Задушница регрутима
Ово је прича о Здравку Томовићу војнику ЈНА – голобрадом младићу који је 3. маја 1992. године настрадао на врелој сарајевској цести. "Свим јединицама – извршна команда, људи, из Врховне команде ТО БиХ, Заги вам говори, не могу возила пролазити, блокирај то, блокирај!" Кад имаш деветнаест година мислиш да је све пред тобом а његов […]
Ово је прича о Здравку Томовићу војнику ЈНА – голобрадом
младићу који је 3. маја 1992. године настрадао на врелој сарајевској цести.
"Свим јединицама – извршна команда, људи, из Врховне команде ТО БиХ, Заги вам говори, не могу возила пролазити, блокирај то, блокирај!"
Кад имаш деветнаест година мислиш да је све пред тобом а његов живот је у деветнаестој години угашен управо у возилу које је блокирано у Добровољачкој. Ово је прича о Здравку Томовићу војнику ЈНА – голобрадом младићу који је 3. маја 1992. године настрадао на врелој сарајевској цести.
"Послала сам те душо, сине, часно дуг свој да одужиш суђеници земљи мајци. А види гдје ми паде, без части војне, без одбране. Неискусни чедобојче, твоја крвца гдје пропаде?! Искапала на превару, без витештва, на стопу младу добровољу. Пала уз невјеру, вјерујући код куће своје да си, код свог огњишта." Ово је дио поеме "Задушница Регрутима" Даре Секулић коју је на Академији посвећеној страдању у Добровољачкој у Културном Центру Источно Ново Сарајево говорила Александра Митрић-Штифанић.
Многе ствари у животу се догађају без наше воље, без трага разума, случајно или плански није ни битно. Стварност је да су се догодиле. На правди Бога животе је угасила зла коб, крвнички дух и болесна мржња. У црно су завијене породице и цијели народ. У црно завијени и оцрњени пред свијетом годинама узвикујемо да се чини неправда.
"Посљедњи пут са Здравком смо се чули трећег маја око 15 часова. Син ми је рекао да су договори о повлачењу у току. Плакали смо, а он нас је тјешио. Никада нећу заборавити његове ријечи ‘Не брините. Чува Бог Здравка свог’. У другом ТВ дневнику чула сам да је прекинута колона и да се врши масакр над војницима ЈНА" – прича несрећна Здравкова мајка Богдана Томовић.
Потрага за сином одмах је почела. Отац Пајо отишао је у Сарајево, а сестра Јела је пресретала војна возила, окретала сваког војника и питала: "Да ли је жив мој Здравко?". Тијело су пронашли 18 мјесеци касније. Мајка га је познала. На болничким колицима испод зелене плахте извиривале су њој познате ноге. И знала је да је Здравко је убијен.
"Мој Здравко је био весео и добар дјечак. Никоме није учинио ништа нажао. Мучки су га убили и тражим да налогодавци и починиоци буду кажњени. Први пут сам прошле године могла да посјетим мјесто погибије мог сина. Коме сметају упаљене свијеће и цвијеће положено у Добровољачкој? Ко се плаши признати да је у Добровољачкој почињен ратни злочин, можда и најтежи у прошлом рату, јер је почињен на самом почетку? Плаше се они који Добровољачку носе као црну мрљу на својој савјести" – прича мајка Богдана.
"Једина ми је жеља да се кривци за смрт мог сина Здравка изведу пред лице правде, онда не бих жалио умријети" – говорио је Пајо Томовић, Здравков отац. На жалост, није дочекао хапшење злочинаце, умро је од туге за сином.
У поеми "Задушница регрутима" Дара Секулић пише:
"Који крст ћу пољубити мјесто чело твоје сине? Коју травку с којег гроба ишчупати до краја свог, овако пресјечена. Гдје и како ћу тебе сине ожалити?"
Прошло је и 20 година, слике су блијеђе али сјећање је увијек ту, у нама. Никад их не смијемо заборавити!
Из сарајстана с’ љубављу http://www.youtube.com/watch?v=YnS_8ZwoLiE
Бивши и садашњи припадници патриотске лиге,муџахедина,вехабија дочекали су пјесмом породице мучки убијених војника http://www.youtube.com/watch?v=mF3bOzpqRuw&feature=results_video&playnext=1&list=PLFD629B4453FCF838
Zdravku Tomovicu i svima koji nastradase toga dana u Sarajevu neka je vjecna slava . Laka im crna zemlja.
