Вук Хамовић на тему: Станари, ЕФТ и „ови простори“

Власник и предсједник ЕФТ Групе Вук Хамовић рекао је да је Термоелектрана Станари добар примјер који показује да је могуће нешто направити на овим просторима. Хамовић је навео да су Станари прва инвестиција коју ЕТФ приводи намјени, те да је то релативно велика термоелектрана и за њихов портфолио веома значајна. "Наш портфолио је једно десет […]

петак, март 4, 2016 / 14:35

Власник и предсједник ЕФТ Групе Вук Хамовић рекао је да је Термоелектрана Станари добар примјер који показује да је могуће нешто направити на овим просторима.

Хамовић је навео да су Станари прва инвестиција коју ЕТФ приводи намјени, те да је то релативно велика термоелектрана и за њихов портфолио веома значајна.

"Наш портфолио је једно десет пута већи него што је производња Станара, али Станари ће том портфолију омогућити једну флексибилност која му онда даје предност у односу на конкуренцију и обезбеђује стабилну будућност", рекао је Хамовић за портал "Српска онлајн".

Он је навео да је значај Станара у томе што се могу лакше уговарати, дугорочни аранжмани и разни производи у струји.

"Струја је струја, наравно, али се струја може продати за наредну годину, месец, за наредни дан, па и за наредни сат. Може се продати ноћна струја, дневна, зимска и летња струја, све су то различити производи. Са једним извором који је потпуно у вашој контроли, лакше такве производе структуирате, лакше их моделирате, посебно ове дугорочне. Таквим инвестицијама обезбеђујемо своју трговачку активност", рекао је Хамовић.

Он је навео да је сљедећа фаза плана са Станарима у томе да ЕФТ Група доведе потенцијалне инвеститоре како би заједно са њима као партнерима ослободили капитал који је сада готово у цјелости блокиран у Станарима, а онда заједно с тим инвеститором улазили у нове пројекте.

Према његовим ријечима, ЕФТ би био суинвеститор у новим објектима, а истовремено би из свих тих објеката обезбиједили енергију за свој трговачки портфолио.

"Ми смо почели практично од нуле пре петнаест година, у периоду тог живота од петнаест година, добар део, или највећи део онога што смо зарађивали смо остављали у компанији, тако је растао капитал компаније до нивоа колико је сада, отприлике 250 милиона евра. Тешко да има компанија у региону које имају такав капитал али, опет, за сектор енергетике то није много. Тај капитал је готово у целости блокиран у Станарима. Вредност Станара као пројекта је отприлике 550 милиона евра или милијарда и мало више у КМ, и отприлике 30 процената инвестиције је било неопходно финансирати из сопствених средстава да би се могли обезбедити кредити код банака. Тако да је тренутно капитал ту блокиран и идеја је да заједно улазимо у нове пројекте са партнером и ослободимо део тог капитала", појаснио је Хамовић.

Он је рекао да су компаније са којима тренутно преговарају нека врста пословне тајне, али да су то партнери са Истока. "Кина, Индија, Јужна Кореја, па и Јапан. Они у овом тренутку показују интерес за инвестирање у овај регион више него било ко други", навео је он.

Хамовић каже да је његова компанија у Станарима препознала потенцијал – рудно лежиште лигнита довољно за велику електрану од 300 мегавата да живи наредних 40 година.

"Ту је била реч о руднику који је још 1948. године оформљен, а у време кад смо ми у њега долазили он је био као многа друга предузећа у БиХ или у Републици Српској, у проблему, у стечају. Неколико година људи нису примали плате, теоретски су били на списку радника, али плате нису исплаћиване. Кад се погледа то десет година након времена кад смо ми тамо дошли, сада ради дупло више радника, безмало 500, а радиће и 1.000 кад термоелектрана проради, примају плате редовно, које су изнад просека, држава убире порезе и доприносе", истакао је Хамовић.

Он је рекао да је све вријеме током реализације овог пројекта имао подршку Владе Републике Српске.

"У почетку је било мало скепсе и резерви јер има пуно тих најављених инвестиција које се завршавају нигде. Не само скепсе и резерви код администрације, него и код шире публике, код свих. Али како је време одмицало, тако смо све већу подршку имали. Иначе, први уговор о преузимању рудника смо потписали са Владом чији премијер је био /Драган/ Микеревић. То помињем зато што нас врло често везују као да смо нешто на поклон добили од Милорада Додика", додао је Хамовић.

