Зашто Ђоковић није светосавски ратник против НАТО (а неће ни бити)
Лажне вијести одавно су свјетски феномен. У енглеском говорном подручју за њих кажу хоакс, а код Срба у последње вријеме њуз.
Пише Марко Шикуљак
Сатирични портал Њуз изврће стварност, како би јој у измишљеној вијести разголитио смисао, а хоакс је лажна вијест пласирана из зле намјере. Оно што се некад звало патка.
Ова последња гласи отприлике овако: ЦНН је снимао филм о Ђоковићу и интервјуисао га, а овај је на питање како је постао тако добар, одговорио отприлике овако: Ми Срби смо пркосан народ, ви сте нас бомбардовали, и онда сам ја одлучио да побјеђујем и тако вам се осветим.
Да би се нешто слагало, мора да постоји неки основ. ЦНН је заиста снимао Ђоковића, о чему су писале Вечерње новости, гдје се наводи изјава која највише личи на причу о бомбардовању Србије:
Последице рата натерале су многе људе да се жртвују и да импровизују. Тада сам сањао да постанем први тенисер света и то је тада звучало све само не реално узевши у обзир околности у којима сам одрастао.
Ово заиста личи на нешто што се може чути од Ђоковића. Јер не само да портали иза бомбастичног наслова не нуде ниједан доказ, већ напросто што је Новак оличење политичке коректности. Од њега не можете чути ништа екстремно, ништа што ће вријеђати ниједно ухо, ни ни било шта слично. Рецимо, Ђоковић у Бањој Луци каже да му је драго што у Босни има много људи који га воле. Замислите да такав тип нешто скреше НАТО. Немогуће.
Разлога је више.
Ђоковић је вјероватно порадио на односима са јавношћу, уз помоћ стручњака који су му помогли да му свака ријеч буде на мјесту. То није без потребе, јер Ђоковић је, нећете вјеровати, био екстремно неомиљен у јавности.
Већина тениског свијета је о њему имала мишљење какво су имали и Срби, док није постао шампион: Шта се он ту стално пренемаже, што га стално нешто боли, зашто предаје мечеве због тога што му упадне сочиво у око, зашто имитира друге тенисере, и тако даље.
У једном од најбољих текстова написаних на дату тему, новинар Њујоркера је писао о томе да ли ће свијет икада завољети Ђоковића. Наравно, потврдио је да Новак омиљен у Кини, Јапану и Русији, али онај западни свијет га није могао сварити. Објашњења је више, а нека су та да је био вишак поред сјајног ривалства Федерера и Надала, да су га доживљавали препотентним и уображеним, није им се свиђало његово понашање, од имитација, преко ударања у прса и вриске, до сталног кукања на повреде.
У тренутку када је постао равноправан ривал водећем двојцу, па и када их је престигао, Ђоковић је зарађивао неколико пута мање од спонзорских уговора, него Надал и неприкосновени Федерер. Можда ће Србима који га доживљавају као полубога звучати немогуће, али Ђоковић је вјероватно најнеомиљенији тениски шампион икада. Свједоче томе и звиждуци када игра и са противницима далеко нижег ранга, и кад подиже пехаре.
Имајући то у виду, није јасно ко би при чистој свијести помислио да ће се Ђоковић петљати у политику, јер му то може пољуљати позиције. Није јасно ни зашто је потребно "појачавати” његов имиџ код Срба, измишљајући његове твитове у коме говори о свом напаћеном народу коме је НАТО нанио зло, кад у Србији он већ има сву популарност свијета.
Што се тиче страних медија, најбоље је да се такве ствари уопште не помињу. Слика о балканским сукобима тамо је поприлично зацементирана, и они су уложили свој кредибилитет да је таквом и начине. Замислите ЦНН, на коме су многи створили каријере лажући о Србима као највећим злочинцима, измишљајући логоре и силоване муслиманке, стварајући атмосферу непоходности бомбардовања Србије како би се дошло до мира и правде, па да им један тенисер ту нешто противрјечи. To што Ђоковић каже да су деведесете биле најтежи период у српској историји, не значи, нити то на западу било ко тумачи, као велику неправду над Србима.
Када западни медији пишу: Иако је одрастао у земљи оптерећеној сукобима и санкцијама, Ђоковић је постао тениски шампион, они не кажу
Иако је запад уништио његову земљу изазивајући сукобе и уводећи блокаду, он је постао шампион
они заправо кажу: Иако је из оне земље о којој смо вам говорили да је злочиначка и агресорска, и којој смо морали уводити санкције и бомбардовати је како би је зауставили, он је постао тениски шампион.
