Вуксановић: Срби у Српској најсложнији

Угледни српски књижевник Миро Вуксановић оцијенио је да се Срби из Републике Српске разликују од сународника у Србији и Црној Гори по томе што су они најсложнији дио српског народа. "Сложни су зато што су угрожени са запада, истока, севера и југа. И са неба и са земље. Зато се они по слози разликују од […]

недеља, септембар 16, 2012 / 15:44

Угледни српски књижевник Миро Вуксановић оцијенио је да се Срби из Републике Српске разликују од сународника у Србији и Црној Гори по томе што су они најсложнији дио српског народа.

"Сложни су зато што су угрожени са запада, истока, севера и југа. И са неба и са земље. Зато се они по слози разликују од Срба у Србији и у Црној Гори", рекао је Вуксановић, који је и дописни члан Српске академије наука и уметности /САНУ/.

Одговарајући на питање зашто Срби у Војводини болују од сваковрсних подијељености, Вуксановић је рекао за "Вечерње новости" да се ту уочава "чудна распарчаност на старосједиоце и оне који су однекуд доцније дошли", а присутне су и страначке подјеле.

"У Војводини, према последњем попису, живи близу 70 одсто Срба, а то је већи постотак него у Србији као целини. У јавности, првенствено оној политичкој, стално се инсистира на томе да је то мултиетничка средина, па се стиче утисак да има мање Срба него што их заправо има", навео је Вуксановић и додао да сматра да сви људи који живе у Војводини треба да имају своја национална и свака друга права, што подразумијева да таква права имају и Срби.

Што се тиче Црне Горе, Вуксановић истиче да је увијек постојао природан доживљај да су Црногорци у суштини Срби и да он тај осјећај има и данас, те да је неприродно да су Срби у данашњој Црној Гори другачији.

Говорећи о српском менталитету, Вуксановић истиче да инат није најистакнутија, највреднија и најистрајнија особина у Срба те додаје да је мит о српском инату још једна заблуда коју су Срби наметнули сами себи.

Он је навео да већ три године пише поратни путописни роман, насловљен "Бихпоље" и наводи да је давно речено да је БиХ тропоље због тројног, прије свега тровјерског обиљежја, из којег произилазе сви тамошњи историјски догађаји.

"Као пролог за књигу узео сам текст историчара Владимира Ћоровића, а епилог је кратки запис Иве Андрића из 1926. године `Улица Данила Илића`, где он упућује молитву свевишњем да сви тамошњи људи живе у миру. Између тога, у 13 поглавља је призор онога што је последица верског и грађанског рата у БиХ", додао је Вуксановић.

Он је joш рекао и да је латиница српско писмо и да постоји и верзија српске латинице, али да увијек "треба дати предност ономе што је твоје, а то је Србима ћирилица".



Оставите одговор