ЕФТ је компанија која се бави трговином и инвестицијама у енергетском сектору у западној, средњој и југоисточној Европи. Једна је од најуспјешнијих фирми у региону и једина која се као власништво српског бизнисмена 2013. нашла на листи 500 водећих компанија централне Европе.

ЕФТ Група са кинеским извођачем радова – корпорацијом Донгфанг, ових дана довршава градњу термоелектране "Станари", започете 2012. Ово је највећи пројекат те врсте у БиХ у посљедњих 30 година, и очекује се да након пуштања у рад комплекс рудника и термоелектране запосли око 900 радника. 



0 КОМЕНТАРА

  1. Hamovic je jedan od onih koga samo ne treba da pitate kako je zaradio prvi milion. Sesticu, ili sedmicu, na lotu dobio je onda kad je obezbedio monopol na izvoz struje iz Republike Srpske. Nije tesko zakljuciti kako. Javni pozive, ili tendere, je dobijao tako sto je u ponudama bio najpovoljniji, a sa nadleznim sklapao takve ugovore kojima je kasnije visestruko nadoknadjivao nepovoljne (za sebe) uslove prilikom podnosenja ponuda. Ti ugovori su, prema mojim skromnim saznanjima, predmet analiza nekih merodavnih faktora i bice jedna od „tempiranih“ bombi u buducim procesima. Isto kao sto ce to biti i nacin dobijanja koncesija u energetskom sekrotu (termoelektrane, hidroelektrane). Posebno pitanje je nepostivanja rokova u izgradnji TE Stanari i nezakonita dugogodisnja (skoro deset godina) prodaja (suprotno uslovima iz koncesionog ugovora) uglja iz Stanara jednoj povezanoj firmi u inostranstvo. Naravno, ispod trzisnih cena, cime se izbegavalo placanje poreza na dobit. Pod lupom je i nacin kreditiranja i izvora sredstava izgradnje termoelektrane Stanari, kao i njana vlasnicka struktura. Licno, da sam na Hamovicevom mestu, vise bih bio zabrinut nego sto bih likovao u sredstvima javnog informasanja. Nesto se ne secam, da li je protiv njega, kao protiv Lazarevica, u Srbiji pokrenut krivicni postupak. Ima li neko ko zna ? Prema tome „nije zlato sve sto sija“.

  2. @ Čika Pera, 04.03.2016. 17:20:03

    Blablabla

    Vuku Hamoviću svaka čast. Kapacitet će predstavljati skoro 1% našeg BDPa. Obzirom na trendove u proizvodnji energije – hvatamo zadnji voz za lignit iz Stanara.

  3. @ Симо П. Ороз,07.03.2016. 09:54:51

    Simo brate, evo me bre. Pišem kad imam vremena i o temama koje poznajem. Ne kao ti; „svakom loncu si poklopac“, u sve se teme razumeš, Simo.
    Šta ti je ovo „Pa…ovicu“, ne razumem. Verovatno misliš na nekog, al* nisi ni blizu. Šta je, muči te ko sam. Neka malo, i mi se mučimo da saznamo ko si ti.

    Kad si se već javio, što ne prozbori koju za ovog Hamovića. Čovek, čuo sam, dobro plaća.
    …i bez vređanja, molim…

  4. Нема потребе да се бојиш увреда.

    Ако си поштен признаћеш да си ти прошли пут први започео са увредама.

    Симо никад није започео први.

  5. Још да кажем да си се и овдје напупао глупости.

    Чуј приче, каснио са изградњом електране па му је сад треба отети!?

  6. U normalnim okolnostima svi mi bi trebalo da se radujemo novim projektima u energetskom sektoru. No medjutim znajuci da je vecina Bajinih investitora na nivou Del Boya mene vise brine nego raduje ovakva lagana privatizacija energetskog sektora.

