Зашто ћуте фактчекери: Ко је измислио и раширио причу о именовању улице по Ратку Младићу?
За оне који прате прилике у Црној Гори, протекли петак је био дан кад је на апелационом суду пала пресуда у случају тзв. државног удара, док је за дио медија главна забава била прича о томе да ће Беране добити улицу Ратка Младића.
Прва тема је значајна, не само по томе што доводи у питање читаву причу око догађаја који је Ђукановић 2016. искористио да добије изборе, већ и због начина на који је то урађено, и могуће одговорности низа функционера тадашње власти. Друга би можда била и занимљива, кад не би била измишљотина.
Иако у региону постоји неколико организација које су финансиране од стране западних држава да се баве провјеравањем чињеница (тзв. фактчекинг), и због тога су званични сарадници друштвених мрежа које су прокламовале борбу против ширења неистина и дезинформација, нико од њих није реаговао на ширење текстова о беранском случају.
Ствар је дошла до тога да о непостојећој одлуци о именовању улица говоре и функционери ЕУ, док о политичарима у Црној Гори који су о овоме имали шта да кажу не вриједи ни говорити.
Шта су чињенице:
Српски монархистички покрет, удружење познато у Беранама по свом скромном и неутицајном дјеловању, поднијело је приједлог о (пре)именовању неколико десетина улица још 2019. Тај приједлог се налази пред општинским тијелом Савјет за давање приједлога назива насеља, улица и тргова крајем јануара 2021. цијелих седам дана прије него је све то постало медијски случај.
На тој сједници присуствовала су и три одборника ДПС који су чланови Савјета, и нису се огласили ни протестовали против приједлога, како што су седам дана касније, након писања медија, негодовали због нечега чему су се лично увјерили да се није десило.
Општина Беране званично је саопштила да Савјет "не доноси никакве одлуке, већ искључиво прихвата и констатује приједлоге појединаца, групе грађана или удружења, односно, свих оних који буду то жељели да ураде на јавној расправи, када буде расписана и одржана. Такође, законске одредбе за давање имена насеља или улица су јасне и прецизне, и чуди нас да је Савјет и разматрао поједине приједлоге, који не испуњавају основне законске претпоставке."
Важно је напоменути да "законске одредбе" значе да локална самоуправа доноси одлуке о именима улица, али не може донијети одлуке које су "националног карактера", што значи да за давање имена по националним и историјским личностима захтјева дозволу министарства.
Ко је пустио перје низ вјетар?
Први који су објавили информацију био је портал Е спона из Берана, која каже да је Савјет већином гласова усвојио предлог да једна улица у Беранама понесе име генерала Ратка Младића – бившег команданта Војске Републике Српске и хашког осуђеника, док предлог да једна од улица добије име Павла Ђуришића није добио већинску подршку чланова Савјета.
Е спона има потврду својих навода у предсједнику Савјета, Горану Киковићу, члану ДФ и од раније познатом по контроверзним политичким потезима када су у питању националне и историјске теме, које су привлачиле пажњу тамошњих медија. У овом случају је веома занимљиво да је он желио да се истакне потврђујући дезинформацију, наглашавајући да је то што је гласање за "Ратка Младића" и "Момчила Ђујића", а против "Павла Ђуришића", доказ колико је личност овог потоњег сатанизована у јавности.
Агенција Анадолија: ..већином гласова усвојио је предлог да једна улица у Беранама, у Црној Гори, понесе име осуђеног ратног злочинца Ратка Младића – бившег команданта Војске Републике Српске…
На основу текста Е споне, готово истовјетно пишу РТЦГ, Побједа и Антена М, медији који чине мрежу подршке режиму Мила Ђукановића. Н1 извјештава на основу текста агенције Анадолија, који се базира на почетном тексту.
Подгоричке Вијести су отишле даље од извора, па су контактирали учеснике и утврдили да чланови Савјета споре како је до одлуке дошло.
Још један круг
У следећем кругу су медији који користе коментар функционера општине Беране, очито добијене на основу медијских тврдњи о усвајању одлуке, а без пуног познавања ситуације.
Данас (Београд), Ослобођење (Сарајево) и слични медији, користе реаговања локалних функционера како би обогатили текст. Користи се фраза по којој Предсједник Општине Беране Драгослав Шћекић казао је да неће потписати приједлог, док се у стварности о приједлогу расправља, а не потписује се.
Глас Америке био је задужен за прибављање реакције Европске комисије, док Ал Џазира Балканс започиње са изјавом Дритана Абазовића који каже да тај приједлог нема његову подршку, док други функционери УРА тврде да неће дозволити да улица у Беранама добије име Ратка Младића.
Фактор преноси патетичан Фејсбук статус градоначелника Подгорице, који се позива на филм "Кво вадис Аида", наводећи у наслову да је то "чувено црногорско чојство". Радио Сарајево по обичају иде корак даље доносећи колумну резидентног им аутошовинисте и Невладинића, способног да излије своје шовинистичке ставове исти дан, неоптерећен ни брзином ни познавањем детаља.
Аваз и Кликс прате тему објављујући више текстова и реакција.
Сомови на бућку
У мрежи очито синхронизованих антисрпских медија, ухватили су се СРНА и портал РТРС, који су објавили вијест, коригујући "осуђени ратни злочинац" у "некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске".
Код већ споменутих фактчекера, црногорско Раскринкавање је реаговало на Твитеру, ријечима да су Киковић и један одборник ДПС потврдили информацију, и да је потребно да још добију потврду из записника са сједнице.
Тек неколико београдских медија објавило је избалансиран текст о томе да се "води рат саопштењима" у вези са овом темом.
Након два дана медијске олује, ова тема је пала у други план, и о њој више нико не говори. Некима је послужила сврху да у други план баци вијест о пресуди црногорског суда, некима да дају ватру својим антисрпским стереотипима, а некима да добију потврду одличне уходаности антисрпске мреже међу медијима.