Зашто Срби упорно рекламирају Анђелину Џоли?

Неко је рекао за Србе, мислим да је то био лорд Овен, да су ‘провинцијалан народ’. Нећу улазити у полемику са лордом Овеном по овом питању, али ако је непознавање или систематско игнорисање стварности, обичаја и менталитета ван сопствених граница једна од дефиниција "провинцијалности", онда је лорд Овен можда био на трагу нечега чему би […]

уторак, јануар 24, 2012 / 12:53

Неко је рекао за Србе, мислим да је то био лорд Овен, да су
‘провинцијалан народ’.

Нећу улазити у полемику са лордом Овеном по овом питању, али ако је непознавање или систематско игнорисање стварности, обичаја и менталитета ван сопствених граница једна од дефиниција "провинцијалности", онда је лорд Овен можда био на трагу нечега чему би Срби требало да обрате пажњу.

Имам специфично на уму ураганску реакцију и вишедневну усијану јавну расправу о филму Анџелине Џоли, "Из земље меда и крви." Са становишта некога ко све то посматра споља, узбуђење које је овај филм изазвао у Србији и Републици Српској потпуно је несхватљиво. О целулоидној траци која се нуди биоскопима под фирмом једне неталентоване глупаче и донедавне јефтине манекенке, која није позната као политички, историјски, а посебно не као морални или естетски ауторитет по било каквом питању, расправља се, вришти и бесни као да се ради о неком значајном кинематографском остварењу које носи озбиљну политичку поруку.

Основна ствар коју Срби не схватају јесте то да пошто су манекенка и њен кинематографски шунд политички инструментализовани, и реакција мора бити политичка, а то значи промишљена а не емотивна. У политици се не бију битке за које унапред знамо да их у даном тренутку не можемо добити. У политици, такође, не помажемо нашим противницима придајући значај њиховим офанзивама за које је на тактичком плану чак јасно да нису ни успешне.

Питање да ли и како одреаговати на филм Анџелине Џоли није емотивно већ је чисто прагматично: на калкулусу користи или штете, шта је најефектније?

Срби својим жучним реаговањем праве исту грешку коју су пре неколико месеци направили босански Муслимани када су, на слично емотиван начин, одреаговали на филм Оле Флијума, "Сребреница: издани град." Бесомучном грајом коју су непромишљено подигли у Норвешкој и Шведској они су филму који их је разбеснео, и чије су приказивање желели да спрече, дали драгоцену рекламу и подигли му значај. Више од свих других историјских или ДНК аргумената, овакво културолошки типично понашање елоквентан је доказ нечега што се Срби упорно упињу да докажу својим рођацима исламске вероисповести: да су и они стопроцентни Срби, признавали они то и свиђало им се, или не.

Срби (и Муслимани) треба да проуче контраст између себе и начина како су мудри (у реду, нека ту реч замене са "лукави" они који то желе, моја поента и даље остаје на снази) Албанци недавно одреаговали у сличној ситуацији. Читаоци ће се можда присетити филма "Отета" (1), снимљеног 2008. године у режији Пјера Морела, где начин како се Албанци приказују није ни за длаку ласкавији од начина како су Срби приказани у "Земљи меда и крви". Да ли је ико чуо за силовиту реакцију Албанаца? Наравно да не. Албанци су донели исправну тактичку одлуку да не усмеравају пажњу на нешто што је по њих штетно. На крају, тај филм (који је, узгред, за разлику од Џолијеве шунд продукције заиста узбудљив и интересантан и представља озбиљно остварење) није имао никаквог ефекта на перцепцију о Албанцима иако су (опет за разлику од Џолијевог филма) у сегменту којим се филм бави (отмицом девојака и присиљавањем да се баве проституцијом) они приказани 100 одсто верно.

Албанци су једноставно пустили да филм који их приказује у негативном светлу умре природном смрћу. Зашто Срби нису у стању да учине то исто са филмом Анџелине Џоли?

Свака рационална примена калкулуса cost/benefit у овом случају води закључку да је општи имиџ Срба у спољашњем свету врло лош и да овај филм неможе допринети његовом погоршању, нити би се тај имиџ поправио да тај филм није снимљен. То је једноставно материја која надилази способности Анџелине Џоли да на њу утиче, позитивно или негативно. Односи са светом се морају сређивати другачијим средствима и на различит начин, а не доказивањем да анонимус као Анџелина Џоли "не зна праву истину". Она на карти света не би била у стању да пронађе Сједињене Државе, а најмање Србију или Босну. Њен став по било каквом озбиљном питању једноставно је ирелевантан и тако га треба и третирати.

