Жељко Антонић: Неофест ревитализација, од свитања до свитања

Дан прије почетка Неофеста, шестог, интервјуисали смо директора фестивала Жељка Антонића.

Шта значи Неофест за Бању Луку?

Значи младима у Бањој Луци, јер наша идеја је да онима који немају задовољење својих културних потреба омогућимо да испуне своје потребе да не би дошло до маргинализације субкултурних група. Њима Неофест највише значи.

Самим тим и Бања Лука постаје један град коју поклања пажњу свим својим становницима а не само већини, што је битно за имиџ Бање Луке као једне пријатне средине, веома атрактивне за младе и за живот, тако да заједно са свим осталима које се бави сличним стварима, градимо неки нови идентитет овог града.

Због тога могу да кажем да смо, бар што се тиче БиХ, далеко најпожељнија средина за живот, тако мисле многи. Овдје има много људи који су дошли из других градова БиХ, тако да мислим да смо успјели да урадимо доста и да смо на добром путу да направимо Бању Луку као једну напредну, модернију средину у односу на БиХ и регион.

Имало смо посјете из Крања, затим градоначелника Пуле који су били овдје у Дому омладине и гледали шта и како радимо, и били су фасцинирани и ми имамо шта да их научимо.

Што се тиче БиХ, Бања Лука је далеко најнапреднија средина што се тиче омладинског организовања, међу првима је донијела Омладинску политику као стратешки документ, наравно захваљујући и томе што је РС прва у БиХ добила Закон о омладинском организовању.

Омладинска политика је јако битна за сваки град, јер ако млади не живе задовољно у свом граду и нису поносни на њега, тај град треба да се забрине за будућност. Код нас још увијек није таква ситуација да већина младих жели да оде, већина их жели остати и овдје стварати свој живот.

Шта је то Неофест чини препознатљивим ?

Само његово име говори много тога, а то је да је то један фестивал који се стално труди донијети нешто ново. Ми се трудимо да оно чега нема у Бањој Луци покушамо донијети овдје. Неке искре културе која није мејнстрим, која није толико комерцијална.

Са друге стране ми се трудимо да вриједности које створимо и даље узгајамо.
На примјеру Демофеста се виде и резултати нашег труда јер је један такав фестивал успио да привуче спонзоре и фирме па се не улаже новац само у неке "Оскаре популарности", тако да су те неке комерцијалне паре ушле у сегмент урбане културе што ми сматрамо јако добрим резултатом.

Ми смо још 90-их бањолучку сцену водили, популаризовали, водили смо музичаре на фестивале, били у великој мрежи неограничене културне размјене у југоисточној Европи, и кроз ту мрежу ми смо популаризовали Бању Луку и домаће бендове, а Демофест све то на један начин користи.

Ми ове године покушавамо да направимо нешто и атрактивно и корисно, како за град тако и за шире друштво. Ове године ће први пут бити 24 сата журка и чини ми се да је сам тај концепт забаве на Бањ брду, са природном средином и чистим ваздухом, наишао на подршку.

Да ли ће Неофест сада остати фестивал само електронских форми или ћете ићи у неком правцу као ЕГЗИТ?

Неофест је раније био стјециште разних музичких форми, али ни сада се не бавимо само електронском музиком. Бавимо се плесом, бавимо се урбаним театром и неким другим изразима који код нас нису популарни .

Ово на Бањ брду је само "Мејн парти", а у склопу Неофеста смо имали и "Три парти" овдје испред Дома омладине, па 1. априла журку у Дому омладине, а биће још догађаја који ће се десити овог љета, уличних дешавања и слично

У сваком сучаји мислим да смо успјели да останемо свјежи и да је то оно главно, да се трудимо да сваке године будемо свјежи, нови занимљиви и корисни и за град и за шире подручје.

У којој мјери је фестивал комерцијалан и самоодржив?

На жалост, ова врста фестивала тешко да може бити комерцијална јер је још увијек јако мало број оних који би подржали то куповином улазница као и комерцијалних фирми које би уложиле новац јер би то значило њима много за маркетинг.

У Бањој Луци можда има 1500-2000 људи који конзумирају ову врсту културе, али тај број се стално повећава што је можда знак да ће ово боље да изгледа у будућности. Све је више организација које се баве урбаном културом јер потребе узрокују њихово оснивање, тако да нам то све даје за право да се надамо бољитку.

Правите парти на Бањ Брду, а најавили сте "афтер" на Тјентишту. Да ли су партизански споменици одабрани да би сте привукли комшије са којима дијелимо заједничку СФРЈ историју?

Нама је циљ да ревитализујемо заборављене вриједности, а Бањ Брдо је заборављена вриједност. Споменик на Бањ Брду је направио Антон Агустинчић познати југословенски вајар чији споменик стоји испред УН у Њујорку и на више важних мјеста на свијету, и он је заиста био велики умјетник, а његово дјело је препуштено пропадању и зубу времена.

Такође са овом забраном горе, све мање људи одалази горе, тако да је то мјесто које ми покушавамо вратити младима.

Исто тако заборављено мјесто које се зове Тјентиште на Чемерну, гдје је и прашума Перућица а и тај комплекс изгледа тужно и запуштено, а ми ћемо да одржимо афтер парти тамо подржавајући камп пријатељства који организује Феријални савез РС.

На журку ће доћи и велики број људи из Бање Луке, као и оних који су на мору, затим из универзитетског центра у Фочи, Источног Сарајева, а наступа ди џеј Вуди и састав Фанкилишс, тачно на споменуку на Тјентишту одакле се пружа незабораван поглед и са мјеста које има страховито јаку енергију.