Живот Џонија Кеша: Мислио је да његова музика никог не занима

Деценију након смрти Џонија Кеша његова звезда и даље сија јако, исто као што се препричава његов буран живот.

Нова књига "Џони Кеш: Живот", која је Америци објављена ове седмице, пуна је описа Кешових успона и падова, али и открића која би могла да изненаде и највеће познаваоце његовог живота и дају му још већи карактер изузетно контроверзног и контрадикторног умјетника.

Као дјечак, Кеш је био фасциниран оригиналним филмом о Франкенштајну. За њега је чудовиште било симпатичан лик, "неко ко је направљен од лоших дијелова, али се труди да буде добар".

Кеш, који је био познат по свом залагању за права мањина, нарочито домородаца, био је увучен против своје воље у инцидент са црним војником, а касније је то приписао менталитету руралног Арканзаса у коме је одрастао и рекао "да никада у животу није мрзио црнце".

Он и његова прва жена Вивијен дали су првој кћери име Роузен по Кешовим надимцима за Вивијенине груди – Роуз и Ен.

Иако је пјесму "Човјек у црном" написао како би објаснио друштвену и личну свијест око избора његове гардеробе, тај избор је имао и свој практични разлог. Црна одјећа је на дугачким турнејама била много лакша за одржавање. Због тога су га у раним данима његове каријере задиркивали и прозвали "погребник".

На Кешовом великом концерту у затвору "Сент Квентин" премијерно је извео нове пјесме које је назвао по имену затвора. Горки и љути текстови писани из угла затвореника замало су довели до побуне.

Био је утучен и мислио да никога апсолутно није брига за његову музику, а да ће се то нарочито видјети кад умре.