Зашто је Сирија важна?

Прошла је скоро година дана од првих сукоба у Сирији на даху арапског прољећа са почетка 2011. И док нас засипају вијести о броју мртвих које саопштава извјесна НВО из Лондона, крајње је вријеме да аналитичније прођемо кроз питање из наслова.

понедељак, март 26, 2012 / 10:33

Пише: Богдан Савић

Када је крајем 2010. у Тунису почело "Арапско прољеће", било је само питање када ће на ред за "демократске промјене" доћи и најзначајнији руски савезник на Блиском Истоку (и уопште у арапском свијету), Сирија.

Након рушења "диктаторских режима" у Тунису, Египту, Либији…на ред је заиста дошла и Сирија у којој већ неколико мјесеци трају крвави сукоби између регуларних сиријских снага безбједности лојалних легитимном предсједнику Башару Ал Асаду и опозиционих терористичких група спонзорисаних од стране САД, Турске, као и оних арапских земаља које су под директном америчком контролом.

Овдје треба имати у виду иступ арапског дипломате који је тражио анонимност од агенције Франс прес, да би заузврат потврдио да Саудијска Арабија преко Јордана испоручује оружје "Слободној сиријској војсци". И док се у западним медијима опозиција из Хомса представља као грађанска побуна младих људи који протествују на улицама, јасно је да је у питању снажна војска (иначе не би издржали притиске регуларне армије годину дана), при том појачана екстремним исламистима из огранака Ал Каиде.

Треба још додати да је и поред сунитске већине (74 одсто) у Сирији владао приличан вјерски склад, па су уз њих сасвим нормално живјели и шиити, католици, православци, као и доста разних деноминација поменутих религија.

Зашто је Асад неподобан

Иако је Асад нудио усвајање новог Устава путем референдума, као и парламентарне изборе, опозиционари и Запад не желе ни да чују за то, већ траже његово безусловно повлачење са власти, па се цијела ситуација врти у зачараном кругу, без обзира што је Сирија једна од најлибералнијих исламских држава.

Запад (прије свега САД) жели Асадов одлазак са власти из неколико разлога:

  • Сирија је једина земља ван граница бившег СССР гдје Русија има директно војно присуство. У најзначајнијој сиријској луци Тартусу стационирана је једина руска морнаричка база у Медитерану
  • Сирија је велики купац руског оружја. Само у 2011. између ове двије земље потписани су уговори у куповини наоружања вриједни 4 милијарде долара, а у периоду између 2000. и 2010., Русија је Сирији продала оружја у вриједности од 1,5 милијарди долара
  • Поред трговине оружјем, Русија и Сирија имају значајну економску и трговинску сарадњу у осталим областима. Само у 2010. руски извоз у Сирију износио је 1,1 милијарду долара, а укупне руске инвестиције у Сирији у 2009. процијењене су на 19,4 милијарде долара. Осим уносних уговора о куповини оружја, руске фирме у Сирији имају значајно присуство у области инфраструктуре, енергетике (у Сирији су присутне руске нафтне компаније) и туризма
  • Подручје Сирије за Американце значајно је са геополитичког и геостратешког аспекта. Америчка спољна политика након Другог свј.рата заснива се углавном на доктринама "Хартленда" и "Римленда" које су поставили Макиндер и Спајкмен. Поједностављено речено, "Римленд" је "поморски прстен" који окружује Евроазију. Спајкменова теорија "Римленда" заснива се на тези да "ко доминира "Римлендом", доминира Евроазијом,, ко доминира Евроазијом има судбину свијета у својим рукама".

Због свега овога САД желе по сваку цијену свргавање Асада, без обзира што би то за последицу имало довођење пуно радикалнијег и екстремнијег режима, баш као што се десило у осталим земљама захваћеним "арапским прољећем".

Либија, Сирија, Иран, Русија…

Симптоматично је то, да је Русија имала одличне односе са свим овим земљама прије "демократских промјена", па се рушењем и Асада жели у потпуности истиснути руски утицај на Блиском истоку и у арапском свијету. Како се и Сирија налази у појасу поменутог "Римленда", САД би добиле још једну геостратешку битку и још јаче стегле обруч око Русије и њене интересне сфере.

У том случају, у поменутом појасу, једина слободна земља остала би Иран, па се активности у Сирији могу свакако повезати и са евентуалним притисцима и преношењем оружаних сукоба на Иран.

Да ли ће НАТО алијанса директно војно интервенисати у Сирији, тешко је процјенити. Моје мишљење је да неће, али ће наставити са интензивним помагањем и наоружавањем опозиције, као и са дипломатским, медијским и обавјештајним притисцима и активностима.

Руско-кинески вето у Савјету безбједности на америчку резолуцију о Сирији, као и обнављање рада руске обавјештајне станице "Сигма" (посебно успјешне у арапском рату против Израела) доказ су да се Асад и Русија неће предати лако.

Како ће изгледати крај битко и ко ће из ње изаћи као побједник, препустићемо времену пред нама.



