Закључци са 177. сједнице Владе Српске

Влада Републике Српске донијела је данас, на 177. сједници одржаној у Бањалуци, Одлуку о давању сагласности на план утрошка средстава за период 01.01-30.04.2018.године, на позицији Текући грант хуманитарним организацијама и удружењима, у износу од 553.333,32 КМ.

четвртак, мај 17, 2018 / 18:35

Средства се распоређују на следећи начин: Црвени крст Републике Српске (200.000,00 КМ), Организација ампутираца УДАС Републике Српске (20.000,00 КМ) и Удружење дијализираних, трансплатираних и хроничних бубрежних болесника Републике Српске (333.333,32 КМ).

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог Закона о премјеру и катастру Републике Српске, по хитном поступку.

Разлог за доношење закона по хитном поступку садржан је, прије свега, у обавези спровођења Одлуке Уставног суда Републике Српске број У‐6/17 од 28. фебруара 2018. године, којом је утврђено да одредбе чланa 85б. став 1. тачка в) и ставa 3. Закона о премјеру и катастру Републике Српске нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Уставни суд је оцијенио да првооспорена одредба, којом је прописан начин на који Комисија у току поступка излагања података утврђује право на непокретности за коју се утврди да представља узурпацију друштвене, односно државне својине, тј. у ситуацији када установи да узурпирано земљиште није обиљежено на терену и да се допунским премјером не може одвојити од земљишта у својини узурпанта, није у сагласности са уставним принципима о заштити права својине гарантованих Уставом Републике Српске, те чланом 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Поред тога, након успјешно окончаног пилот‐пројекта "Дигитални архив", било је потребно дати у надлежност РУГИПП‐у оснивање и вођење дигиталног архива, који се финансира из донаторских средстава, као и начин ступања на снагу тог архива. Надаље, током примјене у пракси важећег Закона уочени су одређене нејасноће које се односе на послове из надлежности Управе када је у питању стручни надзор, те је било потребно терминолошки ускладити врсте поступака којима се врши контрола и пријем основних геодетских радова и контрола над радом геодетских организација у односу на стручни надзор над примјеном самог Закона, а у складу са Законом о републичкој управи. Исто тако, примјена члана 71. став 3. Закона, којим је прописано да се катастар непокретности може основати за дио катастарске општине, а најмање за једну парцелу, довело је до великих проблема у вези са техничким подацима који се односе на површину изложене катастарске општине, а и до нетранспарентности самог поступка излагања једне парцеле и оснивања катастра непокретности за ту једну парцелу. Да би се отклонили настали проблеми и онемогућили даљи поступци према наведеном члану, било је потребно да се одређене одредбе тог члана уклоне из правног система, а пропише обавеза окончања тих поступака у поступцима оснивања катастра непокретности за цијеле катастарске општине. Такође, важећи текст Закона није прописао правни основ за доношење Програма успостављања инфраструктуре геопросторних података Републике Српске (ИГПРС), а то је предложеним измјенама и допунама Закона сада омогућено.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о утврђивању општег интереса за реконструкција регионалног пута Р-474, дионица Тедин Хан – граница Републике Српске и Федерације БиХ, поддионица Зеленковићи – Доњи Витковци у Општини Станари.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о површинама шума и шумског земљишта загађених минско-експлозивним средствима из протеклог рата и задужила Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и ЈПШ "Шуме Републике Српске" а.д. Соколац да обезбиједе набавку машине и опреме за деминирање шума и шумског земљишта.

Са заостацима минско-експлозивних средстава из протеклих ратних дешавања са почетка 90-их година, друштво БиХ и Републике Српске се суочава и данас, иако је од завршетка ратних дешавања прошло више од 23. године. Званично се процјењује да је у Босни и Херцеговини минама загађена површина 1.118,66 км2 или 2,2 % укупне површине. Процјењује се да је 14 % БиХ становништва и даље суочено са проблемом мина. На подручју БиХ од завршетка рата до 2016. године смртно је страдало 612 особа.

У Републици Српској минама је загађена површина од 243,49 км2 или 1,0 % од укупне површине, гдје је 10 % становништва и даље угрожено. До 2018. године од мина у Републици Српској смртно је страдало 232. особе.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о Збирном извјештају о процјењеним штетама на поплављеним подручјима у Републици Српској.

Задужује се Комисија за процјену штете на поплављеним подручјима у Републици Српској да по један примјерак Збирног извјештаја о процјењеним штетама на поплављеним подручјима у Републици Српској достави Републичком заводу за статистику и Републичкој управи цивилне заштите.

На територији Републике Српске регистрована је 41 локална заједница која је претрпјела штетне посљедице изазване поплавама 2014. године, и то: Бања Лука, Лакташи, Добој, Петрово, Шамац, Пелагићево, Бијељина, Угљевик, Градишка, Козарска Дубица, Приједор, Оштра Лука, Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош, Нови Град, Костајница, Дервента, Брод, Вукосавље, Модрича, Доњи Жабар, Власеница, Шековићи, Осмаци, Братунац, Сребреница, Милићи, Пале, Источна Илиџа, Рогатица, Ново Горажде, Лопаре, Зворник, Кнежево, Теслић, Шипово, Језеро, Рибник и Соколац.

Укупна процјењена штета износи 1.153.476.609,30 КМ, а представља збир процијењене штете по јединицама локалне самоуправе, процјењене штете на Јавним предузећима и валидиране процјењене штете биљне производње.

Процјењена штета у износу од 1.153.476.609,30 КМ је већа у односу на процјењену штету приказану у Збирном извјештају о процјењеним штетама од поплава у мају и августу 2014. године из разлога што није обухваћена индиректна штета 25 јединица локалне самоуправе и штета настала од клизишта на поплављеној територији Републике Српске.



Оставите одговор