Ko je nesto bolje ocekivao od Sarajeva i Sarajlija uzalud je ucio istoriju. Oni ubise golobradog Valtera koji je dosao iz Prijepolja da brani Sarajevo od njih samih, od sarajevskih ustasa. Svi su listom bili ustase.Tako bilo, a jucerasnji dan pokazao da ce tako dovijeka i ostati.
Koji Sarajlija mi dokaze da mu je dido ili babo bio borac Titin kojega oni sada slave, od 41. nosim ga krke na vrh Trebevica.
Kamo puste srece da je zalutao u ratu u SA, da je bio u kakvoj SA pecini umjesto drvarskoj. Drugacija i sretnija bi nam bila istorija.
Ко не познаје тај полусвијет махале, те полуљуде из тијесних турских сокака, који се провлаче изнад чаршије ко зао дух зачињен оним најсмрдљивијим мирисима османске трулежи, нагомиланог комплекса. Ту се искотила она подкултура ниже врсте и никакве свијести, младотурци, која је завијала и скупљала чопор најпримитивнијих козојеба из осталих махала босне и санџака, заташкавајући поријекло и разарајући будућност, на те масе се најбоље примио пелцер алијине исламске декларације, а на тај полусвијет примитивне бојовнике без части и образа није рачунао ни кукавни кукањац, кад му је наређено нажалост из Београда да изађе и изведе своју војску из чаршије!
Да је одбио наређење и да је позвао тенкове из Лукавице да деблокирају команду гарнизона, можда би било мање, а можда и више жртава, али би бар образ био чист! Овако образ дотадашње ЈНА је страшно упрљан!
rammstein, 04.05.2012. 15:52:23 [39118]
„Ко не познаје тај полусвијет махале, те полуљуде из тијесних турских сокака, који се провлаче изнад чаршије ко зао дух зачињен оним најсмрдљивијим мирисима османске трулежи, нагомиланог комплекса.“
Тачно имам слику пред очима, невјероватан опис махалаша још да сте негдје убацили оне скрнаве наргиле што се ко пашчад искупљају око њих, фуј. Лојави комплексаши без сопствене традиције окорјели у комплексима и нижих и виших вриједности…
Svima koji nastadase nek je laka crna zemlja.Zivotima ove nevine djece i ljudi u vojnoj sluzbi tako bahato su se poigrali celnici i mocnici u vojnom vrhu da mi i sad i do zivota ostaje mrska pomisao na njih!!O tkz srbima s druge strane necu da komentarisem sem konstatacije da vece zlo nije moglo da snadje srpski narod od komunizma i ideje o bratstvu i jedinstvu!vidjeli smo kako to izgleda i dvadeset godina poslije zlocina…
У Добровољачкој, Врбања мосту, Скендерији су страдали војници и старјешине иѕ јединице чији сам и ја био припадник. Ових дана смо пуно разговарали о обиљешавању тога дана и ѕнали да ће овако бити. Знали смо да иѕ Републике Српске неће доћи наш врло предсједниК (а свагдје се нађе). Дуго година се питамо зашто тушилаштво БиХ у коме је дуго година србин Барашин водио главну ријеч није подигло оптушницу, зашто оптуницу не подигне тузилаштво РС? Ко се боји подизања оптужнице и зажто драги властодршци?
1 ooo zasto, a nijedan valjan odgovor od onih koji bi trebali da odgovore.Zapravo , sve nase nedace i tragedija nasa sadasnja posijane su iz traktorske sijacice jednog stvorenja. Samo naoko ljudskog izgleda.
Predsjednik je bio ronhil majstor u ratu,toga su borci i RS interesovali toliko koliko su mu dzepovi bili puni . Sada je kvaris majstor. Sve sto oci vide luda glava pokvari. Zapravo, kombinacijaje to ludosti, bolesti, grand mentaliteta, pohlepe,luciferstva, lose genetskomoralne potke i osnove, izdajnistva i podanistva,…
Jao, nama dovijeka !