Зилкић: Вријеме је да Зукорлић и ја одемо

Реис ул улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић каже да би он и главни муфтија ИЗ Муамер Зукорлић требало да се повуку како би се отворила врата помирењу.

"Сматрамо да би сједиште ИЗ требало да буде у Београду, као што је случај са ИЗ Црне Горе, Турске и Македоније – да је сједиште њихових заједница у престоници", казао је Зилкић у интервјуу за Блиц.

Зилкић је оцијенио да би до уједињења ИЗ требало да дође по принципу "преклапања чешља у чешаљ", јер би на тај начин све институције биле инкорпориране једна у другу, а да се при томе не укида било која.

"Кровна институција би био Ријасет. Ово је модел прихватљив за Албанце, Роме, Ашкалије, Горанце, Турке и друге, као и за Бошњаке који подржавају ИЗ Србије", казао је реис ул улема.

Зилкић је рекао да није укључен у процес помирења исламских заједница у којем учествују осим београдских и турске власти и ИЗ БиХ.

"ИЗ Србије, а ни ја лично, није укључена у процес помирења тако да не знам докле се стигло. Оно што желим да истакнем је да ми желимо и требамо помирење, баш као што од Турске очекујемо да буде непристрасни медијатор", казао је Зиклић.

Према његовим ријечима, представници ИЗ би уз помоћ Београда и Анкаре требало да одреде организациони оквир који је мјера њихових потреба, јер, како је оцијенио, они то најбоље осећају и знају.

"ИЗ Србије је кроз историју увек била аутономна, према томе Мустафа Церић је поглавар ИЗ БиХ а не ИЗ Србије. Уколико се иницијативом за помирење жели ИЗ Бошњака сасвим је у реду да Церић поставља муфтије и верификује мандате. Но како је ИЗ Србије наднационална таква могућност се искључује", казао је Зилкић.
Зилкић је навео да због подјела не може бити задовољан позицијом ИЗ у Србији, али да је Заједница отварањем Факултета исламских наука у Београду са Консултативним центром у Новом Пазару заокружила институционалну поставку на образовном пољу, што, како је додао свакако чини задовољство вјерницима као и чињеница да успјешно раде медресе и обданишта.

Он је оцијенио да је ИЗ вид сарадње са државом подигла на висок ниво.
Додао је да Заједница није задовољна питањем враћања вакуфске имовине.
Зилкић је као велики проблем муслимана у Србији поред економске кризе и чињенице да они живе у најнеразвијенијим дијеловима земље, навео недостатак вјерске инфраструктуре, као и квалификованих кадрова.

Према његовим речима, за муслимане из Санџака највећи проблем су подјеле у свим сегментима живота.