Војислав Шешељ и Хорде зла (5) – Стручњаци и мудраци

Прелазимо на суштину овог судског процеса, а она је правно вредновање нечије памети, и њеног злочиначко-ратног утицаја на околину. Пише: Дани(ј)ел Симић То је најпластичније осликано дан раније у овом процесу, а везано за питање у којем је Шешељ проблематизовао интелигенцију свједока. (Приговор!) Наиме, навео му је истраживање заступљености партија у медијима, које је у […]

четвртак, новембар 20, 2014 / 11:02

Прелазимо на суштину овог судског процеса, а она је правно вредновање нечије памети, и њеног злочиначко-ратног утицаја на околину.

Пише: Дани(ј)ел Симић

То је најпластичније осликано дан раније у овом процесу, а везано за питање у којем је Шешељ проблематизовао интелигенцију свједока. (Приговор!) Наиме, навео му је истраживање заступљености партија у медијима, које је у посебној едицији објавило Време (србијански недељник), а као доказ да није имао повлаштену позицију у медијима Суперслобе.

Да би нагласио ненаклоњеност поменутих истраживача и њиховог издавача ка њему, по свом обичају, сладострасно је надовезао да Време финансира Сорош, ЦИА, те друге обавјештајне агенције и фондације, крвожедне ка Србима. Онда му је Обершал одговорио, као из топа, да он нема намјеру слушати истраживања, која се базирају на теоријама завјере и параноичним визијама свијета. (?!?)

Ограничени потенцијали

Без обзира што је тужитељка одмах скочила на приговор, и ја се придружујем оцјени да је свједок испао ноторни глупак. Или барем сенилни чичица.Какав је то размажени одговор?Колико сам ја схватио из прошлог пасуса, ту је била ријеч о томе да Скелетора Суперслоба није пуштао на ТВ? Што је, углавном, и истина. Није пуштао никога сем себе.

Поред тога што је пристрасан, односно непријатељски свједок (како се већ та ствар зове у америчким филмовима), Обершал је препун стереотипа. А њих већ, у расном погледу, забрањује његово законодавство. Дакле: Шешељ = теорија завјере = немој то ни слушати.
Ограничени потенцијали, не допуштају Обершаловим синапсама да баце варницу даље од кључних ријечи (Сорош, ЦИА, финансирање), ако се у претраживачу његових слушалица појаве као Шешкове излучевине. Стога, ако је он тамо негдје, гдје ми не можемо путовати без аусвајса, признат стручњак; серем се и на Харвард, и на Колумбију, и на Јејл. Све скупа.
Тешко ономе, коме овај предаје.

Два типа мудраца

Но, у случају да др Обершал није потпуни глупан, онда су у питању стварно различити системи појма о знању и зналцима. Јер, као што он за свако промишљање за које не посједује биљешке каже: ваш начин размишљања је збуњујући, ви мијешате ту многе ствари, тако је јасно да се у оваквим случајевима јасно показују предности и мане, двије супротстављене концепције мудраца. Нововијековно-западњачке, коју у овом спору заступа Обершал, и тзв. античке, од које је пуномоћ добио Шешељ.
Прва истрајава на усредоточењу ка потпуној специјализацији појединачног ума. Тако да данас у Енглеској имате стручњаке за први дио трећег пјевања Илијаде. Потпуно их се растерећује бављења подацима који су ван њихове дисциплине, и од њих се захтијева да знају готово све у ужем подручју свог проучавања, а баш све у најужем. За остатак стварности им се да довољно новца, те плате штаке у виду ангажовања сектора услуга.
Друго, тзв. античко поимање, сматра да је мудрац онај који посједује макар неко знање о сваком дијелу стварности, непрестано се трудећи тај фонд знања и интересовања увећа, како би се онда тај фонд усмјеравао и привремено специјализовао за рјешавање неког проблема, који спонтано искрсне као предмет истраживања.

