За годину дана вјетроелектране на Трусини

На планини Трусини, на подручју општине Невесиње, за годину дана би требало да никну прве вјетроелектране у РС, као почетна фаза изградње будућег парка вјетрењача укупног капацитета 51 мегавата, који реализује невесињска фирма "Еол први”.

Зелено свјетло за пројекат данас је дала Влада РС додјелом концесије за изградњу парка вјетрењача Трусина на 30 година фирми “Еол први”, чији су оснивачи београдска компанија “Омега плус” са 97 одсто и општина Невесиње са три одсто власничког удјела.

Златко Манџука, директор фирме “Еол први”, казао је за “Независне” да ће се инвестиција у вриједности од око 150 милиона КМ реализовати у двије фазе.

Он прецизира да је до октобра идуће године предвиђена изградња шест вјетротурбина укупне инсталисане снаге 18 мегавата, а до октобра 2014. године још 11 вјетротурбина снаге 33 мегавата, чији је добављач највећа свјетска компанија у тој области, дански “Вестас”.

Финансијска средства, како је рекао, у омјеру од 85 одсто обезбиједиће њихов инострани стратешки партнер којег није хтио открити, док ће преосталих 15 одсто бити кредитна средства једне банке из РС.

Указао је да су истраживања на Трусини, као и околним локацијама на подручју источне Херцеговине, показала изузетан потенцијал у производњи електричне енергије из снаге вјетра, односно око 3.000 радних сати годишње.

“Читава источна Херцеговина је неоткривени вјетропотенцијал у европским размјерама, вјероватно највећи у овом региону”, истакао је Манџука.

Према његовим ријечима, урађене студије показале су да вјетар на наведеном подручју стално дува из једног смјера, односно са обронака сарајевских планина – Игмана и Јахорине, што поједностављује и појефтињује експлоатацију.

Зелено свјетло за пројекат дала Влада РС додјелом концесије за изградњу парка вјетрењача Трусина на 30 година фирми “Еол први”

Упитан да ли је задовољан висином подстицаја обновљивих извора енергије у РС и откупном цијеном струје из вјетроелектрана, Манџука је казао да је цијена у РС од 84 евра по мегават-часу нижа у односу на Србију и Хрватску, у којима износи 95, односно 97 евра, али да управо повољан вјетар компензује ту разлику.

Он указује да планина Трусина посједује вјетропотенцијал за још 50 мегавата, што је сљедећи пројекат који намјеравају реализовати у зависности од могућности електропреносне мреже да прими ту количину енергије, као и стратегије Владе РС у вези с развојем обновљивих извора енергије.

“Наставићемо с истраживањима и у другим општинама источне Херцеговине, те уколико студије покажу да постоји економска исплативост, настојаћемо да инвестирамо и на тим подручјима, што је од огромног значаја за тај привредно неразвијени крај”, казао је Манџука.

У Стратегији развоја енергетике у РС до 2030. године као најперспективније подручје за изградњу вјетроелектрана наведен је југ РС, на простору од Калиновика до Требиња. Теоретски искористив потенцијал за кориштење енергије вјетра процијењен је на 640 мегавата и 1.200 гигавата годишње производње струје. Стручњаци указују да је технички искористив потенцијал доста мањи, јер зависи од услова на појединој локацији, попут приступа и расположивости инфраструктуре, и могућности прихвата у електроенергетски систем.