    Inaca za ovo ispod je opste poznato – samo je stvar politickog trenutka kada ce se procesuirati:

    i nezakonita dugogodisnja (skoro deset godina) prodaja (suprotno uslovima iz koncesionog ugovora) uglja iz Stanara jednoj povezanoj firmi u inostranstvo. Naravno, ispod trzisnih cena, cime se izbegavalo placanje poreza na dobit. Pod lupom je i nacin kreditiranja i izvora sredstava izgradnje termoelektrane Stanari, kao i njana vlasnicka struktura

  7. U Stranarima ne smije ništa biti pod lupom i nije pod lupom.
    Stanari su dobili koncesiju i ne znam šta je tu sporno?!?
    Koja je to tržišna cijena uglja pa ćemo onda da pričamo o vrstama uglja, njihovim energetskim vrijednostima i cijeni koštanja uglja.
    Stanari će da zaposle blizu hiljadu ljudi direktno i mi trebamo to da poštujemo, potpuno sam siguran da će imati najbolji kadar u cijelom energetskom sistemu gdje inženjer građevine neće biti pravnik i ekonomista, gdje pravnik neće biti šef finansija i slično.
    Što se tiče finansijske konstrukcije Stanara jasna i čista je kao dan.
    Kina je do sada uložila više milijardi eura u cjelokupni energetski sektor BiH.

  8. veliki_brat,08.03.2016. 08:51:16

    “Koja je to tržišna cijena uglja pa ćemo onda da pričamo o vrstama uglja, njihovim energetskim vrijednostima i cijeni koštanja uglja.“

    Коме ти то причаш? Шта они знају како се формира цијена угља, која је производна цијена, шта је на руднику затечено када је добијена концесија?
    Телалук то не интересује. Њима је најбитније да се удари на свкога ко хоће да инвестира, да га проваљају по блату и на крају да му отму оно што је човјек саградио.

    Jел’познајеш Перу? Ког Перу?

    http://www.youtube.com/watch?v=4LoYzP0FRtI

  9. Ako je iko kritičan prema političarima ovdje onda sam to ja.
    Nemam nikakv problem da „kudim razmišljanja“ koja ne valjaju i koja nisu „zdrava“ ma od koga ona dolazila ali isto tako nemam problem da „posokolim“ nešto što je zdravo, normalno i za čim bi svako normalan lijepo pisao, a to jesu Stanari. Oko uglja znam malo više pa zato tražim odgovore na neka pitanja od pojedinih sagovornika da procijenim da li su uopšte kompetentni sagovornici ili je samo rasprava sa istim gubljenje vremena. Inače o energiji znam dosta pa ko želi raspravu i odgovore na mnoga pitanja tu sam.
    Ostajem pri svome a to je da su Stanari jedan od najzdravijih projekata u RS i to moramo da poštujemo i čuvamo i ne znam zašto je uopšte nekog briga kako je Vuk zaradio prvi milion. Mene npr uopšte nije briga kako ga je zaradio i gdje važno mi je da zaposli 1000 mojih sugrađana, da im da pristojnu platu i da svoje obaveze prema državi redovno izvršava. Ne očekujte basnoslovne dobitke od Stanara, ne očekujte prihode od 100 miliona godišnje i dobitke od desetine miliona ali očekujte jedno zdravo poslovanje i razumne dobitke ali i gubitke koji jednostavno moraju da se dešavaju. Nije energija krompir!

  10. Симо П. Ороз,07.03.2016. 15:09:39
    Vratio sam se mao na moje prve komentare. Iskreno, prvi sam „udario po tvojoj ličnosti“, mada si i sam za to u najvećoj meri kriv. Komentari su ti bili, dobrim delom i generalno gledajući, uvredljivi. Ali nije blo moje da se spuštam na taj nivo.

    Ne stoji tvoj komentar „Чуј приче, каснио са изградњом електране па му је сад треба отети“. Nisam (još) rekao da Hamoviću zbog toga treba oduzeti koncesiju. Verovatno ima ko o tome misli, i zna da li to treba, ili ne treba, uraditi. Mada, lično mislim da je to sad nemoguće.

    veliki_brat,08.03.2016. 11:49:28
    Veliki Brate, malo me je iznenadio ovaj tvoj (da ti ne persiram) komentar vezan za Stanare, s obzirom na tvoje ranije „pozitivne“ kmentare. Kao da si se približio Siminim stavovima, što otvara sumnju da bi se tu moglo raditi o istoj osobi. Ali, nije važno i to me ne interesuje.

    Po tebi, u redu je da se nekom (u ovom slučaju Hamoviću) koncesija dodeli nezakonito. Važno je da se koncesija koristi a ljudi zapošljavaju. Ispravi me ako sam pogrešno zaključio.

