Због европског тренда негативних приноса, Грчкој плаћају зато што јој позајмљују паре
Грчка влада продала је тромјесечне трезорске записе у вриједности 487,5 милиона евра по каматној стопи од минус 0,02 одсто. Ово је први пут да инвеститори плаћају Атини то што јој позајмљују новац.
Емисија је реализована прошле недеље, преноси ЦНН, уз оцјену да је ово драматичан заокрет за државу којој је био потребан највећи пакет помоћи у историји и чији је дуг у једном тренутку далеко премашио 180 одсто бруто домаћег производа.
Тиме је клуб држава које се задужују уз негативну камату добио још једног новог члана који је до прије четири године био незамислив.
Тренд све повољнијег задуживања "прелио" се и на дугорочније хартије од вриједности, имајући у виду чињеницу да је почетком прошле недеље Грчка емитовала 10-годишњу обвезницу вриједну 1,5 милијарди евра која улагачима доноси принос од свега 1,5 посто.
Све то је велики преокрет у односу на 2012. годину када је принос на 10-годишњу грчку обвезницу достизао чак и 24 посто, с обзиром да јој је био потребан највећи пакет финансијске помоћи у историји.
Грчка је добила 204 милијарде евра од европских влада и Међународног монетарног фонда током последњих осам година, према подацима Европског стабилизационог механизма.
У замјену за добијање зајмова, влада у Атини је смањила потрошњу, редуковала број државних службеника за 25 одсто и срезала плате у јавном сектору за 30 одсто. Приватна потрошња је опала, а незапосленост порасла. БДП Грчке је пао за око једну четвртину.
Сада се, међутим, чини да су болне реформе донијеле плодове.
Док већина водећих европских економија ове године балансира на рубу рецесије, грчки БДП требало би да порасте за 2,1 посто, а идуће године да убрза на 2,8 одсто.
Међутим, Грчка је и даље најзадуженија држава еврозоне.
Дио аналитичара, такође, упозорава да негативни принос у грчком случају не значи потражњу иностраних улагача, пошто су, како тврде, главницу већ споменутих трезорских записа купиле локалне банке.
Иначе, даље лабављење монетарне политике највећих централних банака у свијету довело је у последње вријеме до незамисливог износа дуга који доноси негативан принос.
Према подацима агенције за кредитни рејтинг Фич, тренутно чак 15.000 милијарди долара дуга у свијету има негативну камату. На примјер, чак и њемачка обвезница на 30 година доноси негативан принос.
Аналитичари упозоравају како је тренд негативних приноса посебно видљив у Европи.
Ovo su gluposti, uzeli su oni njima dušu ko i Hrvatskoj. Realno gledajući teško je napraviti realan keš- zaradu. Ako se išta poboljša stanje zarade u svijetu opet će ih ugušiti kamatom. Sada ih samo drže nosom iznad vode. Vilio bi da Nebojša Katić napiše neki satirični tekst o kreditorima koji daju pare a svi smo mogli pročitati kako u najavi tako i o posledicama rada lešinara koji su uprli oči u Argentinu.
Ovako je spasen liberal kapitalizam i trzisna ekonomija u svijetu, nakon nastanka finansiske krize 2018. godine.
Po istom principu, stampanjem enormnih kolicina novce bez pokrica, spasene su ekonomije mnogih zemalja zapadnog svijeta (Italija, Spanija, Portugal,…).
One taj novac nikada nece moci vratiti, ali ce zato biti u konstantnom duznickom ropstvu, i nikada nece slobodno birati svoje vlade. Dugovi im vise k’o Damaklov mac iznad glave.
2008. godina je bila slicna, ako ne i ista 1929. godini, samo sto su sada medjunarodne finasiske organizacije i nacionalne banke imale vise instrumenata zastite na raspolaganju.
Pitanje je samo dokle ce to moci da traje.
Greska, treba „finasiske krize 2008. godine“
Greska! Treba „finansiJske krize…“, i tako 3x
Vidim, na drugom komentaru, da si i iZpolitizovan?
Kako da nazovemo kad ovi nasi stampaju trezorske zapise?
Kad propadnemo ko“grcka“ hocel opet biti krivi lliberal kapitalizam.smijesno.
Vecina suti jer jdobiva makar mrvice sa stola,a kad ode sve vraga(sejtana) svi krivi samo vlast nije.
KOji mutavci…