Зачула се звона након вјековне тишине (ФОТО)

Манастир Осовица, подигнут је у вријеме краља Драгутина, а прије 300. година сравњен је са земљом. Темеље овог манастира на Мотајици код Српца, открио је археолог Милан Ђурђевић из Градишке прије десетак година. Почело се са откопавањем, а убрзо и изградњом. Јуче, на Светог Прокопија, освећена је капела манастира, литургију је служио владика бањалучки Јефрем, […]

понедељак, 22 јула, 2013 / 07:19

Манастир Осовица, подигнут је у вријеме краља Драгутина, а прије 300. година сравњен је са земљом.

Темеље овог манастира на Мотајици код Српца, открио је археолог Милан Ђурђевић из Градишке прије десетак година. Почело се са откопавањем, а убрзо и изградњом.

Јуче, на Светог Прокопија, освећена је капела манастира, литургију је служио владика бањалучки Јефрем, а велики број људи дошао је да види васкрслу Осовицу и чује њена звона након три и по вијека тишине.

Како је речено јуче у Осовици, велики је значај васкрсавања ове светиње и част генерације Срба које томе свједоче.



0 КОМЕНТАРА

  1. Не знам само како је овај Ђурђевић успио покупити сав кајмак, кад он везе нема са открићем манастира.

    Остаци манастира су откривени дугогодишњим трудом историчара Верољуба Малетића и локалног свештеника Славише Топића. А осим владике Јефрема, некидан су служили и владика Никанор и владика Василије, сваки по једну литургију.

    А што се тиче Драгутина, нађен је негдје печат манастира на којем је 1330. година, што никако не може бити Драгутиново доба. Можда његовог сина или неког босанског великаша.

  2. Да не буде забуне, служили су, сваки у једном од три објекта. У манастиру владика Василије, цркви Св. Прокопија владика Никанор, у новој капелици владика Јефрем.

    Било је предивно. Доста су напредовали радови.
    Монах Доситеј, веома заслужан.

  3. elep81, 26.07.2013. 10:40:36

    Манастир припада Бањалучкој епархији, и то њеном рубном дијелу, Кобашкој парохији која је на граници са Зворничко-тузланском епархијом.

    Емисија Коријени снимана у Осовици и о Осовици (Монах је Доситеј, а не Доситије како су овдје навели)http://www.youtube.com/watch?v=7t-ep3eWHGo

  4. Joseph, 26.07.2013. 15:40:30 [86

    zanimljivija emisija. hvala. čini mi se da ti znaš mnogo o istoriji tih krajeva pa te molim, ako ti nije problem, samo par informacija: koja je to bitka koja se spominje? koje godine i izmedju koga je vodjena? i, iako odgledah dva puta taj dio emisije ostade mi nejasno: je li se sad na toj lokaciji vide stari temelji ili ne? ili su i temelje prodali preko Save?

  5. Тај крај има изузетно богату историју о којој се, нажалост, мало зна.

    Колико ми је познато, остали су само дијелови темеља саме манастирске цркве и конака и трпезарије, засути земљом, све остало је порушено и распродато преко Саве. Шума је преузела све била одавно, и остало је само име Манастирица за оближњи поток, као и писани докази по другим манастирима да је на обронцима Мотајице некада постојао манастир. Трудом Верољуба Малетића и свештеника Топића темељи су пронађени и откопани и могли су се видјети до прије коју годину, сада више не, јер се на њима сада поново зида главна манастирска црква, док је конак већ саграђен.

    Не зна се вријеме првог рушења. Претпоставља се да је у питању 1535. година када је санџачки бег Хусрев освојио оближњи Кобаш од деспота Стефана Бериславића, угарског вазала, јер је Хусрев-бег тада похарао и сам Кобаш. Тада је основан Кобашки кадилук у коме је Бањалука била обична касаба. Кобаш је тада имао и ријечку луку, као и бродоградилиште на Сави (отуда му и име, коба је лађа, а кобаш мајстор бродар). Данас је Кобаш већински муслиманско мјесто.

  6. elep81, 26.07.2013. 23:54:58
    ex-1978, 27.07.2013. 07:12:21
    aleks, 27.07.2013. 08:56:48

    Јесте, Доситеј је раније био у Липљу. Имао сам и сам прилику да га упознам, занимљив човјек.
    Нажалост не знам гдје се могу наћи фотографије старих темеља и ископина. Покушај контактирати свештеника Топића из Кобаша, или Верољуба Малетића, они су их и пронашли, требали би то имати.

