За Швајцарску ЕУ има алтернативу

Швајцарски бирачи упутили су јуче индиректну, али недвосмислену поруку Бриселу.

На јучерашњим изборима за Бундесрат, како се тамошњи парламент зове, већински су дали предност странкама које се противе приступу Алпске конфедерације ЕУ, или га условљавају договором о слободи Берна да (не)прихвати такозване препоруке Брисела, практично обавезујуће одлуке на нивоу ЕУ.

„Велика тројка (социјалдемократи, слободари и демохришћани) је ,кажњена’, домовини одани су награђени, забиљежено је у коментарима већине тамошњих медија. Суздржанији аналитичари су указали да су Швајцарци потврдили „не“ Бриселу изречено четири пута у минуле двије и по деценије, на четири референдума о приступу ЕУ“.

Према прелиминарним резултатима, саопштеним после затварања бирачких мјеста, странке велике или вечите тројке, које од двадесетих година прошлог вијека улазе у састав сваке владе, претрпиле су осјетне губитке, док је конзервативни лагер центра и десног центра напредовао или, у случају национално конзервативне Народњачке партије, потврдио позиције.

Губици проевропских партија били су очекивани: просечни Швајцарац, окренут рачуници, није заборавио шта антиевропски политичари деценијама понављају: „Постојећи билатерални уговори са чланицама ЕУ гарантују профит, а као пуноправна чланица, Швајцарска би морала да уплаћује средства у фондове ЕУ.“

У табору побједника, примијећено је окретање бирача традиционалним швајцарским вриједностима: Швајцарци, од деведесетих година окренути популизму и национализму, враћају се традицији толеранције страног, али и изолационизму од свјетских токова.

То потврђује и успијех странака које су највише напредовале. Грађанско-демократска партија, отцијепљена од ултрадесничарске Народњачке странке Кристофа Блохера, безмало је удвостручила број освојених гласова. Њихов програм сличан је програму некадашње матичне партије – уз изузимање мржње према странцима.

Тираде мржње и захтјеви за протјеривање „асоцијалне већине“ странаца, загорчали су сласт побједе народњацима: упркос томе што су највише освојили гласова нису остварили циљ, нису прешли „магичну“ границу од 30 одсто бирачке наклоности.

Резултат недељних избора протумачен је као „шамар“ Бриселу, али не и више од тога! Побједа антиевропских партија, наиме, неће битније утицати на састав нове владе. Према Споразуму о конкордацији из двадесетих година прошлог века, пет од седам мјеста у влади резервисано је за социјалдемократе (2), слободаре (2) и демохришћане (1).

Преостала два министарска мjеста додјељују се партијама које освоје највише гласова а нису једна од три поменуте странке. То ће бити Блохерови народњаци и отцијепљена Грађанско-демократска партија.