Зашто Сидран тврди да је прави Кустурица погинуо 1992. а да је овог подметнула УДБА

Мухамед Туњо Филиповић, у задњој деценији двадесетог и првој деценији 21. века, један од најутицајнијих Муслимана, Бошњака, како хоћете, казао је да су Муслимани бивше Југославије два пута имали шансу да бирају савезника (беше то 1941. и 1991. године) између Срба и Хрвата, да су два пута изабрали Хрвате и оба пута погрешили. Пише Ратко […]

Недеља, децембар 28, 2014 / 16:46

Мухамед Туњо Филиповић, у задњој деценији двадесетог и првој деценији 21. века, један од најутицајнијих Муслимана, Бошњака, како хоћете, казао је да су Муслимани бивше Југославије два пута имали шансу да бирају савезника (беше то 1941. и 1991. године) између Срба и Хрвата, да су два пута изабрали Хрвате и оба пута погрешили.

Пише Ратко Дмитровић

Филиповићу треба веровати, нема ниједан разлог да лаже.

Из ове поставке, из додатних страшних историјских истина које су као оштро коље пободене у крваво босанскохерцеговачко тло, рођена је савремена бошњачка мука: једном жилом заувек повезани с кореном, жилом коју би већина Бошњака да покида, и другом која лебди у ваздуху, безуспешно тражећи нови корен. Давно је то дефинисао Мехмед Меша Селимовић – свестан оног првог, српског корена, којем се вратио – метафором о потоку одвојеном од реке, “без тока и ушћа, сувише маленом да буде језеро, сувише великом да га земља упије. С нејасним осећањем стида због порекла и кривице због отпадништва…”

У таквом стању помешане историје, скројених предања, порекла… рађа се мука, неверица, мржња. Све је онда могуће и ништа није свето. Лаж постаје утеха, ставља се на рану као лековита трава. У немоћи старачких дана, достојан сажаљења, свестан да испада смешан, неки дан је све ово демонстрирао Абдулах Сидран, највеће име данашњег бошњачког културног круга, неспорно талентован песник, филмски сценариста посебно, човек без којег филмови “Сјећаш ли се Доли Бел” и “Отац на службеном путу” не би били оно што јесу: колосална филмска остварења.

Сидран је дао интервју сарајевској Алфа телевизији и на питање о односу с Емиром Кустурицом казао нешто што је, сазнајемо, за одређени број људи стара прича, али за огромну већину свакако шокантна тврдња. Дакле, Сидран рече да је Емир Кустурица, онај што је режирао споменуте филмове, погинуо још 1992. године, негде на Требевићу, бранећи Сарајево. Од Срба, дакако. А ко је онда овај ког зна и коме се клања цео филмски и не само филмски свет? Тај се, каже Сидран, зове Пантелија С. Милисављевић и подметнут је од стране српске Удбе. Није новинар мученом Сидрану поставио ниједно питање, а има их десетак, која се снагом логике намећу након изнете тврдње. На пример: Шта је он, Сидран, пре пет година радио на Мећавнику, код Кусте, кад већ зна, а каже да зна 20 година, да данашњи Кустурица није Кустурица већ Пантелија. Шта је натерало човека чији живот неће бити заборављен с даном његове смрти, Абдулаха Сидрана, да се на овај начин понижава.

Која мука?

Иста она с којом се носила антисрпски оријентисана интелектуална елита босанских Муслимана кад се Меша Селимовић 1971. године преселио из Сарајева у Београд, изјаснивши се као Србин. Двадесет година касније, то је урадио и Емир Кустурица.

Бошњаци из оног одвојеног потока нису и никада неће опростити Кустурици, јер веће име од његовог Босна у међувремену није изнедрила, што их стално подсећа ко су и шта су. Отуда ова самообмањујућа Сидранова лаж, достојна умне поремећености.



0 КОМЕНТАРА

  1. „што их стално подсећа ко су и шта су“
    ——————————————————————

    Jah, a kad se ona dva BOSSovca u Sarajvu izjasne da su Srbi onda kuka i motika, ne može to tako.

    Kad neko neće onda se govori jeste,
    kad neko oće onda se govori niste

    Odlučite se ljudi, moremol ili ne moremo biti serbski rod

  2. Гледао сам цијели интервју, а овај Дмитровић, стари удбаш, извуче оно најбенигније из цијеле емисије. Пјесници и писци се воле изражавати метафорично и само глупак може схватити да је Сидран био озбиљан када је ово причао.

