Вукашин Беатовић:Туристичка понуда за кокузе

Некада се чини сулудо размишљати о одласку на одмор. Та сулудост долази до изражаја ако сагледамо стање у земљи. Индустрија као основни покретач живота у Српској одавно не постоји. Огроман број људи нема никакве приходе. Рогобатни чиновнички апарат се умножава брзином „диобе једноћелијских микроорганизама“. У исто вријеме, скоро идентичном брзином расте број пензионера. Фондови би […]

четвртак, јун 14, 2012 / 13:13

Некада се чини сулудо размишљати о одласку на одмор. Та сулудост долази до изражаја ако сагледамо стање у земљи.

Индустрија као основни покретач живота у Српској одавно не постоји. Огроман број људи нема никакве приходе. Рогобатни чиновнички апарат се умножава брзином „диобе једноћелијских микроорганизама“. У исто вријеме, скоро идентичном брзином расте број пензионера. Фондови би требали финансијски испратити наведене промјене, међутим и они постепено заказују и тренутно се налазе у једном врло неповољном стању.

Кад на ову муку и невољу обичном човјеку поменете одлазак на љетовање, онда се обично деси покретање камена у бубрегу или пак активација чира. Елем, уколико из здравствених разлога у старту прекрижимо стране дестинације које укључују и регион, онда нам преостаје да погледамо шта то имамо у Републици Српској што би се могло лијепо искористити.

Покушај уочавања туристичких потенцијала обично се завршава неславно јер буди сјећања на оно што смо некада имали. На том мјесту почиње агонија која нашу туристичку понуду своди на планине, долине, вртаче, увале, вјетрометине и вододерине.
Што се тиче градова или боље речено „градова у покушају“, ситуација је за нијансу боља. Али и на том пољу не цвјетају руже. Кад не бисмо имали срећну и насмијану дијаспору и градићи би били пусти. Изостанак дијаспоре био би кобан по „мало-градску“ привреду која обрће мед, мајчину душицу, камилицу, хајдучку траву и све њихове комбинације.

Стварно је могло боље

Иако се љетовање у већем дијелу свијета не односи примарно на море, у нашим крајевима море је синоним за љетовање.

По границама које су дефинисане одлукама АВНОЈ-а, БиХ је имала два излаза на море. Од 1992. године свијет признаје територијални интегритет и суверенитет Босне и Херцеговине на подручју које је одређено као њено по АВНОЈ-у. Тада је неумски излаз задржан али се поставља питање шта је са другим излазом на Јадран?! Ствар је врло једноставна, ради се о систему „како ћемо – лако ћемо“.

Наши људи су увијек вољели попити. Тако је било у случају предсједника комуниста БиХ – Ђура Пуцара Старог. Он и његов сарадник Авдо Хумо, случајно или не, уз коју чашицу више у једном телефонском разговору 1947. године, поклонише братској Црној Гори Суторину и наш други излаз на море.

У знак захвалности Црна Гора се испрсила па нам је поклонила један невјероватан планински врх који се на "Гугл земљи" може пронаћи једино уколико имате тачне координате односно прецизну географску ширину и дужину. Фронтал је прије извјесног врмена писао о тешким животним условима становника те области.

Писани докуменати о размјени територије не постоје, а неријешено питање границе у области Суторине вјероватно ће једног дана бити предмет међународне арбитраже јер је то услов за улазак у ЕУ. До тада ће Суторина, Сушћепан, Њивице и Игало ипак имати својеврсну везу са Републиком Српском јер улазе у оквир епархије захумско- херцеговачке и приморске.

Шта ћемо сада?

Како ствари стоје, мало је вјероватно да ћемо маћехински однос према нашој земљи до међународне арбитраже претворити у домаћински. Никоме није познато шта треба да се деси па да сви схватимо да овдје нисмо привремено и да је ово наша земља па да се самим тим према њој морамо адекватно понашати. Да је било разума данас би у близини Требиња имали и 7 км наше јадранске обале.

Од старе славе се не живи а нове нема на помолу. Обзиром да паре тешко зарађујемо, било би најплеменитије када бисмо их потрошили у Српској. Чињеница је да нам фали понуда, нарочито младима. Будући да смо врло виспрени и инвентивни осмислићемо већ нешто па макар то била импровизација због које ћемо цијелом сујетном окружењу бити смијешни.

Кинеско тржиште нуди повољне дворишне базене. Могу бити врло корисни за вреле љетње дане. Можда је то наша реалност.



Оставите одговор