    Nisam stručnjak za ugalj (a drago mi je da ti to jesi), ali neke osnovne stvari o uglju znam. Ugalj kao energent je berzanska roba, i postoji njegova jasna i tačna kategorizacija po vrstama, kaloričnoj vrednosti, poreklu, itd. Zbog toga su itekako poznate u svakom momentu cene za svaku vrstu uglja, pa i uglja iz Stanara. Naravno, tu su moguća mala, ali neznatna, odstupanja tako da se za svaku isporuku može (ako se hoće) znati da li je bila prema tržišnim cenama ili je bila ispod njih. Ugovorom o konceiji za rudnik Stanare eksploatacija uglja strikno je vezana za izgradnju termoelektrane, što znači da se ugalj iz Stanara nije mogao prodavati na slobodnom tržištu. Konceiju za rudnik Stanare EFT je dobio pre desetak godina, a termoelektranu dovršava upravo u ovoj godini. Sve to vreme rudnik je funkcionisao (ne želim da komentarišem kako), i ugalj se prodavao izvan RS. Zna se (onaj ko treba da zna) po kojim cenama je ruda iz Stanara prodavana, i ko je učestvovao u tom poslu. Ja (sad) neću da komentarišem kakvu je sudbinu doživeo staro državno preduzeće koje je pre toga upravljalo rudnikom. Ali ću samo reći; slično, ili još gore, kao što je bilo sa AD Sase (rudnik olova i cinka Sase). Neću da govorim ni o tome kako i zašto je malo mesto Stanari proglašeno opštinom, i kako je izvršena eksproprijacija privatnog zemljišta u okolini rudnika. Postoje ljudi koji to znaju bolje od mene.

    Ako se ne varam, grupacija EFT (Hamović Vuk&CO), u RS već desetak godina posluje u tri veoma važna energetska sektora: (a) dobila je koncesiju za izgradnju TE Stanari, (b) dobila je nekoliko koncesija za izgradnju hidrocentrala (HE Ulog, itd), i (c) već deset godina ima „monopol“ na prodaju električne energije.

    Ja ovom prilikom neću komentarisati sve te poslove grupacije EFT u RS (a mogao bih), nego ću samo u vezi s tim postaviti nekoliko pitanja:

    1. KONCEIJA NA RUDNIK STANARI (a) kad, kako i pod kojim uslovima je EFT dobio konceiju na rudnk Stanare, (b) koliko, gde i po kojim cenama je uglja iz tog rudnika prodato suprotno oredbama iz koncesionog ugovora, (c) ko su stvari vlasnici (suvlasnici) firme na koju glasi ta koncesija, (d) ko stvarno finansira izgradnju TE Stanari, (e) koliko puta je, i u čemu je, suprotno zakonu promenjen prvobitni ugovor o koncesiji za rudnik Stanare (produženje rokova, itd. i da li je pri tome ispoštovana zakonska procedura, (f) da li su nadležni organi RS kineskom investitoru dali bilo kakve garancije, (g) da li je na zakonit način od strane nadležnih organa RS doneta odluka o eksproprijaciji privatnog zemljišta u korist jedne privatne firme (EFT), (h) da li je EFT za sve to vreme plaćao koncesionu naknadu, i koliko je ona iznosila, itd itd;

    2. KONCESIJE NA HIDROELEKTRANE (a) kad i po kojoj proceduri je grupaciji EFT dodeljene koncesije na hidroelektrane, i koje su to lokacije, (b) da li se izvršavaju ugovori o tim koncesijama, (c) kad i koliko puta su ti ugovori promenjeni suprotno prvobitnim uslovima za dobijanje koncesije, (d) u kojoj fazi izgradnje su ti hidroenergetski objekti, posebno HE Ulog, i zašto ta HE ne može da se realizuje,

    3. „EKSKLUZIVA“ NA PRODAJU ELEKTRIČNE ENERGIJE: (a) koliko ugovora o prodaji struje je zaključila grupacija EFT sa nadležni preduzećem u RS, (b) da li su cene struje ponušene na tenderu kasnije poštovane ili je ugovor o prodaji struje napravljen tako da se ta cena mogla korigovati prema uslovima tržišta, (c) da li je električna energija prodavana direktno potrošačima (grosistima) ili povezanim posredničkim firmama u kojima je suvlasništvo veoma „diskutabilno“, (d) da li je grupacija EFT preuzimala sve ugovorene količine struje, ili je to prilagođavala (suprotno uslovima tendera) situaciji na tržištu, itd., itd.

    Za sada, ja samo postavljam pitanja. Možda ima neko ko to zna bolje od mene, pa bi bilo dobro da to javnost (narod) zna. A možda i poneko u nadležnim institucijama koje se bave zaštitom zakonitosti.

