Земља досељеника: 300.000 становника Србије из Српске

Мјесто рођења у Босни и Херцеговини има 298.000 становника Србије, док је из Хрватске дошло тридесетак хиљада људи мање. Градови и села у Црној Гори мјеста су из којих је стигло 69.000, док се из Македоније доселило око 42.500 становника.

Ово су показали последњи обрађени резултати пописа становништва Србије које је на тему миграција људи објавио Републички завод за статистику. Они су, између осталог, открили и да је из држава бивше Југославије у Србију досељено 687.948 становника, али и да чак сваки други грађанин Србије не живи у граду коме је рођен. У другим земљама, које не припадају бившој СФРЈ, рођено је 82.580 грађана Републике.

Највећи прилив живља из БиХ у Србију забиљежен је током пет ратних година, између 1991. и 1995. године када је Дрину прешло око 70.000 људи. Војна операција „Олуја“ подигла је у истом периоду талас миграција који је у Србију довео више од 129.000 Срба из Хрватске. Број пресељења из Црне Горе годинама је константан, а границу код Бродарева годишње пређе око 1.000 људи.

Потрага за дипломом, радним мјестом и бољим условима живота учинила је да половина Београђана и Нишлија у рубрици мјесто рођења има уписане друге градове. Становништво је највише помијешано у Новом Саду, где је од 341.625 становника досељено чак – 200.000.

Да је највећи војвођански град лидер по упливу досељеног становништва највише је утицала општина Петроварадин, која је са својих 74 одсто дошљака рекордер у Републици. Сјеверна покрајина деценијама је на мети миграција, о чему свједочи и чињеница да су на другом мјесту Сремски Карловци, у којима домаће становништво чини свега 39 одсто.

Насупрот Петроварадина – Жагубица

Најмањи прилив популације са стране биљежи општина Жагубица, гдје је више од 80 посто аутохтоног становништва. „Домороци“ чине више до 70 посто и житеља Ковачице, Сјенице, Новог Пазара, Малог Црнића, Жабара и Косјерића. Држављанство Србије има 99 посто популације. Два пасоша поседује четири посто становништва Републике.

– Резултати пописа су показали да је међу досељеним становништвом највећи проценат оних који су дошли из другог града или насеља. То је готово свака друга особа која је променила место боравка – објашњава Снежана Лакчевић, начелник Одељења за попис Републичког завода за статистику. – Места у истој општини променило је око десет одсто досељеника, а нешто мање је оних који су се преселили у другу општину.

Удео досељеног становништва у Србији од Другог светског рата непрекидно је у порасту. Дошљаци су 1948. чинили петину живља у Републици, данас их је двоструко више.