    Проблем је у нечем другом.
    У Сарајеву и другим муслиманским дијеловима ФБиХ се ствара атмосфера свеопште пропасти која се настоји преко телалука пренијети и у РС. Политичари у ФБиХ прво опљачкају раднике, затим их мотивишу да изађу на протесте, а онда им сугеришу ко је крив за њихову пропаст.

    Најновији примјер су они јадници из Тузле који су се пјешке запУтили на хрватску границу, а успут мисли једну ноћ коначити у РС.

    Запрепастиле су ме изјаве неких који су за своју невољу окривили Додика, постојање РС, јер су их убиједили да би све преко ноћи процвјетало само да се укине РС.

    Проблем је то што изманупулисана муслиманска сиротиња у то вјерује, а један од оних који је трује тим манипулацијама је Сидран.

    Читав тај интервју је протекао у зазивању укидања РС, цвилења због ‘воајерства’ високог представника, ширења безнађа итд.

    Опасне су ове ствари и РС мора на ово дати адекватан одговор. Проблем је што су они који су способни дати тај одговор политички ослабљени, а слијепци који ово не виде су политички ојачали и представљају РС у Сарајеву.

  3. Ma joj, Kusturica je uradio za Republiku Srpsku više nego cijeli SDS za vrijeme svoje vladavine pa stoga mora biti poštavan u ovdašnjem narodu.
    Ako se pri tome uzme u obzir da se javno odrekao svoje poturčene vjere i rekao da je on ipak Srbin onda nam svima mora biti još draži i miliji.
    Lično bih svakog takvog koji se odrekne nametnute poturčenosti i deklariše kao Srbin injektirao u SANU i dao mu zadatak da bude najglasniji u srbovanju.
    Ovaj Sidran je klasični srbomrzac i zakonom bih zabranio da bilo ko od javnih ličnosti iz naše Republike komunicira sa ovim demagogom.Vidi mu glave!

  4. Сидране ј.б те куста и овај и тај твој, ако су двојници, тачно се не зна који је гори или тај твој што је ратовао за тебе или овај што сад ради за вас!

    Као повратнику у православну вјеру, Кустурици немам ни једну ријеч замјерке, чак би ми било драго, али чим се вратио православљу и српству ухватио се лоповлука и криминала и тако српству нанио највећу бруку у историји, е ту га ни Дрина не може опрати!

    Значи ли то да само ако си Србин можеш слободно красти и пљачкати до миле воље, а док је био муслиман био је частан и поштен??

  5. Izjednacavati Mesin i emirov povratak korijenima je bezobrazno.
    Emir je debelo naplatio to svoje presaltavanje, poharao nas je koliko to nidu svi emiri, sulejmani, age i begovi nisu uradili za 500 godina.

    Ako uzmemo ono da nije sve ni u parama, a radi se ohohohooo stotinama miliona , mislim da je on odradio antisrpski projekt rusenja ekonomskog , duhovnog , kulturnog i svakog drugog dokaxavsi da je uspjesniji od bilokojeg naseg okupatora.

    Ovaj nam se emir naruga i ismija nam se odnoseci nebrojeno blago u helikopterima .

  6. Nisam siguran šta je autor htio reći ovim tekstom, no, ako je htio ukazati na nekakav jad bošnjačke intelektualne „elite“ – u stvari ukazao je kako se bitno ne razlikuje od onih koje kritikuje.

    Abdulah Sidran je danas medijski interesantan samo ukoliko proziva Emira Kusturicu i on to „jadan“ čini kako bi se koliko-toliko održao na nivou nekakve medijske pažnje. No, kad kroz Sidranovo srozavanje pokušavamo izvesti nekakvo etničko (bošnjačko) nipodaštavanje ili omalovažavanje, a zar se bitno razlikujemo od „sarajevske elite“ kojoj je Sidran još jedino „zanimljiv“ u kontekstu vrijeđanja Kusturice? Bošnjačka „intelektualna elita“ koristi Sidrana kako bi omalovažavala Srbe, a Srbima je Sidran „dobar“ kako bi omalovažavali Bošnjake. Zar postoji kakva suštinska razlika između „naših i njihovih“?

  7. Симболички речено Сидран је у праву. Кустуричин пут је салто мортале од окованог Расима до великог Србина Немање и како ствари стоје опет
    прави заокрет само према неком другом Расиму и из неких других крајева. А да ли га је неко инсталисао не знам и не вјерујем, прије да је бескрупукозно искористио наивни српски народ, а преко српске плутократије стекао огромно богатство.

Оставите одговор