У четвртом наставку фељтона о суђењу Шешељу, потежу се и теме око производње нација и селективног права да их неко може оспоравати, а неко не.

Пише: Дани(ј)ел Симић

Ево, ја допуштам да неко заврши физику, као вјештак тужилаштва у Хагу – Ентони Обершал, па да се послије преквалификује за социологију. Допуштам и да из те првобитне области, коју је студирао четири године, не зна одговорити на редовна трик-питања и пар средњошколских (Шта је Авогадров број?), јер давно је било када се тим бавио…

Допуштам и да се не насмијем када овај каже, цитирам: ја нијесам енциклопедија, ја сам стручњак! Допуштам и напор да се суздржи смијех уз упирање прстом, када Обершал објашњава начин како закључује ко има вјеродостојне референце, да би истраживање тог стручњака било релевантно да се уврсти у његово: Укуцате име у Гугл, па ако изађу позитивне референце, онда је тај човјек стручњак…

Допуштам све! Не допуштам само да је ово поштено. Према Обершалу, наравно. Исувише је окрутно. Требало је можда сједницу затворити за јавност, у циљу скривања отужно воњајућег чимбеника, да је ово најбриткији западни ум који је тужилаштво способно довести.

Стручњак зна само оно што хоће

Како може један стручњак који се (нека је само година дана) бави проблемом Шешељевог говора мржње (а чини ми се да је пет), као аргумент навести да му је нешто рекао један студент, и то сјећајући се шта је један српски писац, прије неколико година рекао у Клубу књижевника? Затим, што је још блесавије, не може се сјетити ни имена студента, ни имена писца!!!

Јер, сунце му пољубим, није он енциклопедија! Он је СТРУЧЊАК!

Стварно се мора признати да је Војо пуно ризиковао. Таквим питањима се могао најцрње испросипати, у случају да је натрчао на неког средњошколца с врлодобрим успјехом. Изузев ако је имао ваљан обавјештајни рад, по питању кредибилитета истог?

Но, као што је на основу стереотипа тешко повјеровати да поглавица радикала има добре везе у америчкој академској заједници, не вјерујем ни да ће само Шешељ наћи да је Обершал крајње неупућен у питања којима се бави. Биће то случај и код страна које заступа.

Босански и „бошњачки“ лонац

То се да видјети у дијелу гдје Војислав покушава научно доказати своје право, да муслиманско становништво у БиХ назива Србима мухамеданцима. Но, кад судски вјештак никако није успјевао да укопча аргументе, оптужени га, на његову констатацију да постоји народ који се назива "Бошњаци", пита од када је тај термин?

Обершал каже: Не знам у којем времену је ушао термин Бошњак, али било је то негдје у току рата и он не обухвата само муслимане, већ и један број Срба и Хрвата који су остали да живе у Федерацији. (!?)

На страну што је ово један, од најмање педесет пута, када судски вјештак каже како нема подробнија сазнања о кључном појму на којем се заснива и његово истраживање, и оптужница; професор социологије демонстрира потпуно неразумијевање термина, који му је у ужем опису радног мјеста. А, као, обављао је истраживања у БиХ. Пошто сигурно није у Бањој Луци, чуди што очигледно не уочава разлику између појмова "Босанац" и "Бошњак".

То прије мирише на потпуно несхватање појма нације на предметном подручју, чему у прилог иде и кориштење термина "Муслиман". У Сарајеву је он данас забрањен као национална одредница, али вјерни сарадник тужилаштва га ватрено брани баш у том својству. За то је, руку на срце, Високи представник својевремено лупао демократске казне српским медијима у БиХ.

Један Влах, а Обершал и екипа сами

Уопште је непотребно наводити питања, довољан је и утисак из Ентонијевих одговора: Постоји народ који се назива Муслиманима, и постоји од 17. вијека. Да ли је то признавала или није признавала југословенска власт, то не говори ништа о нацији. Затим слиједи образложење због чега муслимани нијесу Срби: Муслимани никада нијесу тврдили да су били Срби, па су сад Муслимани. Они одувијек тврде да су били Муслимани. Још од 17. вијека.

