За част професије за образ отаџбине!
Обраћање команданта Срета Малиновића, пилотима 98. јуришног пука пред борбено полетање Аеродром Лађевци, 24.03.1999. Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука! Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха. Али данас, данас вас не водим на један такав лет, данас вас водим на лет са којег се […]
Обраћање команданта Срета Малиновића, пилотима 98. јуришног пука пред борбено полетање Аеродром Лађевци, 24.03.1999.
Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!
Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха.
Али данас, данас вас не водим на један такав лет, данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити. Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну, са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних.
И данас као необројено пута у нашој историји, не наређује наша команда. Србија нас зове анђели моји челични! Иста она у којој проведосмо наше најлепше дане. Србија зове!
Испод наших крила остаће наши градови, наша деца, жене, мајке и очеви.
Не бацајмо љагу на наш образ, нека вас води гесло са наше ратне заставе, заставе 98. Јуришног пука: ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА!
То гесло смо заједнички изабрали, покажимо да нам је оно и на срцу.
Знам драги моји, да данас нема теже ствари на свету него бити пилот ратног ваздухопловства.
Ни теже ни поносније! Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот.
Обезбедићу вам лет у вечну славу, у коју ћу вас ја лично повести!
Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада.
За част професије, за образ отаџбине.
НА АВИОНЕ!
Свака част Фронталу за чланак!
Ово треба чешће помињати.
Прочитајте ово Тадићу, Додиче и остала бандо издајничка
Најежио сам се.
Одувијек смо били, као народ, комбинација величанствених појединаца и потпуно идиотског остатка.
E ovakvi mogu stati pred borce, a ne dezerteri i gradski borci koi staju pred nas!
Ali svi oni koji su studirali medicinu dok su ovakvi ginuli, dok su bili direktori staklarskih firmi i radili u telekomu i postama dok su ovakvi krvarili, svi oni su jedva cekali da ovakvi poginu, da oni dodju na njihova mjesta i da pricajuci o njihovom junastvu, uzivaju privilegije koje sleduju ovakve junake i njihovu djecu.
Комунисто свака ти част, сјајан и истинит коментар. Био сам на Космету у том времену. Добровољно. Уз свој народ. Знао сам да ће политика попустити, али бих сутра опет отишао. Какав је храбар био свијет пилота тада.Проклети НАТО, БоТа им се поклонио.
Да, овај говор треба бити на почетној страници сваког уџбеника историје и да га дјеца прочитају на глас прије него што сједну !
Овим говором би тебала започињати свака сједница Владе, Скупштине,…
Да ли је овај јунак жив и ако јесте, зашто он и њему слични нису на челу Српства ? Докле ће нам се историја понављати ?
Зашто су најбољи Срби потрошна роба и служе за једнократну употребу ?
Da, junak je odskora u penziji kao brigadni general. Inace je porjeklom od Travnika.Imali smo oduvijek junacine koje su donosile slobodu srpskome narodu, ali u miru uvijek nas „vode i cuvaju“ neljudi, dezerteri , izdajnici i kriminalci.
Najveca sramota srpska u istoriji je upravo danasnja vlast s obe strane Drine, koja otvoreno i bezobzirno radi sve da nas sto brze zauvijek nestane, ne birajuci sredstva kako bi ostvarili preuzeti zadatak od onih koji nas u ratovima nisu satrali.
kada se u paklu nadju s hitlerom, on ce im na grudi izdajnicke okaciti Zeljezni krst.
brada, 24.03.2012. 22:14:58
Апсолутно се слажем………..
Хајде да не заборавимо овај говор, као ни онај мајора Гавриловића пред одбрану Београда и да покренемо институције , да би нам дјеца градила морал за будућност.
Čitajući ovaj govor čovjek osjeti neku jezu u srcu,a istovremeno i ponos što je naš.Ovaj pravi srpski junak imao je obraz,čast i hrabrost.Sve to je koristio za dobrobit svoga naroda.Dobio je medalju časti kao najviše odlikovanje za svoje pilotske poduhvate.Ja bih ga proglasio za srpskoh heroja.Generacije mladih Srba trebale bi da izučavaju istoriju ovakvih poduhvata.Biografiju ovakvih ljudi.Ponosan sam što je brigadni general Sreto Malinović rodom iz mog Travnika.
rale brada
Zašto ovakvi kao on nisu na čelu srpstva, pitaš?
