Вук Јеремић предсједнички кандидат патриотске опозиције?!

Ванредне републичке изборе на пролеће могли би да прате и превремени председнички избори, а, како сазнаје лист Данас, један од кандидата за новог шефа државе је и Вук Јеремић, министар спољних послова у владама Војислава Коштунице и Мирка Цветковића. Како је том дневнику речено у дипломатским изворима, Јеремић слови за кандидата који би могао да […]

среда, 23 децембра, 2015 / 23:22

Ванредне републичке изборе на пролеће могли би да прате и превремени председнички избори, а, како сазнаје лист Данас, један од кандидата за новог шефа државе је и Вук Јеремић, министар спољних послова у владама Војислава Коштунице и Мирка Цветковића.

Како је том дневнику речено у дипломатским изворима, Јеремић слови за кандидата који би могао да наступи као представник тврђег блока на позицији деснице. Такође, бивши шеф дипломатије ужива подршку руског естаблишмента, што би се на изборима могло представити као алтернатива политици која заступа искључиво европске интеграције.

Данас није успео јуче да ове информације провери и ступи у контакт са Вуком Јеремићем, који није одговарао на позиве.

Када је ријеч о другим могућим кандидатима на опозиционој сцени, о њима ће се озбиљније разговарати пошто се прво договоре савези и коалиције. Односно које ће све странке ићи са ДС као стожером, а ко ће све чинити групацију ЛДП-СДС.

Подсјетимо, у фебруару ове године лидер СДС и бивши председник Србије Борис Тадић није одбацио могућност да се поново кандидује, већ је у једном интервјуу на то питање одговорио "питајте ме поново за годину дана". Такође, на опозиционој сцени постоје и даље ставови да би најбољи кандидат била личност позната јавности, али која је ван политике.



0 КОМЕНТАРА

  1. Чињеница је да може, не побиједити, него растурити било ког против кандидата за предсједника Србије проф.др. Војислав Коштуница.
    Нема тог Николића, Тадића,или било ког другог политичког пиона који може побиједити Коштуницу.
    Довољно ће му бити подршка Двери, ДСС и Поповића, то су чињенице, значи, без отворене подршке Русије.

    Нема тог Шешеља, Николића, Тадића и осталих пиона који могу нанијети пораз једином српском државнику од завршетка другог свјетског рата, до данас.
    Џаба ће Чеда, Чанак и остали -е кандићке, спиновати.

    Замислите тек ако Путин стане полуотворено иза Коштунице, тада ће он добити 70% гласова, таман да му је Вучић противкандидат и да има по нартеђенњу Америке сву подршку, од Шељеља,српских европљана и муслимана.
    Посљедице би у том моменту биле страшне по европљане и у парламенту, патриотски блок странака ће тада узети сам преко 1/2 мандата у Скупштини.

  2. Чињеница је да ће патриотски блок после избора имати без Коштунице најмање 30 посланика, наравно ако не буду дали другим да им се умијешају у њихову причу, чак ни Шешељу.

    Нека нико не заборави да је Коштуница прије седам година имао са радикалима 140 посланика.
    Није хтио власт, водио је одговорну националну политику као прави српски државник.
    Патриоском блоку да убједљиво побиједе (Двери, ДСС и Поповићеви), не треба нико, осим Коштунице и повратка Кустурице и Боре Ђорђевића националној идеји, таман да се се садашња власт и остала тзв. опозиција удруже.

  3. реално, 24.12.2015. 10:16:42

    “Нека нико не заборави да је Коштуница прије седам година имао са радикалима 140 посланика.“

    Јесте имао, изабрао Тому Гробара за предсједника скупштине и за два дана га смијенио.

    “Није хтио власт,…“

    Није хтио власт, а био премијер. Стварно си пролупо.

  4. Не желим да расправљам, али чињеницаје да је Коштуница био предсједник владе са жутим уз подршку социјалиста.
    Чињеница је да је направио низ добрих ствари, да је битанге натјерао на промјену Устава,да је успоставио политички и привредни систем у интересу свог народа, не у интересу ментора.
    Чињеница је да су му жути и црни због тога радили стално о глави и да су на све начине опструисали успостављање система.
    Отишао је кад је видио да су сви исти.

    Да му је власт била мотив, могао је остати предсједник владе са њима, могао је са радикалима направити нову скупштинску већину, имати 140 посланика и жуте и социјалисте отјерати опозицију и распад.
    Није хтио остати са жутим, није хтио са радикалима направити нову већину, видио је оно што данас сви видимо и часно поднио оставку.