Има још једна ствар коју су Срби, можда несвесно потврђујући оцену лорда Овена, пропустили да узму у обзир. Можда су идеолошки елементи који њих иритирају (сатанизација, кривотворење историје и тако дање) заиста у одређеној мери били присутни у генези овога филма, али не треба заборавити где је он настао – у Холивуду, у Америци – а то је земља где су прагматични а не идеолошки обзири закон. Ја сам тамо провео сав свој живот и ваљда знам. Основни критеријум "успеха", са становишта инвеститора који су уложили свој новац у овај филм, није колико је он оцрнео Србе, него да ли је, и колико је, направио новца. Инвеститори су у Џолин филм уложили 13 милиона долара. Када у Америци уложите један долар у нешто, ваше очекивање и мера вашег успеха није колико сте некога сатанизовали него да ли сте зарадили $1.25.

Ако филм Анџелине Џоли ценимо америчким, уместо (да опет не употребим терминологију лорда Овена и да не кажем каквим) српским критеријумима, следи јасан и неумитан закључак: он је катастрофа. Гледаност у америчким биоскопима је минимална и до сада филм је зарадио бедних $146,000. Инвеститори нису зарадили својих $1.25 на сваки уложени долар. Није сигурно ни да ли ће, пре него што сви буду признали пропаст ове неславне продукције, успети да зараде три центе на сваки уложени долар.

Али оставимо по страни очигледно зевање и незаинтересованост америчке гледалачке публике (чију би перцепцију о Србима – ако би слушали мишљење Срба – овај филм требало да обликује). Да видимо шта кажу амерички филмски критичари, који можда о овој врсти уметности знају мало више од просечног гледаоца.

"То је рђав знак када прижељкујете да се филм заврши скоро исто онолико колико и рат који се у филму приказује," саркастично коментарише Сам Адамс у "Лос Анџелос Тајмсу".

"Мешавина упечатљивог и будаластог, и на крају будаласто преовлађује," додаје Мик Ласел у "Сан Франциско Крониклу".

"Драматично промашени покушај да се балкански сукоб од 1992 до 1995 врати у
први план пажње јавности…сценарио је бљутаво баналан,"
написао је Џастин Чанг у "Варајети".

Катарина Лонгворт у "Вилеџ Војс"-у оценила је да филм представља "…бљутаву и сујетну рекламу за сопствене добре намере…." несуђене редитељке.

А Нејтан Рабин из агенције филмских критичара "А. В. Клуб" Анџелинин покушај овако коментарише: "...Срби се с правом жале на њено некритичко, стереотино приказивање Срба као тешких расиста…"

У име "Историјског пројекта Сребреница" предлажем да се премијера филма Анџелине Џоли "Из земље меда и крви" одржи што пре у Београду. Лично ћу публику – која ће се састојати из Наташе Кандић, Соње Бисерко, Чеде Јовановића и, можда, Соње Лихт – током целе представе, о трошку наше невладине организације, служити Кока Колом и кокицама.

Сећам се пре више година када је Ватикан, у настојању да подигне рејтинг и подвуче свестраност папе Јована Павла II, објавио његова сабрана литерарна дела, укључујући и неке позоришне комаде. Том приликом, у оквиру дебате "шта би било" да се будући папа којим случајем определио за књижевност
уместо теологије, један пољски критичар изрекао је следећи јетки суд: "Свет у Јовану Павлу није изгубио великог драматурга".

Срби ће положити велики испит из космополитизма, а посебно из политичке практичности, када буду савладали своје емоције и када нешто слично буду рекли за несуђену редитељку Анџелину Џоли.

Стефан Каргановић



0 КОМЕНТАРА

  1. Слажем се добрим дијелом са текстом, у смислу да смо морали да неодреагујемо сада када је филм завршен јер својом реакцијом само скрећемо пажњу на исти.

    Ипак, без обзира на нимало моралну појаву ауторке… не бих то ни ниподаштавала у потпуности. Људи широм свијета се идентификују са њом и ако је слика о Србима већ довољно лоша, мислим да је ипак проблем додатног кварења исте, поготово ако имамо у виду временски контекст. Слика је почела да се мијења и ово је право вријеме за покретање приче о Србима као лошим момцима.

    Филм је веома моћно оружје. Па и овакав филм. Мени често смета та наша особина или склоност да банализујемо све.

    Значи, престати са рекламирањем тзв. филма, послушати аутора текста, али и бити опрезан убудуће и схватити да је данас маркетинг пола посла, ако не и више, да су медији и филм нешто што морамо схватити озбиљно, коначно.

  2. Дјелимично познајем рад госп.Каргановића, и високо поштујем његов ауторитет.
    И кад мало дубље размислим,можда и јесте најбоље културолошки побиједити и надвисити ове који су направили антисрпски филм, и показати им да можемо, и да јесмо бољи и већи од њих.
    А неко да напокон сними СРПСКИ филм,рецимо на тему о трговини српским органима коју је организовао Хашим Тачи и они што му дадоше независност.