Zato Rale što mi uporno biramo one koji nisu ovakvi, nikako da dodjemo sebi, protjeramo dezertere i prelivode i dovedemo ovakve da nas vode. Istovremeno treba napraviti takve zakone i pravila da se neko ko nakon dolaska na vlast, kao Ćurguz, pa promijeni svoju politiku, moze lako skinuti i zamijeniti drugim. Niko ne treba da bude vječan. A mi dopzvolimo da nam neko ko nije stajao pred narodom, kao Govedarica, Stevandić, Ivanić Dodik, Vasić i slični, vodi narod i borce. Ako ne bude kasno, mozda nekad dodjemo do pameti.
Evo čitam Mićo Mićić u Bijeljini zbog prozivanja da mu je visoka plata, sjetio se da šest mjeseci humanitarno pokloni retardiranoj djeci po 500 km. Opet ce to njegova djeca izgleda dobiti, jer kako da ne bude dijete retardirano ako mu ti za 18 rodjendan, od narodnih para poklonis golfa 6?
Било је оваквих команданата, командира, војника и у нашој ВРС. Десило се да су сви крајем рата рекли збогом оружју и потражили мир за себе, нажалост странка ратних профитера и дезертера је то њихово повлачење искористила да себе истури у први план као најмудрије српске главе и да нам чине све ово што чине. Данас код свих тих ратника превладава нека апатија,осјећај немоћи, разочараности, безнађа. Надамо се да ће и то проћи, да ће се скупити нова унутрашња снага која ће знати мудрошћу вратити овај народ и ову Републику на историјску позорницу. Ничија није горала до зоре.
ЗОРИЋ, 25.03.2012. 10:
Било је оваквих команданата, командира, војника и у нашој ВРС. Десило се да су сви крајем рата рекли збогом оружју и потражили мир за себе, нажалост странка ратних профитера…
Баш сам хтео да се дотакнем отприлике овог што си написао!
Где су наши сјајни и образовани и војници и команданти. Завукли се у мишије рупе.
Који је то психолошки моменат код таквих људи, великих неустрашивих бораца, ауторитета,истинских патриота, омиљених у народу,да тако олако поклекну пред никоговићима и хоштаплерима сваке врсте.
Купе их за ситне пензијице, дају некаква одликовања и то је то.
Запитају ли се која им је специфична тежина тих одликовања, с обзиром ко им додјељује? Добар део одговорности за овакво стање и они сносе.
„Мачори се увукли изгледа у мишије рупе, а мишеви изашли па се „најели“, те онако масни и дебели умислили да су мачори.Међутим мишеви су увек били мишеви. Следећа градација од миша кад порасте је пацов или штакор, али и дање припада истој врсти.“
Најежила см се.
Илија је споменула говор мајора Гавриловића:
„Јунаци!
Тачно у три часа непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао.
Војници! Јунаци!
Врховна Команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд“!
Треба да будемо поносни на овакве људе!
Препоручујем документарац „Нико није рекао нећу“:
http://www.youtube.com/watch?v=QuFr2l7XP_c
Много је више у овом народу оних који су спремни издати него који су спремни и на много мању жртву од ове, највеће жртве. Ови на власти су слика нашег народа у огледалу, а не изроди.
СЛАВА ОНИМА КОЈИ СУ ДАЛИ ЖИВОТЕ ЗА СЛОБОДУ СВОГ НАРОДА!
славија
Од тих часних и честитих нико није пао под утицај пензије, одликовања или неке друге погодности, чак напротив многи се доста злопате, поготово из реда војника. Срећу се они, но врло је тешко неком објаснити да се образ не продаје за ћевапе,пиво и шаторску музику. Тешко је неком објаснити зашто се образ не продаје. Већина народа је просто убијеђена да овако мора бити и да је било каква промјена пропаст. Сви они, честити, који су се повукли послије рата сматрали су да је њихова обавеза испуњена.
Сада је јасно да има још пуно посла да се овај народ спаси од даље деградације, да се скине са стуба срама, да заузме мјесто којему припада. Без обзира што је стање тешко, још није све изгубљено. Вјерујте да се на спасењу ради, многе су запреке на том путу, али биће савладане.
Сви они који су часно своју обавезу испунили неће продати образа ни за која блага овог свијета.
Једна од бољих бесједа новије историје. Вјерујем да ће да уђе у нове уџбенике реторике!!!