  5. реално, 24.12.2015. 11:29:01

    “Да му је власт била мотив, могао је остати предсједник владе са њима, могао је са радикалима направити нову скупштинску већину, имати 140 посланика и жуте и социјалисте отјерати опозицију и распад.“

    Човјече, о чему причаш?

    Па управо је због тога што је био изричит да он буде премијер раскинуо дводневну коалицију са радикалима.

    Жути и социјалисти су то прихватили и он је постао премијер.

    Каква је то прича, не воли власт, а уцјењивао радикале да он мора бити премијер.

  6. Реално, Срби у Србији су од краја другог свјетског рата за своје вође имали клептомане, шизофренике, безкичмењаке, стране шпијуне.
    Једино то никад није био Коштуница,он је доказао да је национално одговоран политичар, да је демократа и да је у политици био због идеје и заштите интереса Србије и српског народа док је нису звијери скроз уништиле.

    То зна Црква, то зна Русија, то зна Америка, то зна и поштено ће признати свако ко реално гледа на српску тешку историју задњих 70 година.
    То зна Република Српска,ми смо најбоље осјетили ко је Коштуница, колико је бринуо и колико ће ако Бог да поново бринути о нама, као једини живи и честити отац нације.

    Није ми била намјера расправљати, него навести чињеницу, односно рећи да једино патриотски блок има шансе за побједу са њим као вођом блока и кандидатом за предсједника Србије.

    У супротном, треба да остану уз Санду, Обрадовића и Поповића,да остану уз своју причу о економском патриотизму и враћању основних вриједности српског друштва, односно да не дају ником другом да им се придружује, осим ако им буду хтјели помоћи Кустурица и Бора Ђорђевић.

  7. Реално,

    врати се у реално вријеме.

    Коштуница је на последњим изборима кандидовао свој програм и није прешао цензус.

    Човјек је прихватио пораз и отишао у пензију.

    Једини спас за Србију од њених лудих предсједника је повратак монархије.

  8. Мислим да би они који сумњају у свако слово овога што сам написао о највећем српском државнику, могли питати Кустурицу да ли је свака ријеч истинита.

    Ево два примјера и крај.
    Прво је натјерао жуте, црне и муслимане и мађаре да усвоје Устав у коме је спасио Србију од регионализације, замислите кад за то гласа Угљанин,Чанак, Пастор, Тадић,Николић и остали, колики ауторитет има др Војислав Коштуница?

    Друго,Милошевић је срамно и крајње сумњиво продао Телеком Србије за срамно биједне паре.
    Војо је откупио-натјерао Грке, Италијане и Аустријанце да му продају њихов дио како би Телеком вратио држави Србији, због националних интереса.
    Наравно да је НАТО био против тога, али?

    Не само да је вратио Телеком у окриље државе Србије, него је тај мирни Коштуница понизио у једноминутном разговору Волганга Шисела предсједника владе Аустрије који се противио откупу њихових дионица.

    Шисел је јавно рекао да они неће продатри своје дионице, ујутро га је Војо позвао, питао колико, он се бунио, на крају рекао цифру која је за 24 часа била уплаћена.

    Мало би то мирном Војиславу, него даде 640 милиона за Телеком Српске да се српска имовина не даје у приватне руке, па онда купи телеком Црне Горе.

    На све то неспособни Коштуница подиже за три године са 2.5 милијарди долара девизне резерве Србије на 11 милијарди.

    Србији такви не требају, требају им они који опет Телеком продају за мање паре, него што је Коштуница отплатио удио да би поново Србија била већински власник националног и безбједносног блага.

  9. Реално Коштуница има преко 70г.

    Он да је национално одговоран неби дао онолике паре за Телеком једној сеоској бараби која прангија по сеоским шаторима,која данас по далекој Кини тражи ко ће му наранити и помусти краве у некаквом фармаланду…,а да се никада није запитао гдје су и у шта спискане.B-)

  10. Чињеница је да је уговор о куповини Телекома Српске договорен са СДС-ПДП владом Пере Букеиловића, крајем 2005 године.
    Чињеница је да је Коштуница у то доба имао добре односе са СДС, па и ПДП.
    Чињеница је да су те паре легле у прољеће изборне 2006 године.
    Чињеница је да се ПДП повукао почетком те године из владе, прије него што су паре уплаћене.
    Чињеница је да је после тога дошло до формирања нове владе од стране СНСД.
    Чињеница је да су на основу дуплог буџета добили крила и разнијели СДС на изборима.
    Чињеница је да је у нову владу после избора ушао ПДП иако нису били потребни због скупштинске већине.
    Чињеница је да су и из те владе изашли после одређеног времена.
    Чињеница је да је остало историја.