Здравко Толимир (1946-2016) – или кадија и смрт

Здравко Толимир остаће најбољи пример стварног лица "истине и правде" Империје и њених судија. Пише: Небојша Малић У хашком казамату умро је генерал Здравко Толимир (1948-2016). Из непознатих разлога, веле. Западни медији су у извештајима о његовој смрти обавезно истицали да је осуђен за „геноцид“ у Сребреници и Жепи. Неће рећи да је то био […]

четвртак, фебруар 11, 2016 / 17:17

Здравко Толимир остаће најбољи пример стварног лица "истине и правде" Империје и њених судија.

Пише: Небојша Малић

У хашком казамату умро је генерал Здравко Толимир (1948-2016). Из непознатих разлога, веле.

Западни медији су у извештајима о његовој смрти обавезно истицали да је осуђен за „геноцид“ у Сребреници и Жепи. Неће рећи да је то био закључак лажног суда, који је Империја основала да своја злодела на просторима некадашње Југославије заодене плаштом праведности, дабоме.

На спомен Сребренице, сви су потегли фразе о покољу „осам хиљада муслиманских мушкараца и дечака“ (ово обавезно) и како је то био „најгори злочин у Европи од Другог светског рата“. Неки су чак цитирали и Теодора Мерона, америчког председавајућег хашке Инквизиције, који је пресудио да је Толимир „одговоран за геноцид“ и да је „био свестан геноцидне намере руководства босанских Срба“.

То је онај исти Мерон који је у јулу 2013. описао као „доказ“ против Радована Караџића план НДХ за уништење Срба, који је 1941. обелоданио усташки министар Миле Будак. Само што је, је ли, намера да се трећина побије, трећина протера а трећина покрсти – уместо Хрватима, приписана Србима, при чему су БХ-муслимани наводно били жртве. Толико о хашким „доказима“ и истинољубивости.

Мерон и његови саучесници у злочину у децембру 2012. су осудили Здравка Толимира. Изузетак је била Приска Нијамбе (Prisca Matimba Nyambe; на слици испод), судија из Замбије, која је у свом изузетом мишљењу одбацила не само све наводе оптужнице већ се усудила и да доведе у питање „чињенице“ које је наводно установио суд.

Ко разуме енглески може да прочита храбро сведочанство судије Нијамбе на 534. страници званичне пресуде – бар док Инквизиција не нађе начина да тај документ некако не одстрани. Овде бих да цитирам само пар реченица.

„Већина се ослонила на посредне доказе како би дошла до закључка о кривичној намери, а да притом није пронашла нити један писани доказ постојања удруженог злочиначког подухвата да се почини убиство“, написала је Нијамбе.

Цео случај против Толимира заснивао се на претпоставкама и спекулацијама судија, сведочењима пристрасних или у лажи ухваћених сведока или информацијама из треће руке злонамерно протумаченим на штету окривљеног.

„Имајући у виду све доказе у овом случају, убеђена сам да оптужени није крив ни по једној тачки оптужнице“, закључила је судија из Замбије.

priskanijembeПред лажном инквизицијом Атлантске Империје још увек се воде процеси против Радована Караџића и Ратка Младића. С обзиром на досадашња искуства, не сумњам да ће се пре краја свог прљавог посла хашки трибунал још прописно обрукати. До тада Здравко Толимир остаће најбољи пример стварног лица „истине и правде“ Империје и њених судија – али и храбрости, истинољубивости и интегритета судије Нијамбе.

У неком праведном свету захвални Срби подигли би јој споменик.

Сиви Соко



0 КОМЕНТАРА

  1. Аутору ваља захвалити на овом сажетом и одличном тексту где је указао по којим „принципима“ ради МКСЈ у Ден Хагу.
    Наравно ваља захвалити и часној сутњињи Приски која је радила по савести, држећи се њињеница, и посредно указала да то беше политички мотивисана пресуда.

    И заиста ово цивилизацијско ругло, МКСЈ, ради по принципима како је радила својевремо Инквизиција, ту код „одабраних“ оптужених не важи принцип, невин је док се не докаже супротно, већ је крив док не докаже да није (а и оптужница је тако написана, у правилу преопширна и пуна неодређености), заптраво пресуада је већ пре почетка процеса написана а сам процес је форме ради.