  7. Hvala.
    Iskreno, mene to interesuje više zbog istorije. Naime, na tom području su značajni antički lokaliteti. Jedna od rimskih cesta (od velikog centra Siscia) je kod Hrvatske Dubice prelazila na desnu obalu Save te južnim padinama Prosare i kroz Vrbašku stizala u ravnicu uz Savu a završavala u Gradiški, gdje je bilo važno središte kopnenog i riječnog saobraćaja Servicij (Servitium).

    Iz Servicija se upravljala desnom obalom Save i dolazila u Srbac istočno od ulivanja Vrbasa u Savu, u kojem se nalazila stanica Urbata (Urbas) tj. negdje kod današnjeg Davora. Zato me zanima da li su našli još neke predmete ili bilo šta drugo pa ako znaš napiši gdje se može o tome pročitati više.

  8. aleks, 27.07.2013. 15:49:27

    Молим. Ти баш оде далеко у историју, ја сам се више занимао за средњовијековни период тог краја, и нарочито Други свјетски рат. О томе ти могу дати података, предложити литературе, или упутити на изворе.

    Што се тиче ранијих периода, на ширем подручју Кобаша има неколико локалитета који потичу из предисторијског периода (Градина к.359, Видета, Вис, Мрамор) из антике (Кобаш) и много средњовијековних локалитета (Гилетић, Капела, Ђидови…).
    Прије неколико година у селу Кладари, на граници општина Србац и Градишка, откопане су три римске гробнице.
    На локалитету Ђидови има неколико стећака, али нажалост без натписа, или их није било, или их је вријеме уништило.
    Постоје и неке индиције да је Кобаш некада имао тврђаву која је такође порушена до темеља, али не знам је ли ишта рађено по том питању.
    Покушај контактирати Малетића, или Данила Кошутића, они су, колико је мени познато, једини истраживали историју тог краја.

  9. Ма нису се тукле религијске организације, него су свјетовне власти злоупотребљавале религију у освајачке циљеве. Као и данас.
    Ислама тада још није било. У постојање богумила и тзв „цркве босанске“ имам велику сумњу. Сматрам, на основу овога што дасад знам, да је то конструкција угарских власти која им је давала оправдање за крсташке ратове на Босну. Постојање јереси је у том времену било нешто као када данас САД оптуже неку земљу на коју имају пик да има оружје за масовно уништење. Након такве вјеште конструкције имају оправдање за рат због „виших циљева“.
    Тако да је овдје заправо постојало само хришћанство, и његова римокатоличка верзија.

  10. Marian Wiensel, koja je ovdje provela 30 godina pročavajući to tvrdi da bogumila ovdje nije bilo. Medjutim, postojale su mnoge „heretičke“ grupe: patareni, katari.. neki su ih zvali i „babuni“ (ovo je izraz istočne, pravoslavne crkve) i svi su ih sa istim žarom proganjali.. toliko da kad su došle osmanlije lokalni feudalci su poletili da prve takve grupe prodaju u roblje… i tako su završili negdje u Aziji.. itd. itd. ima toga. naravno da su religijski sukobi.. svaka religija ima priliku da se javno ogradi od zloupotrebe „svjetovnih“ vlasti. ne vidim da i dan danas ijedna to radi. na području BiH nije bila samo rimokatolička verzija već i pravoslavna samo što su nekad bili saveznici a nekada ne…

  11. Није, ријеч паганин је старија од хришћанства и то је римска ријеч која означава сељака, човјека са села. Нажалост, има погрдан призвук као и ријеч сељак у српском језику.
    Пошто су становници села теже примали хришћанство, паганин је постао синоним за нехришћанина. У нашем језику је слична са ријечи поган, па је злобници злоупотребљавају.
    Чисто да не мислиш да ја сматрам човјека мање вриједним уколико је паганин.

  12. Немој генерализовати. То је као кад бих ја рекао да су спортисти заправо наркомани, јер неки користе допинг средства.

    Осуђивање другог човјека и називање прљавим било чега осим гријеха, нема везе са хришћанством и Христом. Колико год се неки људи називали хришћанима. Могу и ја себе називати марсовцем колико хоћу, то ништа не мијења.

    То што се неко изјашњава као хришћанин, не значи да је добар човјек. А то што се неко изјашњава као атеиста не значи да је паметан.