Томе наравно није крив Новак, нити би он тиме требао да се бави. Он свој посао ради врхунски. Будалштине око измишљања изјава надовезују се на оне у којима Србе подржавају Том Хенкс, Џорџ Клуни, Трамп, Де Ниро… које већ прелазе у патологију, , ствар су којим нико не би требао да се бави.
Đokovića za doživotnog predsednika Srbije, ALI NE POČASNOG NEGO STVARNOG.
Da sam monarhista rekao bih; KRALJA. Ne zato što je veliki Srbin, nego što je VELIKI ČOVEK.
Malo je ljudi kao što je Đoković, a oni koji ga mrze, mogu samo, kako kažu upravo Srbi, da mu pljunu pod prozor.
Намера аутора јесте добра, али по мени није овде погодио срж проблема, и овде је ипак тема спорт, не политика, већ спорт, а спорт опет функционише по неким својим правилима, нека и неписаним законима, које и нисмо увек у стању докучити, разумети.
Прво питање. Зашто Ђоковић није омиљен у свету тениса? Два су разлога. Има „грех“. Највећи тениски турнири се играју у богатим земљама, ту је стекао и репутацију спорта елите, то увек прати и убеђење о супериорнијим и инфериорнијим нацијама. Ђоковић, који долази из неке тамо забити, са неког тамо Балкана, је пољуљао такво накарадно уверење.
Други разлог је јер се тениски свет навикао на своје миљенике, фаворите, велике шампионе са којима се саживио, и ту нова имена која ће пореметити такав „природан поредак ствари“ и нису најпожељнија. И биће оспоравани, у сваком погледу. Логично да они који „вашег омиљеног играча“ потисну, неће бити омиљени, али биће поштовани. И то је данас ситуација са Нолетом. Није омиљен али јесте поштован, оспоравају његово понашање (наравно смешним примедбама) али нико не доводи у питање његову игру, ниво тениса који је достигао.Чак толико је поштован да се праве анализе, малтене студије, како уопште парирати овом Србину, на који начин га покушати победити. А то је већ привилегија само оних највећих, они који ће остати вечно упамћени.
Ђоковић у времену данашњем пише тениску и спортску историју. И то је оно што ће остати упамћено, по томе ће се памтити, а када се некад у свету тениса буде говорило о овом времену, говориће се о ери Новака Ђоковића.
Но на страну то. Тачно је да Ђоковић много чини на властитом имиџу, ту је и тим стручњака који га саветују, које изјаве дати за поједине медије, важно је на популарности порадити, уосталом, мисли важних личности се и чују, упамте, мисли мање важних или оних који су се компромитовали се забораве.
Али има још нешто што се мора знати да би се схватила Нолетова величина. У свакој прилици ће учинити нешто, провући коју како би промовисао своју земљу, Србију, и свој род. И много више од тога, и онда када ће то бити итекако непожељно.
Посетиће он Бања Луку или Косово и метохију, одиграти понеки хуманитарни меч, иако је то итекако непожељно и иако је много атрактивнијих и пожељнијих дестинација за такве егзибиционе мечеве.
Супроставиће се и матрици присутној у светским медијима које са ниподаштавањем пишу о дешавањима на овим нашим просторима. Зато ће у време мајских поплава 2014-е у Србији и Српској поручити да је неприхватљив и сраман игнорантски начин извештавања у западним медијима о овој нашој трагедији. То беше „јеретичка“ мисао, запретили су му да припази шта прича или ће сносити последице, али су у наредним недељама и више пажње посветили овој нашој трагедији. Реч најбољег се ипак мора уважавати.
Када су подлаци нашем Троицком покварено наместили подвалу и суспендовали га на годину, Ноле је стао уз Виктора. Дргуи не, јер није се пожељно супроставити моћницима, али Ноле је стао уз пријатеља, чак му је, када је почињао од нуле, својим утицајем (јер ипак је број један) обезбедио специјалну позивницу за неке АТП турнире, да се не мора стално бахћати са челенџерима и скупљати поене.
И када су се прилично покварено недавно обрушили на Шарапову, Ноле је у првој изјави стао у одбрану Марије. Касније јесте нешто кориговао свој став (вероватно мало и притиснут од тениских моћника), али важно је да је упрвој реакцији стао уз прилично покварено оклеветану Марију. Други су или мудро ћутали, или се настојали умилити моћницима изјавама да мора сносити последице, Ноле је ипак стао уз спортску колегиницу. И још много је примера који говоре о врлинама овог великог шампиона.
Ноле је истински шампион, али и људска величина, у сваком погледу.
Bog te blagoslovio Nole, a zapadni pederasi neka malo duvaju…