Зашто Бреговић не извади личну у Сребреници да добије борачки додатак?

Није Сребреница дугме, али неке ствари морају остати бијеле, чак и у црним данима. Знају то пензионери. Пише: Марко Шикуљак О темама које су доминирале јавноћшу ових дана тешко се може писати по коментар, али штета је не посветити им по цртицу. Да заокружимо све што смо до сада причали. Тај Бреговић је заиста небитан […]

среда, март 21, 2012 / 06:49

Није Сребреница дугме, али неке ствари морају остати бијеле, чак и у црним данима. Знају то пензионери.

Пише: Марко Шикуљак

О темама које су доминирале јавноћшу ових дана тешко се може писати по коментар, али штета је не посветити им по цртицу. Да заокружимо све што смо до сада причали.

Тај Бреговић је заиста небитан лик, и нисам пратио какви коментари круже поводом његовог пресељења у Сарајево. Нисам пратио ту његову емисију од 60 минута у којој жваће причу о четири вјерска објекта у 100 метара, и томе еквивалентној вјерској толеранцији. (Ти сарајевски вјерски објекти и толеранција су ко бањолучких седам жена. Сви знају за њих, неке жене и видимо, али нико да разочара гомилу туриста и каже: немогуће је то.)

Оно што сам упратио, јесте да је Бреговић свој папанлук издигао на виши ниво, рекламирајући свој концерт са сликом личне карте коју је извадио у Сарајеву. У реду, говори то о онима којима одједном престаје бити четник, јер се вратио на праву страну, али говори и о ономе ко им се улагује.

Довољна је звијезда Бреговић да напуни било који простор у Сарајеву, али никад довољно човјек са ставом да каже: Ја радим шта ја хоћу, па не мора се то вама свиђати.

Сребреничке изборне вреће

Задртост се наравно не задржава на оним који су издали, већ и на политику. Па се већ оштре изјаве поводом локалних избора у Србреници, ко све има право да гласа и до ког кољена ће неко ко не живи у том мјесту одлучивати у име оних који ту живе.

За локалне изборе знамо колико су битни: Локална заједница се бави комуналним пословима и регулацијом градње. Ништа епохално од политичког значаја, битно је да су улице чисте, да аутобуска станица не смета остатку саобраћаја, да се одреди гдје се може правити парк, а гдје зграда. И дијеле се плате, наравно, као и мјеста у јавним предузећима којим управља општина.

Може, наравно, и да се чине многа непочинства које је чинио сребренички начелник, славећи нелегалне празнике и дозвољавајући ратне заставе на одређеним мјестима. Све, наравно, из свог стана у Вогошћи. Могао би и он као Брега, да на изборном плакату стави своју личну карту.

Што се тиче гласања у Сребреници, а по принципу некад сам живио тамо, то има смисла колико и да читав људски род има бирачко право у Етиопији, јер одатле потичу прво двоје људи, чији генетски материјал носи читава људска популација.

Пензионери, праведни и неправедни

Болан корак је направљен, и права стечена на радном мјесту и на борбеној линији су раздвојена. За учешће у рату плаћаће се из буџета, а пензије колико је ко радио и уплаћивао. Прије смо имали случајеве да је учесник у рату са 10 година радног стажа имао пензију, као неко је је имао 40 година радног стажа. Ако ћемо тако, онда је то праведно.

Промјене су се онда требале направити док је пара у буџету било, док се социјални мир борачке и пензионе популације могао куповати. Сада кад је буџет натегнут као праћка, за борачка примања нема пара, па смо видјели колико вриједи четири године ношења пушке.

Наравно, надлежни министар ће рећи како је све рађено због правичније расподјеле, а не због немања пара. Искуство нас учи другачије, као и чињенично стање гдје се људима рањаваним у рату од ионако недовољних пензија скида по трећина примања. Када смо већ толики праведници, да ли је праведно министре да примате плате какве примате, док народу отимате од уста?

Могла се та наша неправедна распродаја и куповина социјаног мира наставити, али Свјетска банка каже да не може, већ треба још. Свјетска банка је, разумије се, скуп хуманиста који помаже малим привредама да се не збуде у економским токовима, и неће нас нико присиљавати да радимо нешто што нам не одговара, јел тако господине Штиглиц?

И шта сад, сви ми који смо говорили како је задуживање погубно, како дужан човјек не контролише своју судбину док не врати дуг, а дуг се не враћа јер не градимо производњу, јесмо и даље економске незналице, параноици или шта већ?

Интересантно је да Свјетска банка и ММФ никада не каже како са оволико администрације и оваквим платама политичара, њиховим трошковима и сличним немамо изгледа, већ је проблем 36.000 бораца.

