Зашто су Сејдић и Финци уцјена ЕУ: Као да тамо нема таквих закона

Састанак у Бриселу, заказан за овај четвртак, 10. октобар, требао би да буде последњи такве врсте.

Најбоље би било да лидери БиХ до тада пронађу и представе рјешење. Међутим, ако се то не догоди, ЕУ треба да преиспита своју тренутну политику блокирања апликације. Босна и Херцеговина може да проведе пресуду Суда за људска права као дио шире реформе устава која ће се свакако морати провести током процеса придруживања. Пресуда не треба бити предуслов. Постављање таквог предуслова је била грешка.

Ако нема рјешења, Европска иницијатива за стабилност предлаже да се БиХ успркос томе кандидује за чланство у ЕУ, образложи разлоге зашто још није успјела да спроведе одлуку Сејдић и Финци и чврсто обећа да ће то урадити током процеса придруживања.

У извјештају Европске иницијативе "Изгубљени у босанскохерцеговачком лабиринту. Зашто случај Сејдић-Финци не треба да блокира апликацију за чланство у ЕУ" објављеном јуче ми износимо мишљење да је политика ЕУ да блокира бх. апликацију за чланство у ЕУ због недостатка рјешења контрапродуктивна и да је треба размотрити.

Три су разлога на којима се базира тај став:

• Устав Босне и Херцеговине није "расистичан". Сличан је уставу и изборним механизмима у неколико држава чланица ЕУ – у Белгији, Италији (Јужном Тиролу) и Кипру. БиХ систем је чак и либералнији. Јевреји и Роми могу бити изабрани у Предсједништво и Дом народа ако се изјасне као Бошњачки Јевреји, Хрватски или Српски Роми или у некој другој комбинацији. Појединац који се жели кандидовати на изборима има пуну слободу да сам одреди свој идентитет када се региструје као кандидат. То није везано ни за какве објективне критерије и изјашњавање важи само за те изборе, а већ код следећих избора може бити другачије. У 2004. је Кипар постала држава чланица ЕУ са уставом који препознаје само припаднике грчке заједнице и турске заједнице као могуће гласаче и кандидате. УН-ов план Кофија Аннана за Кипар се заснива на истим принципима, а ЕУ га је на велико похвалила.
• Босна и Херцеговина не крши темељна људска права. Централно и најкомпликованије питање избора чланова Предсједништва БиХ не крши права која произилазе из Европске конвенције о људским правима. Оно представља кршење протокола 12 Конвенције. Овај протокол је до сада потписало само 8 од 28 земаља чланица ЕУ.
• Сејдић и Финци није питање систематског кршења међународних обавеза од стране БиХ. БиХ има мање непроведених случајева одлука Европског суда за људска права (17 случајева) него 21 држава чланица ЕУ. То значи да је ниво имплементације пресуда Европског суда за људска права БиХ бољи него већине земаља чланица ЕУ.