Здравко Крсмановић: Ко се пита за Дрину, ако не ми око ње?

Након прошлогодишњих избора готово да се ни у ком контексту није помињао Здравко Крсмановић, до тада најгласнији критичар власти.

Сем једног иступа када је тражио да се испита одговорност Електропривреда Српске и Црне Горе у изазивању децембарских поплава у Српској, чинило се да је предсједник Нове социјалистичке партије у дубокој илегали.

Из медисјке изолације извучен је када су га медији окарактерисали као кочничара развоја, јер блокира пројекат изградње хидроелетрана у горњем току Дрине. Стога смо прво питали да ли је то тако, и да ли једна локална заједница има механизме да тако нешто и учини:

-Није тачан податак да општина Фоча на било који начин блокира неки пројекат, јер то није ни њена надлежност. Суштина приговора општине Фоча на реализацију пројекта хидроенергентског искориштења слива ријеке Дрине је што надлежне институције у општини Фоча, ни извршна ни законодавна власт, ни у једној фази досадашњих активности нису биле укључене. Не може нико да одлучује о инвестицијама на одређеном простору а да не пита људе који живе на том простору.

До сада, што се тиче пројекта Горња Дрина, ниво техничке документације је такав да ни по ком основу не омогућује да се може донијети одлука о кретању у реализацију путем концесије, зато што нема просторно – планске документације, односно Просторног плана посебног подручја Горња Дрина што је законска обавеза и зато што нема техничке документације на нивоу техно-економских елабората и студије утицаја на околину који су прошли јавну расправу и усвојени у регуларној законској процедури уважавајући мишљење локалне заједнице.

Због чега сте противник тог пројекта, и шта је по вама нерегуларно урађено у њему, пошто сте навели да сем еколошког аспекта има и незаконитости?

Слив горњег тока ријеке Дрине је по хидроенергетском потенцијалу и по богатству воде која има огроман пад највећи неискориштени хидроенергетски потенцијал у Европи. И на том подручју према садашњим сагледавањима, која нису до краја доведена, могуће је изградити преко 100 како великих тако и малих ХЕ на 17 ријека колико се налази ријека само на подручју општине Фоча.

Прићи искориштењу једног таквог потенцијала и таквог ресурса, на начин да је једностран без сагледавања свих осталих утицаја у најмању руку је неозбиљно. Вода је опште добро, вода не може бити искориштена само за производњу струје, то је онда једнонамјенско кориштење вода ради извлачења профита за производњу ел.енергије. Вода служи за пиће, за наводнавање, за спорт и рекреацију, вода има вишенамјенску улогу.

Посебно ме је забринула чињеница да су процедуре око давања концесије путем избора стратешког партнера дошле у фазу да се до 15.децембра тај потенцијал у вриједности од 51 одсто даје страном концесионару. Ја лично нисам био забринут толико док се разговарало о Електропривреди РС и Електропривреди Србије, јер то су државна предузећа. Они имају потпуно другачији однос према овој средини, према запошљавању људи у току реализације и експлоатације пројекта. А када дође страни партнер, када се закључе концесиони уговори његове обавезе су само оне према локалној заједнице које су написане у концесионом уговору.

И када ви немате никакав утицај на то онда је логично да морате да подигнете своје глас. Општина Фоча је на посебној сједници СО донијела закључке које је усвојила једногласно. Ми нисмо против, али уз обавезне услове који подразумјевају укљученост локалне заједнице у фази израде пројектних задатака за пројектовање објеката, у фази праћења реализације израде идејних и главних пројеката, у фази реализације Просторног плана Горња Дрина, провођењу јавне расправе на усвајању таквог просторног плана који има снагу закона, и у фази обављања разговора и закључењу уговора са будућим концесионарима како би интереси локалне заједнице били у потпуности заштићени.

Шта значи пројекат формирања евро регије Дрина, колико је извјестан, а какве су користи?

Ријека Дрина је гранична ријека и четири државе су на њу наслоњене: Србија, Црна Гора, БиХ и дијелом и Хрватска на ушћу према Сави. То је јединствен простор како по својим природним и географским катактеристика, тако и према економском потенцијалу који пружа, и тај простор се мора посматрати интегрално. Не може на једној страни Дрине да се праве фабрике које загађују околину и имају негативан утицај а са друге стране хоћете да развијате туризам.

Основна жеља јесте по принципу еуро регије у цијелој Европи за подручја која су међусобно повезана и имају економске међузависности да се она увежу и своје планове заједнички усаглашавају и да заједнички кандидују своје приортете према европским предприступним фондовима. Ми смо у фази да се тренутно ради документација која ће омогућити да се формира скупштина и сви органи евро регије Дрина по принципу како то раде остале регије. Мислим да те активности можемо завршити у једном доста кратком року и мислим да ће то бити огромна корист за становнике са обје стране Дрине.

Након избора готово да нисмо чули нешто о вашем политичком ангажману и активностима НСП. Шта се дешава на том пољу?

Каo што знaте ми смо изашли у коалицији са Нашом странком и то је било први пут да једна партија из Бања Луке и једна партија из Сарајева иду на изборе заједно на читавом простору са заједничким називом. Наша је жеља била, иако смо били партија која је била стара свега 10 мјесеци, да понудимо људима политичку алтернативу, јер смо видјели да овакви односи у БиХ не нуде добро грађанима, да ће економски проблеми бити изражени и да може доћи до банкрота државе.

Ево годину дана послије тих избора показало се да смо били потпуно у праву. Нема власти на нивоу државе, реформски процеси су у застоју, дефицит је огроман, задужења су огромна, незапосленост расте, међунационалне тензије су на нивоу тензија из 1990.године са претњом ескалације. И то је дало за право НСП да у јуну поново организује свој други конгрес и да усвоји потпуно другачији приступ рјешавања проблема у РС и БиХ. Ми смо на Конгресу усвојили програм НСП – Нови привредни систем са којим крећемо на наредне локалне изборе.

НСП јесте политичка алтернатива и своје партнере у РС тражи у ПДП и ДП, у Црној Гори у Социјалистичкој народној партији у Србији у Партији социјалиста. Сматрамо да идеја социјалне правде и односи на Балкану не могу се посматрати изоловано и да ће проблем западног Балкана морати рјешавати истинске политичке демократске снаге које су у првом реду орјентисане на грађане а не на профит. НСП ће на локалне изборе изаћи у пуном капацитету и сигуран сам да ће нашу принципијелост и дослиједност бирачи препознати.

Ваш други мандат се ближи крају, обично је то ограничење за ново кандидовање. Имате ли у виду кандидата, како ће изгледати ваш политички живот након локалних избора?

Колико је мени познато законских ограничења за мандате начелницима општина нема, и сада имате начелнике који су добили мандате по трећи пут. Још увијек је рано разговарати о кандидатима за начелникe и градоначелникe, јер су у фази договори са политичким партијама око политичке сцене у РС, и свега оного што су актуелни проблеми који могу утицати на приступ локалним изборима који ће бити по много чему историјски.

Све политичке партије су у фази припреме за локалне изборе, траже и дефинишу своје кадрове како би их максимално припремили и раде политичке платформе за наступ на локалним изборима и у овом моменту је рано говорити о кандидатима за начелнике.