    И инквизиција против генерала Толимира то доказујхе. Ако погледамо пресуду генералу Толимиру, ту ћемо видети читав низ и искључиво апстрактне чињенице, појмове, произвољна и неодређена тумачења, бројке (па се у на једном месту помиње између 600-1.000 страдалих Муслимана 13/14 јула 95-е, уз пуно уважавање сваког страдалог прилично велико одступање у утврђеној чињеници), претпоставке и нити једну једину чињеницу где би се јасно видела кривица или одговорност генерала Толимира, да је он лично наредио, руководио неком егзекуцијом, било шта. Ништа од тога, и сав „грех“ генерала Толимира је што је био ангажован у операцији „Криваја 95“ (до завршеткла ове операције 11.07.95. није почињен нити едан злочин, већ су се неки догодили након те операције, углавном у времену 13-17.07), који чак није био у близуини нити једног места у време кад су се догодили злочини.
    Пазите, оптужница може, чак је и уобичајено да буде тако срочена, пуна произвољних и апстрактних навода, па да сам процес докаже да су они тачни, и прецизне чињенице који би доказали, али тако срочити образложење пресуде је и неуобичајено и неразумно. Да би донели осуђујућу пресуду, процес би морао доказати да је оптуженио крив „ван свака разумне сумње“.
    Ништа од тога није доказао (што је и јасно из саме пресуде и образложења), већ је напротив овде управо јасно да је такође „ван сваке разумне сумње“, ово политички мотивисана пресуда, требао је и морао страдати неко на високом положају, зато је часна жена Приска дала изјаву да оспорав овакву пресудзу, и да је уверена у невиост оптуженог.

    Како год, то је готова прича. Генрал је убрзо и преминуо у хашком казамату. Наводно, биће и неке истраге, која ће (претпостављам) доказати да је генерал преминуо од срчаног. Хоће то у Ден Хагу.
    Генерал Толимир беше и частан и способан официр ВРС, о којем су они који су га познавали имали високо миђљење. Своју одговорну али и незахвалну дужност је обављао најбоље како је знапо и умио. Грешака је имао сасвим сигурно, али у том времену ништа нечасно није учинио.

    Отишао је један ваљан и частан војник, нека ти је вечна слава, генерале.

  2. Почивај у миру Генерале са осталим Српским херојима. Надам се да си сад на небесима са осталим Српским мученицима и да си напокон пронашао свој мир далеко од овоземаљских демона и монструма. Нећемо те заборавити, бар Ми поједини Срби којима је стало до истине, наше праведне борбе која још траје и наших мученика !!!!

  3. @ ex-1978,12.02.2016. 14:33:37[

    Ма је ли? То си ти био на лицу места, „месту догађања“, па ето знаш како је то било, ко је где омануо, ко је одговоран за масовне гробнице.

    Ништа ниси написао, ни који пробој, којег дана, на којем потезу, где је то тачно генерал Толимир омануо, које гробнице, где је и када генерал Толимир руководио егзекуцијама, прикривао гробнице (сад оно једино ако ћемо као „грех2 бројати што се ето мувао на том простору, додуше не баш у близини поменутих догађаја). Само апстрактна и непрецизна прозивања. А произвољна и неозбиљна прозивања и не завређују посебну пажњу.

  4. @ Khal Drogo,12.02.2016. 15:35:10

    Nije Tolimir mobilisani prašinar već profesionalac, visokorangirani oficir. Područje njegove odgovornosti u ljeto 1995. bile su Žepa i Srebrenica. Tamo je upamćen po prijedlozima za upotrebu hemijskog oružja. Odgovoran je za masovna streljanja i (neuspjelo) sakrivanje dokaza.

    NATO odmazda nakon njegovog krvavog pira umalo nije dovela do pada Banjaluke.

  5. @ ex-1978,12.02.2016. 16:01:21

    Аман човече, завро си са истом мантром и само доказујеш да си лоше информисан. Генерал Толимир није био у то време командант бригаде, корпуса, већ начелник за безбедност у ГШ ВРС. ГШ ВРС је имао оперативну команду на простору читаве Српске, односно територијом које је контролисала ВРС. Одговорност начелника безбедности (генерала Толимира, и то јесте одговорна и јако незахвачна дужност) тада беше не само на простору Жепе и Сребренице, већ читав простор где су јед.ВРС биле ангажоване и деловале.

    Он јесте био и ангажован непосредно у операцији „Криваја 95“, односно непосредно на том простору. Шта је и када предлагао, и по чему је упамћен, барем ти не бери бригу.