0 КОМЕНТАРА

  1. Sirijski režim je prespavao poslednje dvije decenije, a njihova vojska se bruka primjenom najprimitivnijih metoda ratovanja u urbanim sredinama. To je naljutilo i pokrovitelje Sirije. Sigurno bi sve bilo bolje da su učili na tuđim greškama i ne bi došli u situaciju u kojoj su, bez obzira na napore njihovih protivnika.;)

  2. Руска амбасада шаље млако пиво за г-дина Раковића:

    http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=2&idnovost=19229

    Богдане, хоће ли их Руси пустити низ воду, као некад Милошевића? Додуше, онда су други људи били у московској администрацији. Углавном, МЗ Старчевица апелује на здрав разум.

    http://www.youtube.com/watch?v=L7eSTKF4phw 😉

  3. Још Русија није тако снажна да се одупре притисцима. И Лавров и ова прича, и подршка Кофију… говоре о томе. Ја сам вјеровала да ће Русија показати зубиће, али неће.

    Било каква подршка или реприза резолуције за Либију, сада у случају Сирије, би показала незахвалмост Русије. Заправо Асад им је једини савезник, ако имамо у виду Гадафијево кокетирање са западом и покушај сједења на двије столице, због чега су га и Кина и Русија напустиле… Сирија је Русима дозволила све.

    Када дођу „хуманитарци“ и „посматрачи“… то је већ крај приче, а Русија и Кина управо намјеравају да допусте њихов долазак у Сирију.

    Иран ће већ да буде „већи залогај“. То је огромна нација, огромних потенцијала, Кина је послала најснажнију поруку која је икада послана у оваквим случајевима… не зна се шта су Иранци заиста направили до сада… у Ирану већ тешко да ће доћи до неке војне интервенције јер би то помогло само национачној хомогенизацији, што би онда био контраефекат.

  4. Никад не знам да ли се овај 1978 шали или озбиљно мисли. Чуј „ирански нуклеарни програм“!?:D

    „Управо та величина Сибира и његова „неокрњеност благодетима цивилизације” била је један од разлога да се у Сједињеним Америчким Државама у протеклим годинама створи теорија по којој неистражена земна блага не би требало да припадају искључиво државама на чијим се територијама налазе, него онима који су способни да их експлоатишу. Другим речима, богатим државама запада, посебно САД. Овакво размишљање својеврстан је повратак политици колонијализма која је некадашњим моћним европским монархијама давала за право да силом оружја освајају туђе територије, богате природним ресурсима, а која је свој крах доживела после Другог светског рата и оснивања Уједињених нација.“

    http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2593&tekst=03

  5. anja banja luka, 26.03.2012. 23:26:26

    Нема љубави, само интерес. Руси своје границе управо требају да бране у Сирији и Ирану, а не кад им ови неоколонијалисти дођу на врата. Није тачно да Русија нема снаге, поготово у контексту БРИКС. Очигледно је да западни неоколонијалисти лагано опкољавају Кину и Русију и стежу обруч. Шанса да остваре своје снове експлоатацијом Сибира јесте у довођењу својих „Тројанаца“ на чело Русије, како је то било с Лењином или Горбачовом. Тада Русија постаје лак плијен. Друга опција јесте да договоре с Кином подјелу Сибира, што је тешко извести с обзиром да је Русија нуклеарна сила. Вјерујем да своју шансу траже и у науци, да ли неком биолошком оружју или неком противнуклеарном штиту, гдје би они могли несметано да ударају нуклеарним оружјем по Русији и Кини, а контра не би била могућа. У сваком случају, конце на овом свијету повлаче психички болесни људи.

    Препоручујем Ти овај текст: http://www.vesti-online.com/Vesti/Kolumne/208331/Bitka-za-Sibir- Знам да ћеш уживати читајући.

    😉

  6. Уживала сам. 😀 Слажем се.

    Наравно да треба да се брани, и ово је посљедња линија одбране, али… нисам оптимиста. Мислим да ће попустити око Сирије, пратићемо.

    То је управо оно о чему константно говорим. Наша филозофија живљења је одбрана. Ми се константно бранимо и овде, а и Русија у ових неколико деценија. Једини начин да се одбрани јесте и да почне са „нападима“. Нико јој не брани да се понаша као и ови неоколонијалисти, суптилније наравно. Када почну онда ћу бити сигурна да су јаки. Надам се да знаш на шта мислим.

  7. anja banja luka, 27.03.2012. 12:55:39

    Шта за тебе значи куповина НИРС-а, НИС-а, црногорске обале, уцјењивање Европе испоруком гаса,…? Ако пусти Асада низ воду, Русија ће добити добру компензацију. Воли нас руски народ, али политика државе се води искључиво интересима.

    Јеси ли гледала Драгана Хаџи-Антића кад је причао како је Иванов „продао“ Слобу и дао зелено свјетло за бомбардовање Србије?

  8. Још само треба напоменути да је после Сирије иде Иран. Са те двије земље под контролом САД блокирају иранску нафту Кини, а Русији се потпуно приближавају. То је моменат за трећи свјетски рат.

