Вучић: Осјећај мучнине

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је вечерас да је одлука Швајцарске да Насера Орића изручи Босни и Херцеговини политички мотивисана, поручивши да то неће промијенити политику Србије и њен однос према својим сусједима. Вучић је на ванредној конференцији за медије истакао да ће се и даље залагати за мир и стабилност у региону, и да […]

петак, јун 26, 2015 / 09:50

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је вечерас да је одлука Швајцарске да Насера Орића изручи Босни и Херцеговини политички мотивисана, поручивши да то неће промијенити политику Србије и њен однос према својим сусједима.

Вучић је на ванредној конференцији за медије истакао да ће се и даље залагати за мир и стабилност у региону, и да се због једног човјека неће мијењати однос Србије према бошњачком народу.

– Србија жели мир и стабилност у региону и наша политика се послије овог тешког догађаја за наш народ неће промијенити зато што гледамо у будућност и размишљамо о будућности, а не зато што смо слаби, рекао је Вучић.

Према његовим ријечима одлука о пуштању Орића је све само не правична.

– Има догађаја послије којих остаје осјећај мучнине и оних чија мучнина служи као наук. Изручење Орића спада у друге – мучне, али поучне, посебно за нас Србе. И Србија ће и из ове лекције умјети да извуче поуке, поручио је Вучић.

Како је објаснио та лекција за нас значи да питање ратних злочина није увек питање правде, него политике и да та политика мора да буде таква да од вас направи побједника.

– Зато данас нећу да се бавим неправдом, нити да кукам због те политичке одлуке да човек оптужен за најтеже ратне злочине буде пуштен на слободу, јер немамо илузије да ли ће тај поступак бити настављен, пошто се од 2009., када је Сарајево преузело поступак од Бијељине, он не води, рекао је Вучић.

Вучић је истакао да је поносан што у Србији није срамота говорити о злочинима сопствених грађана јер је то “питање права и правде”.

Он је нагласио да поносно смије да каже да жели да оде на свако мјесто у бившој Југославији гдје су се злочини догодили и да о сваком злочину отворено говори.

Зашто други то не смеју, зашто само говоре о злочинима над својим народом, упитао је Вучић.

Вучић је такође упитао међународну заједницу ко ће да “врати очи и живот” Слободану Илићу, као и живот десетина и стотина Срба побијених у Подрињу од стране Орићевих снага.

Премијер Србије је истакао и да ћемо са Бошњацима морати да живимо наредних 100, 200, 300… година и то једни са другима, а не једни поред других, иако има људи који то не могу да разумеју.

Вучић је рекао и да његова рука није прихваћена и да је, када је нудио договор, стабилност, стратешке разговоре о будућности, добио пријетње и поруке да не долази у Сребреницу јер му се не гарантује сигурност.

– Нисам због тога хтио да дођем, хтио сам негдје да одем да направим разлику и повучем црту између нас и неких других и да би показао ко гледа у будућност, а ко не. Сада кажу пуштен је Орић, гарантујемо ти сигурност – немојте да ми гарантујете, као што нисте јуче, рекао је Вучић и закључио да оно што ради ради због грађана Србије јер сматра да је важно да Срби и Бошњаци имају добре односе.

Вучић: Нећу потписати предају српске имовине док сам жив

Вучић изјавио је да је испунио ријеч тиме што ништа није саопштио у јавности о разговорима у Бриселу и поручио да никада неће потписати да имовина Србије буде имовина Косова.

Подсјетио је да договорено да се детаљи разговора у Бриселу не износе у јавност и да је то договорено са европском комесарком Федериком Могерини и запитао се да ли то увијек “наша ријеч значи а туђа ништа или веома мало”, преносе агенције.

Након што су се већ чуле различите изјаве, он је вечерас рекао да сада мора да каже да је разговор о енерегетици прекинуо чим се видело “да покушавају да узму српску имовину и да сада кажу да је то пред потписивањем”.



0 КОМЕНТАРА

  1. Danas je ovaj lik iz Čipuljića primio u oproštajnu posjetu Ranka Škrbića,ambasadora BiH u Srbiji i zahvalio mu na doprinosu u razvoju odnosa između dvije zemlje.Kada sam ovo pročitao u režimskim medijima i ja sam dobio osjećaj mučnine.Onda mi na um padne Ivanić koji je sve ovo mogao na pravi način da riješi a nije pa mi po drugi put dođe osjećaj mučnine.Pa se prisjetim sjednice NSRS i diskusija u aferi „papak“ pa mi opet dođe osjećaj mučnine.I na kraju zaključim da je za sve kriv narod koji izabra ove likove koji nas malo po malo prevode preko vode žedne.Kakav narod takva vlast.

Оставите одговор