Заборављена имена Антарктика

Страни истраживачи уклањају са географских карата руске топониме на Антарктику. На то је скренуо пажњу главни научни радник лабораторије за проучавање Антакртика Санкт-Петербуршког универзитета Александар Ласточкин. Међународна заједница као да је заборавила ко је открио шести континент, истиче научник. Некада је Антарктик имао на хиљаде руских топонима. Сада се на међународним картама може видети мало […]

уторак, мај 1, 2012 / 17:05

Страни истраживачи уклањају са географских карата руске топониме на Антарктику. На то је скренуо пажњу главни научни радник лабораторије за проучавање Антакртика Санкт-Петербуршког универзитета Александар Ласточкин. Међународна заједница као да је заборавила ко је открио шести континент, истиче научник.

Некада је Антарктик имао на хиљаде руских топонима. Сада се на међународним картама може видети мало њих. На пример, језеро Восток, депресија Белинсхаузена и Планине Гамбурцева. Остали географски објекти које су некада открили руски истраживачи континента и по њима су добили назив, углавном су преименовани. Ова пракса траје већ скоро два века, рекао је експерт Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин.

Антарктик је открила експедиција Белинсхаузена и Лазарева 1819. године. Они су открили много острва. Једну од обала Антарктика назвали су Обалом Александра. У питању је руски цар Александар Први, за време чије владавине је одржана експедиција и који је за њу дао новац. Низ острва је био назван у част научника експедиције – Белинсхаузена, Лазарева, Торсона, завадовског. Осим тога, објекти су названи именима чувених људи као што се Петар Први. Нажалост, надаље, већ средином и крајем 19. века, други истраживачи су самтрали да су открили ова острва први, и давали су сопствене називе.

Даље су ови страни називи боље заживели на географским картама пошто су поправке карти које је направио Белинсхаузен биле мало познате у Европи у 19. веку.

Како се не би понављале грешке прошлости, савремени руски истраживачи издали су Географски атлас Антарктика, говори експерт Арктичког и антарктичког научно-истраживачког института Дмитриј Бољшејанов.

Овде је приказан читав континент под ледом. Видимо на том атласу шта је сахрањено под ледом и оно што видимо у антарктичким оазама по ивици, које чине врло мали проценат Антарктика. Међу њима постоје нови елементи рељефа. И они су названи руским именима. А како би се појавили на међународним картама, треба објавити овај атлас на енглеском језику и затим се борити за то да то буде на новим међународним картама.

При томе борба се води не само за интелектуално присуство на континенту. Од недавно је Антарктик постао место активних истраживања Русије, САД, Италије, Јапана, Немачке, Француске, Аустралије и других земаља. Тамо траже нафту, метале, угаљ. Руска антарктичка експедиција је нашла тамо налазиште руде гвожђа, упоредиво по величини са огромним наслагама руда Курске магнетске аномалије. Ипак тек недавно људи су научили да ваде руде испод слоја леда од 3-4 километра. Сада, предвиђају научници, антарктичка трка ће бити још интензивнија. И не сме се упуштати било каква предност.



Оставите одговор