X годишња изложба студентских радова

Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци отворила је синоћ јубиларну X годишњу изложбу студентских радова.

Пише: Ј. Михајловић

На изложби су изложене слике, графике, цртежи, фотографије, радови графичког дизајна студената свих година као и свих одсјека Академије умјетности, те радови интермедијалних истраживања студената завршне године студијског програма ликовне умјетности. Изложба ће трајати у периоду од 21.06-11.7. 2011. године.

Радови су изложени у просторијама Академије умјетности, Галерији „Ђура Јакшић“ на Филолошком факултету и у Великом изложбеном салону Културног центра Бански двор.

Присуствовали смо свечаном отварању у Академији умјетности које је започело у 20 часова, док ће вечарас у 20 часова у Великом изложбеном салону Културног центра Бански двор свечано бити отворена изложба радова интермедијалних истраживања студената.

Прије ријечи – ноте

Прије говора узваника задужених за представљање и отварање изложбе ове јубиларне X изложбе, у хладу кампуских платана испред зграде ректората, били смо почашћени изведбом Пахелбеовог канона у Д-дуру студената музичке академије умјетности.

Декан факултета Академије умјетности, Јелена Каришик, прва се обратила посјетиоцима истичући да значај ових годишњих изложби, поред пресјека створених радова студената током цијеле године изложених на овај начин суду и погледима јавности, а не само оцјенама њихових професора, јесте и у препознавању особених и већ сасвим цјеловитих умјетничких концепција студената завршних година.

Оцјењујући рад цјелокупне Академије умјетности након њеног 11-о годишњег постојања, која се у својим програмима ослања и слиједи наставне процесе Академија умјетности у Београду, Новом Саду и Сарајеву, Јелена Карашик с поносом је навела да се сада и бањолучка Академија може похвалити стварањем сопственог кадра предавача, младих и перспективних умјетника, магистара, који су својим радовима излаганима ван граница државе на међународној умјетничкој сцени, размјеном својих умјетничких искустава са осталим умјетницима свијета, те освојеним интернационално признатим наградама, успјели приближили нашу земљу свијету а у изузетно доброј стваралачкој сарадњи са више умјетничких удружења Бања Луке и Приједора успјели су обогатити и наш културни простор.

У име ректората и градоначелника

Проректор бањолучког Универзитета, Валерија Шаула кратко се обратила присутнима наводећи активности бањолучких факултета који су својим пројектима попут Дана Владе Милошевића, обиљежавања по први пут Свјетског дана музике, а који је паралелно протекао и са овом изложбом, наводећи и остале културне, научне и спортске манифестације, захваљујући се свима који су заслужни за прелазак умјетничких дјела ван граница бањолучког кампуса.

Љиљана Радовановић, начелник одијељења за друштвене дјелатности града Бање Луке, мјесто градоначелника Драгољуба Давидовића, обратила се присутнима поред већ стандарних фраза, „понос града“, „понос републике“, још једном (они незапослени академци нека се ње и ухвате, па тету за рукав ради помоћи):

„Драги студенти, дипломци, ви сте оно најљепше овога града и када се за који мјесец нађете на раскрсници, тражећи запослење, немојте да вас обузме малодушност, тражите своја права јер ви то заслужујете!“

Коначно за оне нестрпљиве студенте али и многобројне маме, тате и пријатеље, дошло је вријеме проглашења најбољих овогодишњих радова које је одабрала комисија у саставу признатих умјетника Весе Совиља, као предсједника, потом др Љиљане Шево, мр Данка Бркића, мр Милана Крајновића и вишег асистента, Борјане Мрђе.

Срећа прати најбоље

Најбољом графиком проглашен је рад Марије Праће, студента IV године студијског програма умјетничке графике, док је Марија Новаковић такође, студент завршне године смјера сликарство, однијела признање за најбољи ликовни рад. Већи број студената, попут Рајне Иванковић, Оље Присташ, Магдалене Рогић, Љубише Пушца и осталих, похваљен је за свој умјетнички рад из предмета цртања, сликања, вечерњег акта, графике, као и интермедијалних истраживања.

Помало исцрпљени говорима и толиким обраћањима, додјеле су дошле као мали предах од оних који устаљеношћу својих говора, дјеловало је, гуше стваралачки ентузијазам ових младих људи, умјетника. Међутим, да би смо били препуштени, за неке само разгледању, а некима и истинскоме уживању у дјелима умјетности, радовима студената, морали смо издржати још један говор, онај министра културе, просвјете и образовања, Антона Касиповића.

Цјеловита и свестрана личност дотичнога нам министра била је видно исрпљена од како нам је сам саопштио цјелодневнога напорнога рада у скупштини, те је кратко рекао, политички фразирајући, да овдје нема потребу реплицирати, те се у стилу софистичко реторичких говора обратио присутнима:

„Које увјете требамо испунити ако смо већ у Европи?! Које формалности и стереотипе требамо разбити ако смо већ тамо?“

Алудирајући на умјетнике, али и на све остале који су својим иновацијама, трудом и радовима и на осталим пољима људскога духа, пут до Европе већ нашли, министар је кратким обраћањем званично, и коначно, отворио јубиларну X годишњу изложбу радова студената Академије умјетности, те су посјетиоци могли да се препусте умјетничким доживљајима радова студената, али и уживањем у музицирању бањолучког Градског тамбурашког оркестра, смјештенoмe испред барака просторија академије.

Изложба ће трајати до 11. јула те вам остављамо на слободу да прошетате не само до центра града у Бански двор, већ да потражите мало освјежења у хладу кампуских платана и погледате радове младих умјетника, јер неки то заиста и заслужују.