банке Голдман Сацхс, показатељи ће бити гори него 2008. године, у вријеме претходног кредитног колапса.

"Сједимо на дужничкој бомби и не знамо када ће експлодирати. Чим криза попусти и централне банке крену са повећањем каматних стопа, свијет ће бити погођен таласом банкрота — можда најгорим од свих”, истиче Емре Тифтик, стручњак за дугове.



Оставите одговор