Здравље на уста улази (2)

Е, па, господо ветеринари и доктори, заиста сте пали на испиту.

субота, децембар 24, 2016 / 10:38

Е, па, господо ветеринари и доктори, заиста сте пали на испиту.

Пише: Витомир Марковић

Од прошлог текста не бих ништа одузимао, али бих имао понешто додати. Сада бих нешто више рекао о месу, али ко прочита и овај текст видјеће да су производње меса и млијека повезане, с тим да конзумирање меса може бити опасније по здравље човјека.

Додао бих да је у ТВ емисији поменутој у прошлом тексту речено да је већ у прва два мјесеца те године (2011.) испуњена некадашња годишња квота обољелих од леукемије. Доказ томе је новински напис гдје се наводе подаци о обољелима од рака у Србији по годинама. Ја сматрам да је стање у Србији и у БиХ отприлике исто, с тим што се у Србији води некаква статистика, а у БиХ нема никакве статистике.

Навешћу неке податке:. 1993.г. У Србији је обољелих од рака било 6.254, а умрлих 10.674,а 2011. (када сам написао прошли текст) обољелих је било 26.709, а умрлих 14.924. Новински напис је из марта 2014. и у њему се наводи да је за годину дана обољело 37.437 становника, а умрло 21.007. (Ако се број становника смањује онда је проценат обољелих још већи)

Осврнуо бих се на један коментар прошлог текста гдје је неко рекао да је то што сам ја написао у том тексту опште познато. Може се наћи на интернету. Морам рећи да сам ја тај текст написао само на основу литературе – неке три књиге. Без кориштења интернета. Са тим желим рећи да проблематика мора бити апсолутно позната лијечницима, или докторима ако већ хоће да их се тако зове. Али, они ћуте. У већини емисија о здрављу када се говори о неком обољењу њихове прве ријечи су да се "не зна тачан узрок тога обољења”, а онда причају само о начину лијечења. Не раде на спречавању појаве оболења, него раде на санирању посљедица-излјечењу (а ту је новац).

Неко ће можда указати на мој негативан став према љекарима. Јер има и савјесних доктора. Јесте да има, али та господа ћуте. Ако ништа друго данас имамо оно што је некада било непојмљиво, а то је да се лијекови рекламирају. По одређеном кодексу некада се није могло рекламирати алкохол, цигарете и лијекове.

У овом тексту, поред улоге лијечника, желим указати и на погубну улогу ветеринара по здравље људи. Ветеринари у спрези са тим нашим, како смо их звали, драгим сељацима сточарима. Произвођачима млијека или меса.

У сваком случају, код било које афере око млијека или меса могу се чути само ветеринари који кажу да је све у реду да нема никакве бојазни за здравље потрошача. А ту је, наравно, и Усорац да их подржи. Ако ћемо реално онај ко би требао вршити испитивања и давати изјаве код тако неких афера то би требали бити стручњаци "Института за јавно здравље” из Бањалуке. Ветеринари су у сукобу интереса и немају право давати изјаве. Или пољопривредни произвођачи којима је једини циљ продати месо или млијеко.(Ја одлично знам да скоро сви фармери самоиницијативно набављају и лијече стоку, а они велики фармери имају и цијели арсенал лијекова.)

Наводим један примјер таквог текста. Какав је приступ ветеринара показаћу на два примјера. Видјећемо колика је њихова небрига по здравље потрошача, а све зарад властитог интереса и интереса произвођача меса и млијека.

Примјер бр.1. – АФЛАТОКСИН

У прилогу је летак издат од Министарства пољопривреде-ресор ветеринарства који је штампан 2013. године. Наслов летка је: "Утицај микотоксина на безбједност хране”, али у летку се говори само о млијеку, а не и месу. Од много врста афлатоксина споменут је само афлатоксин М-1 који није опасан као афлатоксин Б-1. Афлатоксин Б-1 је најчешћи и најтоксичнији тип. Међународна експертска организација која се бави истраживањем канцера – IARC поручује: "Афлатоксин Б-1 спада у групу 1 канцерогена – има најјаче могуће канцерогено дејство на људе!”. Крава, као једна племенита животиња (за разлику од неких људи) у процесу метаболизма и стварања млијека преводи афлатоксин из опасног типа Б-1 у мање опасан тип М-1. Афлатоксин типа М је, значи, "метаболички продукт који се налази у млијеку и урину животиња чија је храна садржавала афлатоксин Б”. Афлатоксин типа Б-1 , који је најопаснији, код меса не трпи никакве метаболичке промјене.