Антички мудрац

Прва концепција, без сваке сумње, показује своју надмоћ када су у питању природне науке. Као што је изум производне траке, упропастио оне који су остали при доктрини да један радник води процес од сировине, до финалног производа.Штавише, не би се могла ни замислити данашња индустрија и економија, уколико би неко покушао да рехабилитује средњовијековног кројача и обућара.
С друге стране, то даје потпуно незадовољавајуће резултате на подручју друштвених наука. Што се и види из данашњих радова на пољу културологије, социологије, теорије књижевности (…итд), а који стижу с оне стране Шенгенске завјесе. Наравно, изузев ако њихов рад и његови закључци, није искључиво заснован на скупљању недвосмислених статистичких података.
Када су параметри по којима се прави неки пројекат тако незаобилазни, константни, или чврсто договорени; као што су то гравитација, густина материје, Мендељејев или метрички систем; онда је могуће да неко у Кореји направи алуминијумске потпорње, челични костур у Сингапуру, композитне оплате у Канади; а онда то све монтира у Белгији, као крило прекоокеанског ваздухоплова. Шрафећи дијелове титанијумским завртњима, начињеним у Републици Српској.

Терминологија

Наравно, ми можемо овдје застати, и прецизно рашчланити терминологију. Да је појам мудраца оно што се ослања на антички идеал, а да је стручњак та особа која је уско специјализована за неко поље. (Што, наравно, ни у ком случају не амнестира Обершала).

Но, чак и да прихватимо ову подјелу, она није ријешила проблем најадекватнијег приступања друштвеним знаностима. Никакав проблем није да Канађанин разумије Србина, када му овај пошаље мјере за рупе на оплатама, оцијењене према његовом вијку. Чак ни ако је рупа у центиметрима, а Канађанин буши у инчима. Зашто? Зато што постоји одговарајући кључ за прерачунавање! Поуздана и општеприхваћена једначина.
Али како остварити сарадњу између научника те двије земље, ако англосаксонска теорија дијели књижевност на измишљену и неизмишљену; док је она у остатку европоцентричног свијета (који се користи метричким системом), углавном издјељена на: епику, лирику и драматику? Како наћи одговарајуће или бар приближне начине за поређење, ако имамо кардинално разилажење у самом коријену? Како сарађивати с различитим континентима и друштвеним срединама, ако су умјесто у прошлом пасусу наведених параметара, те константе термини као: светиња, табу, маса, гомила, руља, стих, кич, језичкоумјетничко дјело? Нешто, око чије се дефиниције не слажу ни два професора са истог факултета.
Због ограниченог капацитета људског ума и тијела, а огромног броја проблема који настају при извршавању нацрта дивовских пројеката, тај нусефекат је уочен и код чисто физичких задатака у индустрији. Посебно војној.
На пројектима као што је тенк, борбени вазухоплов, вођени пројектил или просто мирољубиви путнички аутомобил; ради велики број изузетно специјализованих стручњака, који о подручју дјеловања свог најближег комшије у куполи тенка, немају благе везе. Пракса је уочила велике губитке у времену и новцу, усљед непостојања свијести о цјелини пројекта.

Мисаони рак

Таква појава, да се један дио заједничког пројекта одвоји и несразмјерно и несврсисходно нарасте на штету гашења других сегмената, па консеквентно и себе заједно са цјелином, у медицини се назива рак. Зато је бивши СССР, у распрострањености АК-47 (Калашњиков) освједоченкао неприкосновен за војну технику, школовао посебне инжињере, који су имали изузетно широко, али далеко површније подручје образовања. Специјализоване, да спријече негативне ефекте специјализације.

Тако сте имали људе који факултет напуштају са титулама попут инжињер система. Или још горе, рецимо: инжињер за надзор развоја система за управљање ватром код амфибијских возила. Такви су у Русији, која је повећала интересовање за шпорете, миксере и вешмашине, прошли као Обершал у сусрету са Шешељем.

Назад у школу

За то је заслужан и наш школски систем, који је тежио прављењу мудраца, ограниченог само бројем предмета који се изучавају на његовом факултету. Дакле, не стручњака. Количина градива која се захтијевала и још увијек се неболоњски захтијева од већине студената, у изузетној је несразмјери с оним што уче њихове колеге на Западу.
То, наравно, има најнегативније посљедице по умове какав демонстрира колега Војислав, али и не само њих. Појава дуготрајног студирања је код нас већ фолклор. У нашем систему, студирање је као када би неко од вас, који умијете по читав дан проглуварити пред телевизором, захтијевао да тај дан проведете гледајући само један канал.
А то је готово немогуће крај даљинског. Зар не?
28.12.2007 Први пут на Фронталу објављено 2011-06-05

(наставља се)