    Kako je bilo moguće da pored velikih svetskih sistema u porizvodnji i prodaji struje (RWE, EDF, ČEZ, itd., itd) na svim „tenderima“ u RS „prolaze“ kompanije (do juče anonimne) kao što su EFT, Comsar, Mineco, Kaldera, itd. Pre će biti da tu nešto ne štima i da tu nema puno logike.

    Poznato je kako su prošli veiki giganti u tom sektoru RWE (sa projektom Buk Bijela) i ČEZ (sa projektom TE Gacko). Šta mislite zašto ?

  11. Ovaj Cika Pero ko da nas je..e u zdrav mozak. Odkud ti, BRE, Pero tolike informacije, i da li je to sve tacno.

    Ako je samo dio od toga tacan, postavlja se pitanje da li je poslovanje tog Hramovica u RS legitimno. Posluje li on i u Federaciji BiH ili samo u RS.

    Ovi sto se razumiju u energiju i ugalj neka mu odgovore. Covjek udara po svim frontovima. Ko da radi za bivsu UDBU.
    Da li iko od nadleznih organa prati ove polemike. Ako prati, neka kaze nesto na tu temu. Je li ovo tacno ili nije. Simo P. Orpoz je dosta informisan pa bi on mozda nesto mogao da kaze u odbranu (ili da se pridruzi napadu) gdina Hramovica. Hajde Simo, gukni golube.

  12. Posto nas je Predsjednik uvjerio kako je g.Radisic Mile ugledni biznismen ida nas ne treba da interesuje otjud njemu novac jer zaboga doticna banka je odlucila da ga kreditira , te po toj logici i ne treba da nas interesuje ni Vuk Hamovic, R.draskovic, Cubic,Stankovic, Cicic, Dragan Vucetic,Vasiljevic, Djuric,Miskovic, Rasid and Co i nacin na koji su stekli koncesije/poslove sa Budzeta/finansijske aranzmane jer sve su to rodoljubivi investitori koji zaposlajavaju hiljade radnika a mi smo lijeni i zavidni na uspjeh doticnih.

    Govoriti o trzisnoj cijeni uglja i citavom aranzmanu recimo sa TE Tuzla, da ne spominjem sitne ribe kao „Drvosjeca“ se moze do u tancine saznati u kaficima u Stanarima gdje dolaze rudari. Cudi me da se to uopste potencira jer i ptice na grani znaju tu semu.

    Poznato je kako su prošli veiki giganti u tom sektoru RWE (sa projektom Buk Bijela) i ČEZ (sa projektom TE Gacko). Šta mislite zašto ?

    Eto recimo ja mislim da propast projekta Buk Bijela ( RWE) ima i te kako veze sa Kalderom ali me nemojte pitati kakve tacno veze ….

  13. Eto, ljudi koji me poznaju i koji znaju da ovde ne pišem ni pod šifrom ni pod pseudonimom, poslali su mi nekoliko kopija ugovora o prodaji struje grupaciji EFT. Potvrdilo se ono što sam već znao. Ugovori su tako napravljeni da su; prvo, potpisani suprotno propisima RS i suprotno uslovima tendera, drugo, napravljeni su tako da je praktično kupac električne energije (EFT) mogao da u svakom momentu određuje hoće li, i kako će, ih provoditi, i po kojoj ceni će otkpuljivati struju. Važno je bilo pobediti na nameštenom tenderu (kao u većini koncesija za hidroenergetske objekte) a onda se raznim aneksima i iza zatvorenih vrata, uslovi određuju onako kako odgovara nameštenom kupcu ili koncesionaru. Jadnici, ne znaju da će to jednog dana biti predmet analiza i da će to neko, hteo to ili ne, morati da sankcioniše.

  14. @ Čika Pera,11.03.2016. 00:35:58

    Zanimljivo štivo. Mogu li se dobiti na uvid ugovori, aneksi i njihova analiza? Koji propisi su kršeni? Koja tačka i stav i koji član i paragraf zakona? Šta je sve suprotno uslovima tendera?

