Житни рат: Хоће ли Русија продужити Договор о зрну?
Русија 18. маја објављује да ли наставља споразум о деблокади лука на Црном мору под контролом Кијевa, за извоз житарица или ће бити стављен ван снаге. Узгој житарица, за које Руси користе хипероним "зрно", а обзиром да су у питању два највећа свјетска произвођача, постаје дио ратних игара на глобалном нивоу.
Русија је један од главних произвођача хране на свјетском тржишту и шест година заредом је на првом месту у свијету по извозу пшенице. Санкције уведене земљи од стране Запада, укљученом у хибридни рат на страни Украјине, продубљују свјетску прехрамбену кризу и погоршавају ситуацију на тржишту хране.
Споразум о извозу житарица, према којем је Украјини дозвољено да извози своје производа, није поправио ситуацију. Читав договор је више на штету Русији, јер омогућава велику зараду режиму у Кијеву, која ће сасвим сигурно бити употребљена за наставак ратних напора. При том, омогућава Кијеву да настави посао у једној од његових основних производних дјелатности.
Житни споразум је углављен под изговором да пшеница треба гладним и сиромашнијим земљама. Али жито не иде тамо. Иде у амбаре подгојене Европе, која сад једино има проблем што троши више маслиновог, због несташице сунцокретовог уља. А и та несташица је изазвана управо санкцијама према Русији, и то управо од стране ЕУ и већине земаља НАТО.
Истовремено, експоненти "колективног Запада" руским сељацима блокирају приступ тржишту, на којем су обезбједили 20 одсто свјетског удјела у производњи и продаји житарица. Да се води рачуна о гладним и сиромашнима у неразвијеним земљама, односно избјегавању хуманитарне катастрофе, водило би се рачуна и о извозу жита из Русије, јер Украјина обезбјеђује упола мање количине свјетском тржишту житарица.
Примјера ради, пољопривредници Запорошке области не могу да извозе жито из политичких разлога – јер су на референдуму у септембру 2022. године изгласали да постају дио Руске Федерације.
Државно предузеће за прикупљање, складиштење, прераду и испоруку житарица у Запорошкој области, прошле је године прихватило од локалних произвођача и продало 300 хиљада тона усјева. Планирано је повећање обима пословања, јер могућности складиштења су три пута више – око милион тона. Тај број износи једну десетину полугодишњег обима увоза највећих купаца руског жита, а то су Турска, Египат, Иран. Или цијели обим увоза из Судана или Бангладеша за пола године.
Пољопривредници Запорошке области настављају да сију поља и раде упркос честом гранатирању из правца територије под контролом режима у Кијеву. Већ посијано више од 45 хиљада хектара јарих житарица, а више од 164 хиљаде хектара озимих усјева је прихрањено ђубривом и наводњавањем.
Фронтал.РС ће наставити да прати дешавања у овом рату. Како житно-економском, тако наравно и оном на фронту. Како размјеном са другим медијима, тако и са лица мјеста.