Такав, као најопаснији, директно се депонује у месо и изнутрице. Без икаквих промјена.

Нагласак је на изнутрицама гдје његова концентрација буде највећа. Потврду да је тако имамо овде.

Они чине сасвим супротно! Умјесто да кажу мање, они кажу да може више афлатоксинма бити садржано у смјешама за тов. Ко ће знати да ли и ограничавају саджај афлатоксина у смјешама за тов? Вјероватно да ни килограм најпљеснивијег кукуруза не буде бачен, него га наши пољопривредници "протуре” кроз јунад и свиње. Па онда дође на трпезу наших драгих потрошача.

Примјер бр.2. – ХЛОРАМФЕНИКОЛ

Прије нешто више од мјесец дана афера у вези канцерогеног млијека. У млијеку са двије фарме у околини Бугојна установљен хлорамфеникол. Видимо нa првој и другој вијести Пољомагазина. (Линкови у међувремену угашени, прим.ур.)

Ветеринари су рекли шта су имали рећи, а рекао је, наравно, и Усорац.

Не би се наши ветеринари ни удостојили да нешто кажу, али је то, ипак, мало опасна афера. Шта ће рећи ветеринари из земаља окружења ако се њихове колеге из Републике Српске не огласе? Видимо и то шта је, у вези здравља, рекао један ветеринар из Бањалуке, а поводом те афере. Такав је, иначе, прави став ветеринара. Каже он: "Вјероватно постоје истраживања да је млијеко које садржи хлорамфеникол канцерогено. Међутим, не може се рећи да ће свако ко је попио то млијеко добити рак, јер свака маст за очи садржи тај антибиотик и том логиком сви људи би требало да имају рак очију”- рекао је тај ветеринар и додао да би млијеко са поменутим антибиотиком могло бити штетно у случају да се конзумира годинама и у великим количинама.

Таква његова изјава ме је нагнала да извршим истраживање у вези хлорамфеникола. Објашњење нађем у књизи која се може видјети на: "ХЕМИЈСКИ КОНТАМИНЕНТИ НАМИРНИЦА АНИМАЛНОГ ПОРЕКЛА – проф. др Мирјана Димитријевић”. У тој књизи наглашеним црвеним словима су наведена нежељена дејства хлорамфеникола:

-КОСТНА СРЖ- апластична анемија, леукопенија, тромбоцитопенија,
”GRAY BABY SINDROME”,
– ХИПЕРТЕНЗИВНЕ РЕАКЦИЈЕ НА КОЖИ- (макуларни,везикуларни oсипи)
– Гастроинтенстиналне сметње,
– Неуролошке сметње,
– Промене у имуном одговору (депресија или потпуни изостанак)
а затим је још већим црвеним словима написано: ЗАБРАЊЕН

(Напомена:преводећи сазнајем да "греј бејби синдром” или "синдром сиве бебе” код рођене дјеце значи: хипотензија, цијаноза – плаво обојење усана, ноктију и коже због недостатка кисеоника у крви – често смрт).

Као што видимо постоје истраживања у вези хлорамфеникола, али су неки ветеринари изгледа слабо научили слово. Или их се то не тиче.

АНАЛИЗЕ МЕСА

Носећи јесенас узорак меса на анализу у Котор Варош код гос. вет. Радислава Кршића падне ми на памет да не испитујем узорак на трихинелозу. Тражим да ми испита на антибиотике. Знате, данас нико не узгаја свиње. Сви купују тако од неких прекупаца који врше и клање, па и печење прасади. Шта ако је, а то заиста бива, да је свињче било болесно па га дотични који га продаје лијечио да оно не угине. Или га је хранио неким суперконцентратима у које, сазнајем, може бити додато и неких седам врста антибиотичних компоненти. А онај који га купи, сада као антибиотично, сав сретан, служи га у своме дому. Својим укућанима, а и гостима.