Видимо ли ту неку тајну везу?



0 КОМЕНТАРА

  1. SB će se uvijek zalagati za smanjenje troškova državne administracije, kresanje plata, otpuštanja i slično.

    Goran je svoju ličnu kartu izvadio u svom rodnom gradu i to je sasvim prirodna stvar. Goran je u 60 minuta žvakao svakojake priče a to u vjertskim objektima – priča je sa početka 90tih. Nije se Goran ponavljao a i zašto bi – boli Gorana qrac. On i dalje može da smuva bolju ribu i od mene i od Marka.

  2. Горан је урадио нешто што може промијенити односе у БиХ, а и и довести и дијаспорце на одређени ниво размишљања. Када Бреговић, којем не спорим што рече екс 78 да може смувати бољу рибу од свих на Фронталу, пошаље поруку о суживоту, толеранцији и љепоти шехер Сарајева, за очекивати је да се и грађани почну враћати на своје. Ово ће само једна страна препознати као прилику, док ће друга страна наставити свој аутистички приступ овом проблему и неће ништа урадити да себе промовише. Брега је плаћеник и колико год успјешан, а неоспорно је да јесте успјешан и изван оквира нама довољних за самозадовољење, увијек је био роба која се купује, лопов који ће украсти чим му окренеш леђа. Не би ме чудило да за пар дана крену од њега срања, како је БГ безвезе, нема душу и те фразе које пуну душу просјечно глупог босанског човјека. Рећи ће и да му је вила на Сењаку била без оног мириса Сарајева и сличне тривијалности, док се опет не потроши.
    Са аутором сам сагласан да је овбо у ствари добра реформа, али да је требала доћи паралелено са продајом Телекома, а не као одговор на недостатак буџетских средстава. Допиздило ми је слушати људе који су бранили свој праг, а сада им до вјечности треба плаћати за заслуге. Ја нисам хтио уписати ни борачки стаж, нисам хтио ни једну привилегију, зато што нисам настрадао, ментално, а хвала Богу, ни превише физички (једно лежање на ортопедији и носање штака 3 мјесеца нису ништа), јер могу и сада играти баскета и фудбала, било би сраота да то наплаћујем. Грешка СДС-а је била у концепту, требали су само рећи 1991/92, имате два избора: 1. ратовати и бранити своје огњиште и своје најмилије, ми смо сиромашни и одужићемно се само онима који у тој борби постану инвалиди и најближим члановима породице, 2. нећемо се борити и живјећемо у грађанској БиХ. То је требало рећи, а не да 5-6 чланова породице наплаћују кости погинулог, да се јунак са простријелном раном жали да је ускраћен, ма боли она ствар што ти је метак прошао кроз лист, ти си способан и немаш ни инвалидитет. Код нас похлепних сви хоће да наплате сваки дан борбе, не дај Боже таквих јунака никоме. Америка је најбоља, идеш у рат, погибија је рецимо 100 000 долара, послије тога породица нема ништа од државе , поштено, а не каокод нас сто година се рабе права. Као да нико није умро од борачке популације па стално исти и већи број јунака. Треба укинути и за све пунољетну дјецу насљедна права, поготово ако им држава пронађе и да посао. Шта хоће више?? Доста са борачким рпесеравањима, а да су борци озбиљни и да стварно осјећају да су преварени, ам ко би питао Ћургуза запротесте или Џомбића? Ма скршили би све од Требиња до Новог Града да је искрено неко озбиљан преварен. Инвалиди и погинули скидам капу, борци, здрави, борци муватори и они који су плаћали јединице, одјебите са плакањем и тражењем бесплатних пара. Све оне побјегуље са ратишта на Србобрану, Млиништима, Дрвару, Гламочу и Грахову, Мркољићу, Шипову, Рибнику, Јајцу, треба евидентирати и кажњавати због безглавог бјежања, остављања другова у окружењу и издаје и недостатка патриотизма. Како су тада били јунаци, тако су и данас јунаци када говоре о својим правима. Знају да нешто не штима, па се онда и не јављају направи начим.

  3. Сага о ММФ-у се наставља! Опет исти глумци!

    Која је екс-ЈУ држава најзадуженија у региону? Хрватска. Онај ко је најзаслужнији за то свакако заслужује награду:

    http://hap.bloger.hr/post/suker-dobio-nagradu-mmfa/852372.aspx

    Ex1978 препоручујем да до краја одгледа овај исјечак из документарца „DEBTkratija“

    http://www.youtube.com/watch?v=5RWmKweGw_A

  4. Шикуљак, дијелим твоје размишљање и потписао бих овај текст.

