Завршен Театар фест Петар Кочић

"Бановић Страхиња" Борислава Михајловића Михиза, у извођењу Народног позоришта из Суботице и "Радничка хроника" Петра Михајловића, у извођењу Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке, равноправно су добили награду за најбољу представу у цјелини и Статуету "Петар Кочић".

Одлучио је то жири "Театар феста" у саставу Славко Милановић, предсједник и чланови Ђурђа Тешић и Младен Шукало.

– Жирију су се, као најзначајније, не само у контексту овог фестивала, наметнуле ове двије представе својим одважним сучељавањем са најкрупнијим етичким питањима и својом промишљеном сценском артикулацијом – саопштио је жири.

Додијељено је и пет равноправних глумачких награда и статуете "Јазавац у џаку" и то: Петру Краљу за улогу Aндрије Гавровића у представи "Матица" Горана Петровића у извођењу "Aтељеа 212" из Београда, Крешимиру Микићу за три улоге у представи "Балон" Мате Матишића, Бранку Јанковићу и Сандри Љубојевић за улоге у представи "Радничка хроника" Петра Михаиловића у извођењу Народног позоришта Републике Српске и Милошу Самолову за улогу у представи "Седам и по", Мирослава Момчиловића, Народног позоришта РС, "Aтељеа 212" из Београда и Новосадског позоришта "Ујвидеки Синхаз".

Жири је одлучио да "Кочићеву књигу" за најбољи драмски текст додијели Горану Петровићу за текст "Матица".

Награда "Корак за храброст" коју додјељује Радио-телевизија Републике Српске, припала је представи "Радничка хроника" народног позоришта РС.

– Иако има извјесних драматуршких недостатака, драма Горана Петровића остварује топлу и људску комуникацију са узбуђеним гледалиштем, кроз веристички приказ живота људи које је нестајање једне земље гурнуло на маргину друштвеног живота, у "подрум сјећања" и "разочарења" – налази се у образложењу жирија.

Како су истакли чланови жирија, на овогодишњем фестивалу приказан је пресјек различитих тенденција карактеристичних за садашњи позоришни тренутак, од повратка литерарном театру, гдје се глумци и режија подређују интерпретацији драмског текста, преко покушаја да се позоришно дјело-представа у потпуности обликује глумачким изражајним средствима, до радикалног постдрамског поигравања свим компонентама позоришног чина, укључујући публику.