    А ако правдаш бомбардовање и НАТО-ударе у авусту-септембру 1995-е, и овде протураш тумачење да је то одмазда за нешто, то ипак говори о теби. Као такав и ниси вредан даљњег трошења тастатуре.

  6. @ ex-1978,13.02.2016. 06:34:26[160415]

    Да ли су Срби убијали људе других националности који су изазвали цивилни рат, тако што су убијали српске цивиле и ненаоружане војнике СФРЈ? Да.

    Да ли треба бити љигав и покушати да прихватимо притисак Запада, да му се опросте њихови злочини које су подстакли на територији бивше СФРЈ тако што би прихватили да су Срби починили геноцид игде у цивилном рату 1991-1995? Никад, па чак ни тад.

  7. СИН ПОГИНУЛОГ БОРЦА ВРАЋА ОЧЕВО ОДЛИКОВАЊЕ ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КОЈИМ ГА ЈЕ ПОСТХУМНО ОДЛИКОВАО
    барво,браво,браво…
    „Odlučio sam da vam u ime pokojnog oca vratim odlikovanje kojim je posthumno odlikovan za zasluge u ratu i stvaranje i odbranu Republike Srpske, i da, na veliku žalost zbog zdravstvenog stanja kojeg ću morati da stavim na kocku, otpočnem samoubilački štrajk glađu do smrti!“

    http://istinito.com/index.php/aktuelno/item/40663-sin-poginulog-borca-vrs-porucio-dodiku-moj-otac-se-nije-borio-za-drzavu-bez-zakona-pravde-i-reda.html

  8. Браво, за све видове борбе против овакве власти!
    Браво, за враћање одликовања.
    Напрасно штанцање одликовања није ништа до у сврху заштите имена, дјела и култа личности „вољеног вође“.

    Њима и њиховој дјеци милиони, виле, посао, станови,…по бјлосвјетским дестинацијама, а овима штрајк глађу, тихо умирање, са све уз председникова одликовања…,зајеби такву Републику Српску и таквог председника…,

  9. Славија, још једном понављам да није у реду да се поджавају штрајкачи глађу.

    Као један од оних који смтрају да борцима треба икинути привилиегије, а та средства усмјерити на помоћ породицама погинулих бораца и инвалидима, апелујем на власт да помогне овом човјеку.

    Међутим, оно што боде очи је да је и овај случај уперен директно на Додика и то ћу поткријепити са неколико ствари које сам примјетио читајући ово Његошево писмо.

    Прво што сам покушао сазнати из писма је да видим шта је овај момак по занимању. Нажалост, осим да је син погинулог борца нисам ништа сазнао. Јесте да је закон при запошљавању закон дао предност лицима из породица погинулих бораца, али се при пријему у радни однос бодује и остало, школа и радно искуство на примјер.

    Друго што могу запазити је да ни у једној реченици није поменуо локалну власт која такође има могућности да га запосли.

    Треће, само је овлаш поменуо ДНС и СП, а вјероватно зна да те двије партије имају већи утицај у ХЕ Вишеград него СНСД.

    Такође ми је упало у очи да је писмо писано на екавици, па ми и то даје индиције да се овим човјеком манипулише, тј. да је неко други писао ово писмо. Ако Његош користи екавицу онда му се извињавам.

    Поново апелујем да се човјеку помогне, а помоћ није када га гурате у штрајк глађу. То показује на шта су све спремни они који би да сруше Додика.

    Када би данас Додик назвао овог момка и средио да се запосли у ХЕ Вишеград, ови који ‘подржавају’ штрајк глађу би били први који би га напали због тога што се бави штелом при запошљавању.

    Миле, уради то, помози момку, а телаук нека прича шта хоће…

  10. Симо П. Ороз
    Миле, уради то, помози момку, а телаук нека прича шта хоће
    ——————————
    Па управо у томе и јесте квака, о томе се и ради!
    Ко је неки Миле, па макар био и председник републике да он „помаже“ сину погинулог борца?! А шта са осталим синовима? Да није крива СЕК-а јел?
    Ми нисмо тамо гинули и страдавали ни за каквог Милу.
    Па шта ако је уперено и против Додика? Сасвим нормално и природно. Јер онн је персонификација цијелог система, власти, стања.

    Сва је суштина у томе да тајкунско, ратнопрофитерске и олигархијске власти систематски желе да убију у појам, униште и понизе борачку популацију.
    Са директне борцима им је већ добрано успјело, сада је атак и на њихово потомство.
    Све ти ти Симо веома добро знаш!:(

Оставите одговор