Зашто журити са асфалтом, кад неко може погинути?
Ово је типичан примјер немара, неодговорности и отвореног угрожавања пореских обвезника и туриста, који се налазе за воланом у Бањој Луци.
Радови на сред улице Краља Петра Првог Карађорђевића су завршени, рупа је заливена бетоном, али нико не долази да је прекрије слојем асфалта и оспособи за саобраћај.
Умјесто тога, већ седмицама главна градска саобраћајница није проходна, а чека се (неко) да дође и залије је са неколико лопата асфалта.
Док се град дословно распада, градоначелник се возика по Републици Српској, по већ утврђеној агенди спремања себе за опште изборе 2026. године. Да је овај призор био овдје неколико година раније, "асфалтски гонич" би направио неколико самопромотивних видео-клипова, па можда и сам, за паре својих родитеља, донио асфалт да рупу попуни.
Ово је је и типичан примјер, односно аргумент, зашто се треба донијети закон по којем, уколико се кандидујете за неку фукцију, са фукције коју већ обављате, да се у случају неуспјеха на изборима, не можете поново вратити на стари посао.
(Хранилица/појилица за псе, са унутрашње фотографије овог текста, наравно, више не постоји и Град Бања Лука не поставља нову.)