    Што се тиче бомбардовања СРЈ, оно је обављено без икаквих резолуција већ жељом америке, па их нико и није могао блокирати. После су били мало више легалисти

    Волио бих објашњење како ми ту можемо испасти добри момци, екс 1978.

  9. drazen78bl, 27.03.2012. 13:42:21

    Никаква компензација у овом случају не долази у обзир. У овом случају, дижући руке од Асада, пуштајући Сирију, они, како си рекао, доводе ове пред врата. Тада ће све већ да буде много теже.

    НИРС и НИС, као и црногорска обала су превише мали и небитни у контексту онога што сам хтјела да кажем.

  10. Наравно да нема љубави, Можда то спомињеш због ове моје „несрећне“ реченице о незахвалности. Нисам мислила на то већ на савезнике и одличне односе. Аутор је спомињао Либију, Иран и Сирију као земље са којима Русија има одличне односе. Моје мишљење је да је то само Сирија. Гадафи је почео задњих година да се дружи са свима и да са свима има одличне односе, бар је тако мислио. Због тога су га напустиле и Русија и Кина.

    Можда у политици нема принципа, али мислим да користе принципијелни ставови. Такав став би требао у овом случају и никакво „ћошкарење“ и прихватање да неко улази у Сирију да „мири“ сада не долази у обзир јер доводи, а знамо то и из личног искуства, управо до онога чега се плашимо.

  11. „Rat, nuklearni tim pre, prekinuće dotok bliskoistočne nafte u Kinu sa svim nastalim posledicama. Evropa može dozirano da dobija naftu po ceni 300-400 dolara za barel, što će takođe izazvati kolaps EU i slom zone evra. Osim vojnog poraza Irana, već se planira i ekonomski poraz glavnih geopolitičkih suparnika i pretendenata na svetsku vlast – Kine, Evrope, Indije. Naravno da će i islamski svet, koji je ostao bez prihoda od petrodolara, zakočiti svoj razvoj onako kako snuju naručioci rata, čime će sniziti svoju revolucionarnu aktivnost.“

    http://www.diplomatija.com/sr/2243/news/leonid-iva%C5%A1ov-da-li-je-udar-na-iran-udar-na-budu%C4%87nost-kine-i-dinamiku-njenog-razvoja/

  12. anja banja luka, 27.03.2012. 19:19:13

    Мени је јако жао што Ти ниси на мјесту Владимира Путина, али чињеница је да су у питању неке нама недовољно познате комбинације. Ако је Русија била нејака 1999. године и ако је истина да су за шаку долара пустили Милошевића низ воду и уз гунђање себи у браду толерисали бомбардовање Србије, данас то не би смио бити случај. Русија се морала бранити у Београду. Западни неоколонијалисти нису жељели проруску Србију у залеђини. Не желе је ни данас, овакву опљачкану и понижену. Зато систематски раде уз помоћ домаћих лутака на концу на неутралисању српског фактора.

    Можда Путин игра игру и навлачи Амере да се сломе на Ирану. Свједоци смо пропасти западног капитализма. Амери су се доста патили са Ираком и Афганистаном. Сада имају проблеме и у унутрашњости. Не треба заборавити да су изгубили Украјину, а Бјелорусију никад нису ни узели. У једном одтекстова које сам линковао пише да ниједан покушај овладавања свијетом није успио. А не заборавимо да су и Наполеон и Хитлер управо на путу до Сибира доживјели крах. Мени се један пијачни трговац смијао у неком ширем друштву кад сам рекао да свијет клизи према новом великом рату и да је могућа и употреба нуклеарног арсенала. Од кога? Па од оних које нико није казнио за геноцид над народом Хирошиме и Нагасакија. Исто тако од оних које нико није казнио за Кравице, за печене људе у Вечићима, за убиства цивила у Зеници и Сарајеву, за Тарчин, Силос, Коњиц, одсијецање глава… можемо очекивати да поново покушају.

  13. Наравно, немамо пуно података…, али коментаришемо како сада ствари стоје. Мени се, кажем опет, не допада овај „дил“ са Арапском лигом која се понашала како се понашала у сличним ситуацијама, не допада ми се ни окретање леђа Кини јер су и оно имали неке принципе и прједлоге који су игнорисани…

    Ипак, Путин боље зна, додуше, ја сам већи експерт од њега, али… 😉

  14. Ко је чуо критику Ромнија упућену Обами, ваљда му је посве јасно да и не крију да је Русија још увијек непријатељ број 1 њиховим УСА, они то не доказују ничим, нема за тим потребе, довољно је да постоји Русија и она је аутоматски њима непријатељ!

    Тако да се не треба заностити тиме да је доба хладног рата, далеко иза нас, још има неподијељених шпилова карата, а Медведев је нека верзија овог чему би тежио и наш ех1978, као могли би ми постати добри момци, али питање је коме?
    Као да би о нама злочиначки американци па сад нешто мијењали мишљење…хехехе..па они ево неће ни послије нестанка СССР-а да мјењају мишљење о Русији, а таман ће о нама да га мијењају уз кафицу и „молитвени доручак“ оног додиковог црногорског мрсомудана радојчића!?:P

Оставите одговор