Загрљај СНСД и СДА: Од мисице па до Сребренице
Ово је једно алтернативно виђење узрочно посљедичних веза неких политичких дешавања која су многе изненадила. Процијените да ли је овај сценарио реалан.
Након што су раскинули коалицију са ДНС на републичком нивоу, СНСД је покренуо раскид и на нивоу БиХ. Предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија 12. марта донио је одлуку о смјени министра за људска права и избјеглица БиХ Милоша Лучића. Представнички дом је ту смјену изгласао 30. марта, али није дошло до потврде у Дому народа. Та тачка је скинута прије сједнице 8. априла, тако да се о њој није одлучивало.
Пар дана касније, 13. априла, многе је изненадила вијест да су СНСД и СДА направили договор о подјели власти у Сребреници, иако је коалиција коју је предводила СДА прво изнудила понављање избора, а онда бојкотовала ново гласање.
Имају ли ова два процеса нешто заједничко?
Замјеник министра за људска права и избјеглица БиХ Џевад Махмутовић је из СДА. Уколико дође до смјене министра, замјеник министра може обављати функцију у пуном капацитету неограничено дуго, односно до избора новог састава Савјета министара. Због тога је СДА лако подржала Лучићеву смјену, али је очито дала знак да неће подржати избор новог министра без противуслуга које СНСД мора понудити, уколико им је толико стало да доведу новог министра. СДА не губи ништа: У случају Лучићевог останка могу гледати како се СНСД нервира, у случају смјене њихов замјеник постаје министар и имају један глас више у Савјету министра, док за подршку избору новог министра траже нешто заузврат.
Иако није званично потврђено, кандидат за новог министра је бивши градоначелник Бање Луке Игор Радојичић, по "националности" Црногорац, што је дио предизборног договора, док је за СНСД битно као поправљање властитог имиџа, будући да желе показати како изборни губитник није кажњен због резултата.
Још током преговора о подјели министарстава, СНСД је прихватио тада чудан захтјев да позицију министра за људска права и избјеглице узме кандидат из реда осталих из Републике Српске. Касније је одлучено да то мјесто припадне ДНС, услиједила је сапуница о лажном Италијану Драшку Аћимовићу, а потом и оспоравање Младена Божовића, па је Савјет министара функционисао без изабраног министра за људска права и избјеглице. Након тога је изабран Лучић који ће вјероватно остати упамћен једино по томе што је на мјесто савјетника довео бившу мисицу Марину Шевкушић.
Након што је смјена дошла на дневни ред савјетница је почела активније да избацује провокативније фотографије на својим друштвеним мрежама, очито се припремајући за живот ван удобности државног посла, са чим је поново престала кад се ситуација са смјеном отегла.
Реална је претпоставка да је СДА поново добила уступке од СНСД, тако што је изнудила улазак у власт у Сребреници, иако је тамошњи начелник Грујичић остварио добре односе са другим федералним странкама, док је однос са фундаменталистима које предводи Дураковић био крајње лош. Овакав неочекиван расплет који је пореметио односе у српским странкама, друга фракција СНСД у Сребреници оправдава ставом "Бање Луке и Београда". Могуће је да ово није једини услов који је поставила СДА, а спомињање повратка Сенада Братића на мјесто потпредсједника НСРС које данас заузима Денис Шулић, може бити индикатор да ли је ова једначина коју смо поставили исправна. Братић је смијењен у септембру 2019. након што је СДА донијела Програмску резолуцију, у којој као политички циљ заговара "Републику БиХ" у којој не предвиђају ентитетски ниво власти.