  15. @ex-1978 Pitao sam „autora“ da li mogu da te papire podelim okolo jer su gradivo – izvinjavam se – stivo od opsteg i javnog interesa. Rekao mi je da za sada ne mogu posto su vec predmet analize i to bi moglo da ometa analizu. Jos kaze da su ugovori, a posebno aneksi, tako dobro napravljeni da su im ih trazile razne drzavne sluzbe zemalja regiona da ih kopiraju i kao takve primjenjuju u poslovanju sa svojim klijentima. Meni to ne izgleda bas tako dobro, osim za kupca elektricne energije koji ih je mozda i kreirao. Kad su trebali da ih potpisuju svi pismeni pravnici su bili ili na godisnjem, ili na bolovanju, tako da su te nezakonite sitnice potpisnicima izgleda promakle. Sad je u ministartvu i Elektroprivredi velika polemika oko toga, jer je to neko izgleda „zacackao“ nakon sto je protiv energetske bratije u Srbiji pokrenuta krivicna istraga. Posebno je interesantan pasus koji govori o tome da je u jednom realativno duzem periodu struja u RS kupovana po 30 EUR/GWh a odmah zatim u Srbiji prodavana po 80. Izgleda postojao neki zakulisani dogovor bratije sa obe strane Drine, jer se na jednoj strani (u RS) struja premalo placala, a na drugoj (Srbija) preskupo kupovala. Strucne sluzbe su dokumentovale da je u tom momentu cena struje na otvorenom trzistu bila 60 EUR/GWh. A kolicine su, naravno, ogromne. Ja se u tu drvenariju ne razumem pa cu se, ovog puta, suzdrzati od komentara. A i nije moja tema. Eto prijatelju. A posto si ti, ocigledno, na izvoru informacija, mozes ove pretpostavke jos danas proveriti. Dovoljno je da kazes „mom gazdi trebaju te informacije, jer se po dunjaluku pocelo nesto talasati“. Da se ne desi, kao onomad, da se nov glanc ugovor sajos neosusenim potisom, pojavi u necijoj privatnoj arhivi. Ili, ne daj Boze, apoteci…

  16. ex-1978,11.03.2016. 09:03:24

    To ti kažeš da nemam odgovor. Kao što si mogao zaključiti, nadam se, ja odgovor imam ali ga, za sada, ne mogu deliti sa nepoznatima, tj. pustiti u etar.

    Ja do tih informacija dolazim „okolo“, a ti ih možeš imati direktno i na dlanu, pa me malo čudi tvoje insistiranje. Ili si toliko siguran da vaše službe nemaju „petu kolonu“, pa ko veliš, odkud sad da ovaj Prekodrinac to zna. Jbg. što reče jedan : OZNA sve dozna.

    Polako prijatelju. Čuo si da se šah igra i sa kovertiranim potezima, a vidimo da se u nekim civilizovanim zemljama, pa i Bosni, već glasa putem pošte….

    A ja mislio (u početku) da ti dolaziš iz naroda. Ih, što me razočara ..

  17. @ Čika Pera,11.03.2016. 09:42:10

    Eto onda, kad ti vjera bude dozvoljavala da odgovoriš na ona moja pitanja – biću ti zahvalan.

    Ne kontam kako to misliš da ja imam pristup informacijama direktno i na dlanu?

  18. ex-1978,11.03.2016. 09:47:15

    Nema tu šta da se odgovara. „Pametnom hiksanu i šaret je dovoljno“. Čim ti petljaš veru sa biznisom, biće da tu nešto ne štima. moglo bi se to nazvati klasičnim pristupom. U nedostatku argumenata, samo udariš po verskom, nacionalnom, rasnom i eto skretanja teme. Garant.

    Nema ja potrebe da ovde izmišljam stvari. Ova priča mi niti množi niti deli, nego samo profesionalno stimuliše. Ništa drugo.
    Jer, ako budemo svi ćutali ili, što je još gore, odobravali nezakonitosti crno nam se piše.
    Iovako ćemo teško izaći na kraj sa kriminalom i korupcojom koja se uvukla u sve pore života.

    Ne znam kakvu budućnost mogu očekivati naša deca i naši unuci. Šta će da kažu kad vide šta smo im ostavili.

  19. @ Čika Pera,11.03.2016. 20:28:46

    Ja sam tebi bolan postavio vrlo jednostavna pitanja.Evo ponoviću:

    Mogu li se dobiti na uvid ugovori, aneksi i njihova analiza?
    Koji propisi su kršeni?
    Koja tačka i stav i koji član i paragraf zakona?
    Šta je sve suprotno uslovima tendera?

    Ni na jedno pitanje nisam dobio odgovor a ti se raspisao. Još kažeš da tu nema šta da se odgovora. Meni je to tužno. Jbg.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *