Због сиве економије БиХ годишње губи 858 мил. КМ

На сивом тржишту Босне и Херцеговине ради 216.173 радника, обим сиве економије износи минимално 26,3 одсто бруто друштвеног производа, због чега држава губи годишње 858 милиона КМ, резултат је истраживања које је провео професор доктор Миленко Станић декан Факултета за пословну економију Универзитета "Синергија".

Професор Станић за пословни портал „Капитал“ каже да на број од 216.173 радника у сивој економији, на мјесечном нивоу уплаћено је мање пореза и доприноса за 71 милион КМ, док на годишњем нивоу то износи 858 милиона КМ.

Да су та средства наплаћена Република Српска, а ни ФБиХ не би имали проблема са буџетским дефицитима, празним здравственим и пензионим фондовима, као ни са енормним иностраним кредитним задужењима, истиче професор Станић.

Он је процјену сиве економије вршио на бази индиректне методе, методе понуде на тржишту рада за 2013. годину.

„Суштина ове методе је мјерење доприноса ангажованих радника у сивој економији расту БДП-а. Кључно питање у овом приступу је процјена броја ангажованих радника у сивој зони“, каже професор Станић.

Он подсјећа да од 2008. године у БиХ нема званичних процјена о обиму сиве економије, те да је једно раније истраживање Централне банке БиХ и УСАИД-а за период од 2001. до 2003. године показало да обим сиве економије прелази чак половину БДП-а у БиХ.

Опште је правило да у условима нестабилности расте обим сиве економије. Код нас је перманентно присутна нестабилност политичког, правног и економског система. Такво стање представља погодну основу за висок ниво сиве економије.

„Нема области друштвеног и привредног живота у којој се не испољава неки од облика сиве економије. Највећи обим сиве економије код нас је испољен у грађевинарству, промету некретнина, трговини, пољопривреди, шумарству, јавној управи, школству и здравству„, каже професор Станић.