    Пинк, са многим стварима се слажем, само бих додадо да многи борци нису добровољно отишли у рат(мада то сад већина неће признати) и онај ко их је мобилисао мора се сад , на неки начин, бринути о њима. Не вјерујем да би ПРАВИ борци тражили било какве бенефиције да су адекватно валоризовани у друштву и да имају пристојан посао.

    Што се тиче дједице Бреговића, он је исти као и дједица Шербеџија. Имају карактер “ гужњег цријева, мада је то глупо тражити од овако простог органа“ (мало се играм Ремарковом заоставштином). Не, нису они једини . Има њих још, само то раде на суптилнији начин.

    То су они што глуме велике Србе, а тим истим Србима гурају руку у џеп.

  5. pink panter, 21.03.2012. 07:36:23

    То о чему пишеш би можда и било у реду да нису постојали они који су могли платити да не иду у рат (а касније опет наплатили тужбама све што су дали тада), да није омогућен шверц и ратно профитерство, да је послије рата конфисковала имовина онима који су се обогатили на туђој крви и костима. Борци да имају пристојан посао и да живе од свог рада, не би ни тражили никакав додатак, нити пензију.

    ex-1978, 21.03.2012. 07:09:25

    Дејвисон Бодоу је у ММФ-у да оставку праћену ријечима: „…da operem svoje ruke od krvi miliona siromašnih i izgladnelih ljudi“.
    Данас савјест перу и Штиглиц и Перкинс.

  6. rale brada, 21.03.2012. 11:12:20

    Људи тада нису имали избора. Ако се не би одазвали мобилизацији, кривично би одговарали. Нису могли лагано прећи границу и отићи у Њемачку зарађивати новац, имати пензионо осигурање. Ко је имао 300 ДЕМ мјесечно да да, ослобођен је војне обавезе, а касније то наплатио. Моји рођаци из иностранства су мјесечно плаћали по 200 ДЕМ, иако су одавде отишли много прије рата. Моји рођаци из Америке с стотине хиљада долара слали овамо као помоћ, а гдје је тај новац завршио, велико је питање.
    Од краја 1992. године се само повремено ратовало (у смислу офанзива). Према Хрватима је било тек повременог пушкарања, а рат је пролонгиран, јер су кренуле шверц туре, па продаш ауто у Зеници да купиш врећу брашна, па ја чекам на Енергопетроловој пумпи у реду да купим 5 литара горива по 7 ДЕМ да изрежемо дрва за зиму, па дође ророња и побије цијелу породицу да им се усели у стан. НЕКОМ’ РАТ, НЕКОМ’ БРАТ!

  7. Дражене онда ти не познајеш менталитет наших људи. Тражили би Дражене, тражили. Неко мени близак је остао без оца у рату, па да ти покажем списак оних који хоће на тим костима да ушићаре, ма не можеш вјеровати. А шта сам их упознао таквих алавих. Полицајац да има 2500 КМ, опет би их било доста да узимају мито, љекари да имају 5000КМ, било би опет смећара да наплате порођај на којем само надгледају шта ади бабица, царинику да даша колико хоће, он воли узети. Дражене ми смо зајебани људи у глобалу.
    Што се тиче посла, ја имам комшије који због година нису могли у рат, радили у војним погонима у БЛ гдје је мир потпуни владао, добијали до прије 2 године 250 КМ као додатак. Поред лоповске државе и наш лоповски менталитет нас је можда исто толико осиромашио. Да, ти који су плаћали они данас имају пуни ратни стаж од 46 мјесеци учешћа у рату, гдје су ти њихови команданти који су узимали лову и слабили нашу војну моћ? Има ли живих од оних којима је то дужност да пријаве? Како су нам никле приватне амбуланте након рата, рецимо Интермедик, а власник је у рату био истакнути љекар позадинац, који није видио ратишта, али је добио све привилегије? Колико је он написао мишљења да неко завређује инвалидску пензију и неке његове колеге? Да ли се о видјети, чије љекарске препоруке су најчешће биле предмет Комисија за пензионисање? Поред тога и Влада РС је имала дебилни програм, гдје су снажне људе пензионисали и уваљивали и ратни стаж, за који нико није уплатио доприносе.. А и раја полетјела да се пензионише, па да онда у пуној снази још додатно ушићаре.. Нечасна држава, баш по мјери нас који живимо у њој. Зато нема озбиљног супростављања лоповлуку, а не због неорганизованости. Ко није грешан нека баци први камен..

