Зашто су дуг Српске по иразито неповољним каматама купили већином Американци?
Република Српска реализовала је ново задужење на међународном тржишту капитала емисијом еурообвезница у вриједности од 500 милиона еура, уз фиксну каматну стопу од 6,25 посто и рок доспијећа у априлу 2031. године.
Оно што посебно привлачи пажњу јесте структура инвеститора. Према новим подацима, чак 64 посто обвезница купили су велики амерички инвеститори.
Ријеч је углавном о пензионим фондовима и осигуравајућим друштвима из Сједињених Америчких Држава, који раније нису улагали у јавни дуг овог ентитета. Преосталих 36 посто обвезница купили су инвеститори из Европе.
На први поглед, ова информација може дјеловати као политички сигнал, посебно имајући у виду раније затегнуте односе између власти у Републици Српској и Сједињених Америчких Држава. Међутим, у суштини је ријеч прије свега о финансијској одлуци.
Велики институционални инвеститори, попут пензионих фондова и осигуравајућих друштава, улажу средства тамо гдје могу остварити најбољи однос ризика и приноса. У том контексту, камата од 6,25 посто представља врло атрактиван принос у односу на развијена тржишта, гдје су приноси знатно нижи, пише БизнисИнфо.ба.
Другим ријечима, амерички инвеститори нису купили обвезнице због политичких симпатија, већ зато што процјењују да им се таква инвестиција исплати.
Висока камата значи и већи ризик
Важно је нагласити да висока каматна стопа уједно значи и виши перципирани ризик. Државе и ентитети са стабилнијим економијама и нижим ризиком задужују се по знатно нижим каматама.
У том смислу, принос од 6,25 посто показује да инвеститори и даље у одређеној мјери цијене ризик, али су спремни да га преузму због потенцијалне зараде. То је типичан примјер тзв. "риск-реwард” односа на финансијским тржиштима.
Иако је мотив примарно финансијски, чињеница да су амерички инвеститори купили већину обвезница ипак носи одређену тежину.
Ријеч је о највећим глобалним инвестиционим играчима, који имају приступ огромним количинама капитала и софистицираним анализама тржишта. Њихово присуство значи да:
постоји одређени ниво повјерења у способност сервисирања дуга тржиште сматра да је улагање правно и оперативно сигурно РС и даље има приступ међународним изворима финансирања
Ово се може посматрати као сигнал одређене нормализације приступа капиталу, без обзира на политичке околности из претходних година.
Иако се често преклапају, политика и финансијска тржишта не функционишу увијек по истим правилима. Санкције које су раније биле уведене односиле су се углавном на појединце и одређене политичке актере, а не на комплетан финансијски систем или могућност задуживања.
Инвеститори првенствено гледају:
да ли је улагање правно дозвољено
колики је ризик неплаћања
какви су изгледи за поврат инвестиције
Ако су ти услови испуњени, капитал ће пронаћи пут, без обзира на политичку реторику.
Да ли ово значи политичко приближавање
Овдје треба бити опрезан. Куповина обвезница од стране америчких фондова не значи аутоматски политичко приближавање Републике Српске и САД-а. Ријеч је прије свега о тржишној одлуци.
Ипак, може се рећи да овакав развој догађаја указује на то да не постоје озбиљне препреке за улазак капитала из САД-а, те да је перцепција ризика барем дјелимично под контролом.
Куповина обвезница Републике Српске од стране америчких инвеститора прије свега је резултат тржишне логике и атрактивног приноса.
Ипак, овај потез шаље и шири сигнал – да, упркос ранијим политичким тензијама, Република Српска и даље има приступ глобалном капиталу и може привући велике међународне инвеститоре.
Колико ће се тај тренд наставити, у великој мјери зависит ће од будуће економске стабилности, фискалне политике и реализације кључних развојних пројеката.