Заборављено Сарајево – Деспића кућа

Иако је Сарајево у грађанском рату остало без 160 000 Срба, у њему су упркос свему сачувани бројни објекти који свједоче о нашој историји у том граду. Један од њих је заборављена Деспића кућа. Пише: Вукашин Беатовић Деспићи су били изузетно богата и на далеко чувена трговачка и занатлијска породица. У вријеме турске управе, док […]

недеља, новембар 27, 2011 / 12:39

Иако је Сарајево у грађанском рату остало без 160 000 Срба, у њему су упркос свему сачувани бројни објекти који свједоче о нашој историји у том граду.

Један од њих је заборављена Деспића кућа.

Пише: Вукашин Беатовић

Деспићи су били изузетно богата и на далеко чувена трговачка и занатлијска породица. У вријеме турске управе, док је Сарајево било средиште трговачких путева између истока и запада, породица Деспић доживјела је економски врхунац. Бавили су се крзнарством и били су толико богати да су у Сарајеву кружиле приче да Деспићи једу “златним кашикама”. У том периоду један од Деспића купио је земљиште на некадашњем Латинлуку, и подигао кућу која још увијек пркоси времену.

Деспића кућа свједочи о култури становања српске грађанске породице у Сарајеву. Њени најстарији дијелови датирају из XVII вијека. У музеолошком погледу кућа је постављена веома интересантно јер приказује живот сарајевских Срба у веома дугом периоду, односно обухвата цијели XIX и велики дио XX вијека.

У приземном дијелу куће видљив је османлијски утицај док се на осталим спратовима може видјети утицај Аустроугарске односно западне културе.

Деспића кућа као прво позориште у БиХ

Податак да су у Деспића кући игране прве позоришне представе на подручју Босне и Херцеговине чине ову кућу још занимљивијом. Деспићи су у једној просторији која се и данас назива “Позоришна сала” организовали представе за своје пријатеље, родбину, пословне партнере као и дипломате који су у оно вријеме радили у Сарајеву.

Наиме, Максо и Мићо Деспић организовали су позориште угледајући се на енглеског конзула, извјесног Холмса. Занимљиво је да су у првом БиХ позоришту углавном играни комади Јована Стерије Поповића.

Тестамент Макса Деспића

Максо Деспић је био изузетно цијењен и поштован Србин, због чега га многи стављају на чело породице Деспић. Његов тестамент је био крајње необичан не само за оно него и за данашње вријеме.

Наиме, Хаџи Максо је тестаментом наредио да се по његовој смрти народ не скупља у кући, забранио је ношење црнине и припремање било каквих софри. Такође, наредио је да се дио његових пара подијели православној, римокатоличкој, муслиманској и јеврејској сиротињи у Сарајеву.

Када је умро, на сахрани је било “цијело” Сарајево. Поворка је кренула испред Старе цркве на Башчаршији а вјерује се да је Хаџи Максо сахрањен на Старом православном гробљу на Кошеву.

Деспића кућа данас

Када је посљедњи потомак Деспића 1967. године напустио Сарајево, кућу са аутентичним намјештајем је поклонио граду Сарајеву. Једини његов захтјев је био да кућа постане музеј и да приказује културу и живот српског православног грађанства. Кућа је била затворена од 1971. године и није служила предвиђеној намјени. Као музеј је отворена прије пар година.

Налази се на углу Деспића улице и Обале Кулина бана у строгом центру Сарајева. Представља депаданс Музеја града Сарајева и проглашена је националним спомеником БиХ.

Интересантна је и чињеница да је посљедњи потомак Деспића граду поклонио још једну кућу која се налази у Улици Симе Милутиновића Сарајлије а у којој је данас смјештен Музеј књижевности и позоришне умјетности БиХ.

Паралеле

Иако бисмо се требали поносити Деспића кућом, хтјели ми то признати или не, чињеница је да већина становника земље у којој “најљепша се зора буди”, никада није ни чула за овај национални бисер. Поређења ради, сви смо свједоци колико се Влада сусједне Србије бори у свим релевантним међународним институцијама да српско културно-историјско благо на Косову преко ноћи не постане албанско.

Не треба вјеровати да је Деспића кућа заједно са осталим српским споменицима културе институционализовано пала у заборав. Међутим, требало би питати одговорне у овој земљи ко и како газдује нашом културном заоставштином у Сарајеву?

Уколико би се некада догодило да Апбанци воде туристе по српској баштини на Косову то би сигурно била српска трагедија не само у Србији него и у Републици Српској.

Да ли знамо ко данас води туристе кроз Деспића кућу?



0 КОМЕНТАРА

  1. Beogradske cigane ne zanima naslijedje Srba u “unutrasnjosti“,zato jer su …sujetni malogradjani(cast izuzecima).
    Srce Srpske kulture i zaostavstine upravo i jeste Srpska Bosna,Srpska Hercegovina,kao i Sprsko Kosovo.
    Bez tih elemenata,ne mozemo pricati o nekakvoj Srpskoj tradiciji,kulturi i zaostavstini iz razloga sto su ti malogradjani pomenuto podredili tzv.“Kulturi Europske i svjestke matropole“.Kako to samo jadno zvuci…..
    Kao posljedica otudjenja od samih sebe imamo upravo ovo sto nam se danas desava,kao rezultat.
    I naravno,odgovor na pitanje iz teksta.
    Znamo ko ce da vodi te turiste jednog dana kad istrijebe Srbe,pokazujuci svijetu bastinu jednog starog,nekada ponositog naroda….Upravo oni koji su ih istrijebili.
    Slicne stvari se desavaju svugdje u svijetu,nista to novo nije.Mnogi pogani istrijebili su i protjerali one koji su mislili da se sa poganima moze postupati lijepo i na civilizovan nacin.
    Naravno u nasem slucaju,istrjebljenje je potpomognuto onima,koji su ogrezli u tastinu,gordosu,sujetu i ostale smrtne grijehe,vjerujuci slijepo u idole u vidu “zapadnjackog stila zivota na visokoj nozi“…
    Mozda ipak ima nade,jer svjetlo dolazi sa istoka…B-)

    http://www.krupljani.ba/vijesti-iz-svijet/60-vijesti/10214-rusija-stvara-najjau-ratnu-mornaricu-na-svijetu

    http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/998400/Rusi+obnavljaju+Ratnu+mornaricu.html

  2. Просто невјероватно расипање знаменитости на све стране, још само фали да и цркве у Сарајеву заклоне неким вишеспратницама, па да се дефинитивно уклони сваки траг постојања нашег народа који је дао главни печат развоју града Сарајева.

Оставите одговор