  8. Јесте Дражене, неодазивање на мобилизацију, није било праћено кривичном пријавом, него батињањем и малтретирањем, затим одузимањем имовине. Зато је успјех мобилизације био огроман. Да је само било до крвичних рата готово не би ни било. Много боље знам ово вријеме од тебе и на другачији начин га памтим. У рату је све било на силу. Добровљци су ишли углавному пљачке, а био је мали дио јако поштених људи који су били добровољци из убјеђења. Камо среће да је кривична пријава била алат. У рату (непроглашеном) владају војни закони, а то је било ного зајебаније од кривичне пријаве. Мој пријатељ 1994. године, дошао је након 44 дана са Србобрана, закаснио два дана у јединицу (цуг’о и имао требу), у својој 26 години, радио нормалне ствари за младост, дошли му на врата бијели опасачи, са врата ге кренули ударати, 3 ребра му поломили и ставили га у притвор, а онда на линију.. Док је Трива из Сан Рема плаћао учешће у рату као и 90% газда кафана, пицерија и сличних објеката. Њихове униформе су и данас нове, а чизме углачане за параду. Ја сам категоричан у свом ставу- само инвалидима и најужим члановима породице давати бенифитте. Човјек од 45 година који чека борачки додатка и пензију нека се убије и сви такви за њим.АМИН.x-(x-(x-(

  9. drazen78bl, 21.03.2012. 11:36:46

    Све је тачно што си написао. Легалисти су се одазвали позивима за мобилизацију и већина није била национално освјешћена. Сада, када је ин бити Србин, кажем да неки лажу када кажу да су добровољци, јер и ја сам ’91.-’92.носио петокраку начелу.

    Сви ми који смо тих ратних година говорили о аномалијама које си овдје навео, били смо бунџије и на разне начине смо стављани под конролу, јер ето „нисмо прави Срби, јер не ћутимо и јавно говоримо о погубним стварима(које су нас касније коштале хиљаду живота и других недаћа) и подривамо темеље, бла,бла,…

    Ми смо у ствари били прави патриоти, за разлику од ових других.

    Наравно да је било међу нама добровољаца( и сам се водим као један од њих) и било је далеко више освјешћених Срба од мене.

  10. Поздрав за екс-1978. Ма наравно, човјек вади личну гдје хоће, није спорно, него таква врста маркетинга. И даље нисам начисто да ли је до њега, или до оних којима треба такав маркетинг.

    Исто тако нисам начисто око ових пензија, да ли ће народ ставр видјети кроз право свјетло, или кроз своју малу рупу у џепу.

  11. Г. Шикуљак, заиста не схватам везу Бреговића и Сребренице. Једино ако није због прича која је ових дана у дијелу медија, а односе се на потпуно двије по мени одвојене теме. Колико знам, Г.Бреговић, је и прије рата живио у Сарајеву, у Немањиној. О том стану су испричане приче. Исто ми је познато да је одрастао у ул. Милоша Обилића, на Башчаршији(и тај назив улице је био у Сарајеву до последњег рата). О музици Г.Бреговића се можемо спорити тј.вољети је или не, али је факат, да је он у ех-ју просторима, поставио неке стандарде, поготову у професионализму у послу. Он је био геније за музички маркетинг. Уз сваки албум Бијелог дугмета, би дигла медијска фрка. Горан је био и тренди фаца у гардероби. Сјећам се да је прве старке или црне 501 левиске, Горан носио у Сарајеву. Маркетинг за његов концерт овог мјесеца прави менаџер Фарук Дрина.
    Сребреница је једно несрећно мјесто. Нећу да кажем град, јер у том мјесту има једна и по улица.
    Они који тамо живе, живе једни поред других, свако свој живот. Ријетко имају додирних тачака. Е сад, у изборима се неко сјетио да би начелник општине могао бити Србин. Дијелу политички Бошњака то не одговора, како ће својим бирачима објаснити да ни у Сребреници не може бити Бошњак начелник. Опет како садашњи изборни закон каже, гласа се прама личној карти. Тешко ће неког ко се из Сућеске, Пала, З.Јадра и других села дочепао Вогошће, Илијаша или Тузле, вратити у та села из којих до сједишта општине треба возилом путовати и два сата. Такво стање у Сребреници одговара и СНСД и СДА. Не знам да ли вам је познато да се свако питање Срба(од уређења црквене порте, до запошљавања) пита др Павловић. Опет он живи у Бајиној Башти.

  12. pink panter

    mislim da nisi u pravu,
    kakva je poruka koju saljemo o patriotizmu i otadzbini?
    ratuj a poslije rata ko te je*e

    svejedno, gledajuci kako dezerteri danas po stotinu puta dnevno izgovore Republika Srpska (Milorad Dodik) ja u rat vise necu pa makar da je boraki dodatak i 1000 KM mjesecno
    ovi su mi zgadili srpstvo za sva vremena

Оставите одговор