Златна грозница тресе Источну Европу

Земље Источне Европе већ дуже вријеме тресе права златна грозница. Док је Србија донедавно била лидер у региону по златним резервама, са власништвом од 36 тона племенитог метала, Мађарска је у марту утростручила своје резерве, те са 94,5 тона постала једна од три земље са највећим залихама злата у Централној и Источној Европи.

понедељак, април 12, 2021 / 17:45

Пољска је, рецимо, прије неколико година из Енглеске централне банке повратила 100 тона свог злата. Такви потези држава не би требало да изненађују имајући у виду да злато представља сигурност, нарочито у изазовним временима. Како аналитичари тврде, овај племенити метал служи као облик заштите од инфлације на дужи рок, а сада се појачана куповина може довести у везу и са корона-кризом.

Из централне банке Мађарске, наводе да је повећање залиха злата наставак дугорочне стратегије усвојене 2018. године, када су златне резерве увећане десет пута, са 3,1 тоне на 31,5 тона, након чега су остале на том нивоу више од двије године.

Они су такође напоменули да је појачана куповина полуга повезана са новим ризицима који произилазе из пандемије коронавируса.

Златне резерве на Балкану

Исти тренд је присутан и на Балкану. Док Србија дјелује проактивно, куповином злата припремајући се за негативне шокове, неке државе своје злато дају на залог за кредит, док пак неки већ 20 година немају трунку злата у резервама.

Подаци Свјетског савјета за злато, најпрецизније базе информација о резервама по државама, показују да је Србија лидер у региону.

Према подацима Народне банке Србије, од 2013. године златне резерве су повећане количински за 20,7 тона, тј. оне су и више него удвостручене, а вредносно за преко милијарду евра, тачније 1,1 милијарду, те су са тог аспекта оне готово утростручене.

Друго мјесто на Балкану заузимала је Сјеверна Македонија, која има 6,8 тона златних резерви. Затим слиједе Словенија са 3,17 тона и Босна и Херцеговина са 2,98 тона, те Црна Гора са 1,09 тона. На посљедњем мјесту је Хрватска која је све воје златне резерве, према подацима Лидера, распродала још 2001. године.

Црна Гора заложила злато за кредит

Црногорске резерве злата, које су наслијеђене од некадашње СФРЈ, нису повећане ни за грам и не налазе се у земљи. Наиме, оне су 2017. године по трећи пут заложене за кредит код Цредит Суиссе банке. Тамо ће остати до 2027. док се зајам не отплати, јер је узет на десет година.

"Златне резерве заложене су за кредит у износу од 78 милиона евра, закључен са Креди Свис АГ Лондон у априлу 2017. Кредитни аранжман је подијељен у двије транше, једна у износу од око 48 милиона, а друга 30 милиона евра и као колатерал су заложене укупне државне резерве злата”, речено је раније из црногорског Министарства финансија.

Хрватска нема златне резерве

Хрватска је своје посљедње златне резерве продала још 2001. године.

Хрватска Народна банка је тада одлучила да прода 13,127 тона златних резерви по тадашњој цијени од 272 долара по унци, што је држави прибавило око 115 милиона долара. Остатак златних резерви је "отишао” 2005. године по цијени од 496 долара по унци, при чему је Хрватска зарадила око 31 милион долара.

Да су те резерве сачували, оне би данас вриједеле око 735 милиона долара.

Цијена злата пада

Међународна рејтинг агенција Фитцх предвиђа да ће цијена злата ове године пасти са 1.734 на 1.600 долара за унцу, а 2022. године смањити се на 1.400 долара "због повећане потражње усљед инвестицијских токова и куповине од централне банке”.

Агенција за рејтинг је објавила да очекује да ће цијене злата пасти на 1.200 америчких долара по унци до 2023. године, пише РТ.

Цијена унце злата је у петак 09. априла износила 1.741,20 долара по унци.



Оставите одговор