Злато је сапутник кише метеора

Истраживачи имају доказе да је већина злата која се данас налази на свјетским тржиштима и у продавницама накита на Земљу стигла са "кишом" метеора прије више милијарди година, давно пошто је наша планета формирана. Научници су објавили серију спектакуларних открића која доказују да је већина злата у Земљиној кори и омотачу заправо стигла из свемира. […]

понедељак, септембар 12, 2011 / 19:07

Истраживачи имају доказе да је већина злата која се данас налази на свјетским тржиштима и у продавницама накита на Земљу стигла са "кишом" метеора прије више милијарди година, давно пошто је наша планета формирана.

Научници су објавили серију спектакуларних открића која доказују да је већина злата у Земљиној кори и омотачу заправо стигла из свемира.

Свјетлуцави метал дуго је фасцинирао, а понекад постајао и опсесија човјечанства. Не само да је тај материјал подизао и рушио цивилизације, него је играо и кључну улогу у току ватреног и бурног формирања наше планете.

Како се Земља хладила, течно злато и платина нашли су се у средишту планете, чинећи тако главни дио коре.

"Израчунали смо да би, када би из Земљине коре извадили све драгоцјене метале и потом је покрили њима, практично закопали испод четири метра дебелог слоја драгоцјених метала", каже за "Дојче веле" Матијас Вилболд, истраживач који је водио студију тима са Универзитета Бристол у Британији.

Научници су се увијек чудили како су тако велике количине злата остале у спољном омотачу Земље – хиљаде пута веће од оног колике би требало да га буде.

Прва теза је била да је толика количина злата на површини могла једино да дође из свемира, а сада научници из Бристола тврде да имају и доказе да поткрепе ту теорију.

Вилболдов тим је за потребе студије анализирао старо камење на Гренланду. "Камење које можете пронаћи овдје практично је најстарије камење које постоји на Земљи. Старо је отприлике 3,8 милијарди година", каже Вилболд и додаје да се веровало да оно потиче из периода прије доласка метеора са златом.

Чланови тима анализирали су минерални циркон у камењу са Гренланда како би открили како су настали.

"Надамо се да ћемо анализом тог камења стећи слику како је Земља изгледала пре кише метеора, тако да бисмо могли да утврдимо колико се метеорског материјала налази на Земљи", каже Вилболд.

Рад Вилболдовог тима показао је да је драгоцјени метал на коме почивају свјетске економије и многи индустријски процеси на нашу планету стигао пуком срећом. Према студији, приближно 20 милијарди тона астероида погодило је Земљу откако се охладила и управо тако се у кори и омотачу нашло злато.



Оставите одговор