Жене, дјеца и мушкарци убијани ударцима у потиљак: Масовна гробница у Хрватској потиче још из бронзаног доба
У последњем издању научног часописа ПЛОС ОНЕ објављено је истраживање угледног хрватског научника др Марија Новака које је нова сазнања о жртвама праисторијског масакра у Поточанима близу Пожеге, открио у тексту под називом "Анализа генома готово свих жртава масакра старог 6200 година”.
(Фото: Илустрација/ https://www.frontal.rs/skoro-4500-godina-otkriven-najstariji-grob-u-semberiji/)
Истраживање које су водили Марио Новак из Института за антропологију из Загреба, Рон Пинхаси са Универзитета у Бечу и Дејвид Рајх са Универзитета Харвард темељи се на анализи древне ДНК жртава праисторијског масакра који се одиграо прије више од 6 миленијума.
Током археолошких истраживања у Поточанима стручњаци Археолошког музеја у Загребу и Одсјека за археологију Филозофског факултета Универзитета у Загребу истражили су масовну гробницу у којој су биле испремијешане кости најмање 41 особе које се живеле током бакарног доба и повезују се са тзв. ласињском културом.
Ово мултидисциплинарно истраживање спроведено је у сарадњи више научника из Хрватске, Аустрије, САД и Шпаније.
"До сада су се палеогенетичка и биоантрополошка истраживања епизода масовног насиља у давној прошлости искључиво бавила налазиштима гдје су жртве биле одрасли мушкарци који су погинули у бици или мјестима гдје су били побијени припадници одређене породице односно заједнице.
Такође, познати су и праисторијски масакри гдје су побијени припадници групе миграната у сукобу са старосједиоцима, а имамо и доказе где су масовна убиства била дио религијског ритуала.
Ово истраживање пружа доказе о масовном убиству које није било усмјерено на одређени друштвени слој или дио заједнице, односно породице, већ је ријеч о намјерном неселективном масакру дјеце, жена и мушкараца у којем је најмлађа особа била стара око три године. Жртве су најчешће убијене ударцем у потиљак, а њихова тијела су бачена у јаму”, изјавио је Марио Новак, научни сарадник у Центру за примијењену биоантропологију Института за антропологију у Загребу, главни аутор истраживања.
"Наша прва помисао је била да је овде ријеч о жртвама неког недавног сукоба као што је Други свјетски рат, али одсуство било каквих модерних материјала у гробници и резултати радиокарбонског датирања узорака људских костију показали су да је ријеч о археолошким остацима.
У нашем случају ријеч је о праисторијској масовној гробници и насилној епизоди која се догодила прије отприлике 6200 година”, изјавила је Жакелин Бален, музејска савјетница у Археолошком музеју у Загребу и једна од лидера истраживања у Поточанима.
Истраживање је показало да већина жртава из Поточана није у сродству.
"Успјели смо да изолујемо древну ДНК из коштаних остатака 38 од укупно 41 особе покопане у масовној гробници из Поточана. Секвенцирањем 38 генома добили смо податке о полу тих особа, њиховом генетском пореклу, али и крвном сродству. Иако је један мањи дио анализираних особа био у сродству, отприлике 70% жртава из Поточана није крвно повезано што сугерише да је у овом случају ријеч само о дијелу једне веће земљорадничке заједнице, сматра Рон Пинхаси”, шеф лабораторија за древну ДНК на Универзитету у Бечу, један од три главна аутора истраживања.
Дејвид Рајх, шеф лабораторија за древну ДНК и професор на Универзитету Харвард, такође један од главних аутора студије, даље појашњава:
"Занимљиво је да, иако у већини случајева особе из Поточана нису повезане блиским сродничким везама, генетски докази показују да су сви појединци пронађени у овом гробу дијелили врло хомогено, готово идентично порекло (претежно повезано с неолитичким популацијама из Анадолије, а свега 9% наслијеђено од западноевропских ловаца-сакупљача), што указује да је локално становништво било бројно и стабилно. Тај податак указује на чињеницу да масакр није повезан с доласком нове, генетски неповезане скупине”, објаснио је.
Млади научник Марио Новак истиче важност наставка оваквих мултидисциплинарних истраживања.
"Резултати нашег истраживања показују да масовна неселективна убиства нису ограничена само на недавна раздобља и да нису производ модерног друштва, већ су била и присутна и у праисторијским временима много чешће него што се то до сада мислило. У сваком случају, потребна су даља мултидисциплинарна истраживања, укључујући и генетичка, оваквих врста гробница како бисмо расвијетлили узроке појаве масовног насиља у праисторији као и њихову учесталост”, закључује Новак.
Подсјетимо, посмртни остаци најмање 41 особе пронађени су у масовној гробници на археолошком локалитету Поточани 2007. године.