Вучић и Земан: Репризно извињење због бомбардовања, компензација за изостанак подршке Русији

Српски, али и чешки медији увелико пишу о извињењу председника Чешке Републике, Милоша Земана, за учешће те државе у НАТО бомбардовању СР Југославије.

четвртак, 20 маја, 2021 / 23:03

Пише Александар Ђокић

Чешка је политички подељена на антируски, или боље речено проНАТО-вски, блок и на групацију партија које преферирају да не улазе у конфронтацију са Русијом. Парламентарни избори су у октобру ове године. Партије које чине чешку владу су све непопуларније. Популистичка партија премијера Бабиша је спала са 29% на 20%, проевропска Социјал-демократска партија се са 7% спустила на 6%, док се чешка умерена евроскептична Комунистичка партија, која мањински подржава владу, свела са 7% на 5%.

Милош Земан као председник има минималне надлежности, а није ни лидер значајне политичке партије. На чешким изборима за председника углавном учествују независни кандидати, а не партијски, јер се функција шефа државе посматра као протоколарна. Извињење Земана за учешће у бомбардовању Југославије је позитиван гест, без обзира што је чешки председник и 2018. године изјавио "да је тај рат био велика грешка и не би требало да сада тражимо алиби да ту грешку оправдамо". Јасно је да ова изјава не представља промену политике Чешке Републике, која, узгред буди речено, признаје независност Косова*.

Иако се дипломатске посете унапред договарају, јасно је свима који се баве међународним односима да последњих месеци Чешка заузима централно место у пропагандно-санкционом нападу Сједињених Америчких Држава на Русију. Апсурдне оптужбе против Русије око дизања у ваздух складишта бугарског трговца оружја у чешком сеоцету пре седам година очито су производ америчких пропагандиста, са циљем да се придобију западноевропске земље у настојању да се Русији уведу тоталне санкције. Западна Европа је успешно проигнорисала ову америчку офанзиву, којој су се прикључили углавном источноевропски режими у Пољској, Литванији, Летонији, Естонији, Украјини, Словачкој, Бугарској и Македонији. Приметићемо да се после дугог низа година, Црна Гора није придружила САД-у.

Дакле, Вучићеви умешни медијски саветници знали су да се чешки премијер-популиста Бабиш ставио на располагање Американцима како би добио њихову подршку на парламентарним изборима. Позната је и чињеница да се Милош Земан јавно успротивио Бабишевско-америчком наративу о дизању у ваздух бугарских складишта по чешкој унутрашњости. Из тога је произашао наратив о "историјском чину извињења", који је већ пласиран 2018. године, а сада једноставно медијски ревитализован. Маркетиншки експерти знају да једна те иста изјава може бити поновљена у одређеном временском распону и да сваки пут може дати позитиван ефекат, јер обичан грађанин је ионако презасићен информацијама и не води евиденцију изјава чешког председника.

Председнику Земану је такође одговарао овај сценарио са извињавањем, јер он представља још један отворени атак на Сједињене Државе, с чијом се политиком чешки лево-популистички председник не слаже. Вучић, или његови саветници, пронашли су идеалан тренутак да поентирају на судару левог и десног популизма у Чешкој. Притом је много важнији састанак председник Србије имао са премијером Чешке Бабишем. Том приликом је Вучић изјавио "да не подржава ни једну ни другу страну у чешко-руском дипломатском рату", што је актуелна тема и показује да руководство Србије није спремно да стане на страну Русије и да одбаци америчке оптужбе против једине државе на свету која пружа активну подршку територијалном интегритету Републике Србије.

Свакако је лепо што је председник Земан већ двапут признао да је бомбардовање СР Југославије било велика неправда, иако је тада баш он био премијер Чешке Републике и дозволио НАТО авионима да користе чешки ваздушни простор. Нажалост није нимало историјски, не само зато што је Земанова изјава реприза од 2018. године, већ зато што ниједан релевантан политички чинилац у Европи није променио став о бомбардовању Југославије нити о признању Косова*. Није лепо, и на то треба обратити пажњу, што руководство Србије није стало на страну Русије наспрам америчких напада и то све говори о спољној оријентацији власти из Београда.