  3. anja banja luka

    „Филм је веома моћно оружје. Па и овакав филм.“
    Не увек.
    Нпр., „филм“ „Лов у Босни“ је нанео више штете него користи својим налогодавцима.Сваком ко иоле има свест о инсрументализованим филмовима се згадио,а они који тај филм сматрају добрим су малоумни које стварно стање ни не занима.
    Ако се у филму спомињу бројке од 300 000 убијених муслимана и пола од Силајџићеве бројке силованих,то иде само у нашу корист.Лакше се дискредитује и производи контра-ефекат.

  4. ex-1978, 24.01.2012. 15:05:51 [26753]

    Сачекај пар дана, биће промоција двд+аутограм Анђин аутограм за 3.99$ 🙂

    Елем, најбољи је графит у ул.Васе Пелагића (зграда гдје је кинески шоп), он гласи отпирилике ‘АНЂО НИСУ ТИ СРБИ КРИВИ ШТО ЈЕ У ПИТА МАЛА КИТА’

    Нисам имао телефон са собом да усликам 🙁

  5. Nema sta dodati na tekst.

    Inace meni je teze palo(to sam vec rekao jednom) sto su neki “nasi“glumci ucestvovali uopste u ovakvom nazovi projektu.
    Neko ce opravdati to floskulom “pa oni su glumci“ itd.
    Medjutim,kapa dolje Mikiju Manojlovicu koji je odbio slavnog(mora se priznati)Spilberga.
    I to jos u tom filmu je Srbin koji pokusava ubaciti bojevu glavu negdje u sokacima Njujorka relativno u drugom planu.
    U prvom planu je “savrsena“ekipa koja po uzoru na Serlok Holmsa “rjesava“zamrseni slucaj.

    Ali gospodin Miki je tada sacuvao obraz i ostao veliki.

    Inace,mi sami trebamo pronaci modus da se na neki nacin pokusa poslati realnija slika i prica,na osnovu koje bi eventualno neko snimio drugaciju pricu.

    Nijesam siguran sta ce biti od one price o 12 beba ali treba sacuvati nerve i ostati optimista.
    Doduse Hrvat(Malkovic)bi trebao glumiti,tako da mi je sumnjivo od samog pocetka ali vidjecemo.

  6. Госин Каргановићу, Срби НЕ МОГУ савладавати своје емоције.:D
    То под један.
    Под два:
    Тренутно се може видјети на ИМДБ-у однос уложених 10 мил. долара наспрам досад зарађених 160 ‘иљада по бокс офису…
    И ту му нема спаса. Ако у првој недјељи приказивања није вратио бар пола лове, сваки полуписмени амер зна да је тај филмић – пр’но у чабар… Даље:
    Ви сте свјетски чо’ек, па ме чуди да не знате како је хистерија, негативна емоција и јефтине страсти важнија забава просјечној свјетској фукари од истине, чињеница или мудре критике неког чувеног и стручног лика који пише за „Варајети“!?
    Отуд сматрам да су онолики „дислајкови“ по ЈуТјубу далеко „знаковитији“ за просјечног гледаоца него стручна критика.

    И још даље – Могућа је и оваква логика:
    Обзиром да је СВЕ И ЈЕДАН филмски покушај из Холивуда на пољу филмске сатанизације Срба доживио ДЕБАКЛ – и финансијски и културолошки па самим тим и политички, врло је вјероватно да га интернет негативна реклама може само ЈОШ ВИШЕ дискредитовати и унизити!
    Сваки од ових филмића доживио је колапс једноставно зато што се сукобљава са елементарном истином, па зашто бисмо им ми помагали да што брже, како сте рекли – умру и забораве се?

  7. Божо Чукеранац, 25.01.2012. 00:28:40
    Ovo je bilo prilicno dvosmislenoB-)
    Kad vidim kakvim susama se danas dijele lente i odlikovanja…

    anja banja luka, 25.01.2012. 00:11:53
    Pa koliko je meni poznato,osim nasih “kadrova“koji “operisu“kojekude po bijelim svijetovima,nijesu ni nase “curice“puno u zaostatku…
    Onomad neki Engleski major,cini mi se ubi svoju zenu zbog Srpskog prevodioca(sta bi nama tek radio).
    Naravno,nebi bilo nista interesantno kad nebi bilo “zacinjeno“ iz Sarajstana:

    Srpkinje Okrutnije u Ratnim Zločinima nad Bošnjacima

    Posted on December 20, 2011 by Bosnian Genocide
    Merima Husejnović
    BIRN
    Među poznatijim ženama koje se sumnjiče za ratne zločine jeste i Monika Simonović iz Brčkog. Ona je, prema iskazima žrtava, bila djevojka Gorana Jelisića Adolfa, kojeg je Haški tribunal 2001. osudio na 40 godina zatvora zbog zločina u logoru “Luka”, gdje je, prema presudi, bio “na položaju vlasti”.

    A ima toga jos…

    http://www.cafe.ba/vijesti/26464_Krsten-u-manastiru-Orahovica-Stjepan-Mesic-pravoslavac.html

    http://www.alo.rs/vesti/37236/Srpkinje_smo_tim_se_dicimo

Оставите одговор