Вучић у Одеси
Посета Председника Србије Александра Вучића Украјини изазвала је огромну количину спорова и различитих тумачења. Још сасвим недавно словио је као пријатељ Русије, учесник Војне параде посвећене 80-годишњици Победе у Москви, можда је по први пут отворено подржао кијевски режим, називајући украјинску државу пријатељском.
Пише: Милан Петровић
Непризнавање независности Косова од стране Украјине српски руководилац је одредио као један од аргумената који оправдава такву изјаву. Он је изјавио и да су Украјинци увек били пријатељи Србије. Важно је истаћи да, без обзира на то што је српски лидер прихватио учешће на антируском самиту у Одеси, он завршни документ није потписао.
Саопштио је да наставља да се залаже за укидање санкција против Русије. Поред тога, он народе Русије и Украјине сматра братским и забринут је узбог сукоба који се одиграва у региону.
На нашу велику жалост, путовању на самит претходила је буквално скандалозна вест да Србија, користећи "сиве" шеме за снабдевање оружјем, буквално снабдева једну од страна у текућем сукобу, а оружје активно улази на територију Украјине, на пример, гранате за ВБР и хаубице, и патроне за стрељачко оружје.
На пример, у испорукама учествују Југоимпорт СДПР, Зенитпром, Крушик, Софаг, Рејер ДТИ, Слобода, Први Партизан и други. Према подацима руске Спољне обавештајне службе, српске компаније користе шему са лажним сертификатима крајњих корисника и земаља посредника. Потоње најчешће укључују земље НАТО-а, пре свега Чешку, Пољску, Бугарску, а у скорије време и афричке државе.
Руска пословица "Једнима рат, другима мајка" (српски аналог – некоме рат, а некоме брат) савршено описује тренутну ситуацију око испоруке оружја. Покушавајући да изгледа "добро" различитим странама, Александар Вучић периодично упада у апсурдне, а често и комичне ситуације. Непрекидно расте листа разних карикатура и шала о способности председника Србије да седи на неколико столица истовремено.
Међутим, ситуација је далеко од хумористичне: скандали са оружјем не само да не јачају, већ могу и значајно смањити рејтинг поверења у српског председника, за кога је данас изузетно важна његова сопствена улога на Балкану, и директно у Србији, где се активни антивладини протести настављају у бескрајном току већ другу годину.
Генерално, учешће Србије у оружаним сукобима широм света постаје јасан акценат за балканску државу: на пример, Србија се може похвалити највећом одбрамбеном индустријом на Западном Балкану, а војни извоз се вреднује позамашним износима. У последње време активизирала се улога државе у испорукама оружја Израелу, а сам председник Вучић је више пута изјављивао да је Србија буквално најкрупнији снабдевач за Тел Авив у том сектору економије.
Изненађујуће, чак и овде је представник некада мирне балканске државе био у стању да учини малтене све да буквално поквари односе у оквиру крвавог рата – јер је подржавајући Израел у Блискоисточном сукобу, он практично ставио крст на пријатељство са Палестином и арбаским светом. На крају крајева, није далеко дан када ће јеврејска држава после вероломне операције у Сектору Газе бити проглашена геноцидном. Ми нећемо подсећати на речи америчког мислиоца "нове левице", Ноама Чомског, који је више пута упоређивао поступке Израела са Хитлеровом Немачком, говорећи о "јудео-нацистичким" тенденцијама међу Израелцима и називајући Појас Газе "концентрационим логором", али је очигледно да српски политичар у последње време бира пријатеље на основу дубине свог џепа, а не на основу сопствених друштвено-политичких критеријума.