Каже ми ветеринар Кршић да се то може испитати само на Институту у Бањалуци. Цијена? Ако се зна који је антибиотик у лијечењу кориштен па да се види има ли његових резидуа у месу онда је испитивање 46 КМ. Ако се иде на то да се види има ли у месу било каквих антибиотика – онда је 108 КМ. Хвала, довиђења.

Размишљајући о том проблему поредио сам га са утврђивањем присуства антиботика у млијеку. Утврђивање антибиотика у млијеку је веома једноставно и ефикасно. Кад се већ једном набави апарат саме оне тракице које се користе нису скупе. Не буди ми тешко назовем заиста реномирану фирму у Београду која дистрибуира лабораторијску опрему и упитам да ли имају нешто за утврђивање антибиотика у месу. Рекоше да има и послаше ми понуду у којој пише: "Ако бисте узели јефтинији инкубатор са 4 радна мјеста и једно паковање брисева од 25 комада, орјентационо би било око 635 евра, с тим што Вам инкубатор остаје, а брисеви су Вам потрошни материјал (133 евра једно паковање).

Наведене цијене су без пдв-а”. Љубазна особа ми у телефонском разговору објасни, а то видим и из добијеног проспекта, да се за узорковање користи исјечак бубрега животиње. (Бубрези су, значи, најугроженији! Ту је највећа концентрација антибиотика. А читао сам и то да код људи због антибиотика и микотоксина страдају прво органи који имају сплет најфинијих капилара – бубрези и јетра) Па, је ли то цијена здравља! Барем у сегменту антибиотика у месу. А ветеринари се, као пјан плота, накачили само трихинелозе па трихинелозе. Нико да узме испитивати антибиотике у месу, а опрема јефтинија но за трихинелозу. (Први пут унесох у претраживач "Антибиотици у месу”. Појавише се текстови који су ме заиста уплашили да сам у пар кликова одскакутао. Не препоручујем их, а ви како хоћете)

ЧИМ БУДЕМ УЗМОГАО

Чим буде узмогао Вито ће набави тај апарат за установљавање антибиотика у месу. А и апарат за установљавање трихинелозе (има на интернету за 700 евра, а код оног реномираног понуђача из Београда кошта око 1000 евра). Драго Недић га у томе неће моћи спријечити. А Драго Недић вам је био дугогодишњи помоћник министра пољопривреде за ветеринарство, па затим директор Агенције за ветеринарство БиХ, па онда директор Института "Др Васо Бутозан” у Бањалуци. Тражећи дозволу за рад мљекаре нађем ја њега 1998. године тамо у неком селу поред Бијељине. Хтио ја тада регистровати и дјелатност "ветеринарске услуге”. Сматрао сам нормалним да у оквиру фирме имам ангажованог ветеринара за потребе коопераната сточара. Он рече да немам право на то јер немам испуњене услове. Ја сам био мислио да то региструјем као дјелатност да касније немам посла око тога по суду, а дозвола за рад би се тражила када се испуне услови.

Добро, у реду. Затим сам му рекао да имам намјеру набавити апарат за установљавање трихинелозе. Рекао ми је да ни на то немам право на то. Морао сам питати зашто. (Није да се хвалим, у генерацији као студент моја маленкост је била најјача из предмета Анатомија и физиологија. Имао сам лабораторијске вјежбе, па и у вези трихинелозе). Рекао ми је да прочитам закон. Тамо пише да то могу радити само ветеринари и доктори.

Е, па, господо ветеринари и доктори, заиста сте пали на испиту.

(Ја се само питам да ли њих, када гледају тв или читају штампу, понекад нешто штрецне. Када виде о оној силној обољелој дјеци за коју се тражи помоћ. Или њихов желудац сасвим нормално вари храну коју су конзумирали.)



Оставите одговор