Мислим да је Обершал сада издувао и код већине овдашњих знанственика исламске вјероисповјести, и то не само ако се баве друштвеним наукама. И код физичара, напримјер.

Колико се ја разумијем у њихову визију објективне стварности, они налазе да је коријен њиховог социјума засебан од досељавања Словена у ове крајеве. Наравно, издвајајући мишљење опскурних персона, као што су Мехмед Селимовић или Емир Кустурица.

Срби су, по овом учењу, средњовјековни економски имигранти из Србије и Црне Горе, ако од независности потоње није дошло до нових сазнања у историјској науци. Одатле су у Херцег Босну дошли на валу политичке воље, која је стварала једно заједничко тржиште, претечу ЕУ, те отуд Турска толико затеже код испуњења услова за чланство…

Неопходан је и додатак, да постоји и теза по којој су Срби словенизирани Власи (Арумуни), што већ иде на поље еугенике. Па ћу ту и завршити. Да се Власи не досјете, и Обершал почне викати као Хуан Карлос.

Ислам и држављанство

По логици, уколико анализира говор мржње и његове физичке посљедице на југословенском простору, требао би имати макар најоквирнији појам о томе. Нпр. какви све теоријски приступи нацији, постоје на том истом простору? Макар оне од стране оптуженог, јер он истрајава на томе да промјена религије у неком историјском периоду, није довољна да се та популација сматра другом нацијом.

Како би то што пластичније приближио вјештаку, он износи хипотезу: Шта би било да на неком подручју Француске, неколико милиона Француза одлучи колективно прећи на ислам, и назвати се Муслиманима? Да ли би они тада престали бити Французи?

Питање је, дакако, хипотетично и изразито условно, али стручњак има изузетне проблеме да га разумије. Коначно, он изговара: Ако би прешли на ислам, они би остали држављани Француске. Ви живите у неком другом свијету, а не у стварном свијету.

Рат свјетова

И стварно, биће да ми живимо у различитим свјетовима. У нашем један популистички политичар сједи пет година у притвору, само зато што је говорио оно што, по признању самог Обершала, није кажњиво говорити јавно у његовој држави. Чак ни у ратним условима, у којима амерички званичници предлажу подјелу Ирака на Славонију, Далмацију и Хрватску. Плус дистрикт Дубровник.

Не треба бити Обершал, па закључити да би то могло довести до погоршања и онако издашног крвопролића међу Курдима, шиитима и сунитима. Но, он је дошао у тај збуњујући и измјештени свијет, свједочити против тог истог политичара, те му наводећи као гријех што не признаје Македонце.

Штавише, када Шешељ пита зашто УН онда не признаје исту ту македонску нацију, Ентони одговара да УН не уноси приговор везано за македонски народ, већ за име државе Македоније…

Вашингтон – главни град Западне Индије

Не знам, стварно, шта даље са оваквим умовима? Како би Обершал схватио да ја предложим, неким још хипотетичнијим случајем, ситуацију у којој УН не дозвољавају данашње име САД, него се она на сједницама Савјета безбједности зове Бивша Британска Колонија Америка?

Да ли би то значило да се народ те државе, ако она у коначном расплету промијени име у (нпр.) Западна Индија, може и даље називати Американцима? Неће бити Индијанци? Да ли би се, уз задржавање здравог разума, језик којим причају и даље могао називати енглеским?

Јесте да би, по аналогији са Шекијем, тај здрав разум онда налагао да се похапси и у Хаг доведе сво руководство ЕУ. Посебно државни апарат Грчке, који не допушта да се тако зове ни држава, ни народ, ни језик.

Уз то треба додати и Бугаре, чији лингвисти не само да не признају постојање македонског језика, већ и старословенски зову старобугарским!

„Бошњаци“, Шокци, Торбеши и остали

Ако у ово стварање нација по линији Туђман – Изетбеговић – Ђукановић – Шешељ, ја додам још једно питање везано за и муслимане, и за Македонију; рачунате ли да ме у будућности чека некакав Хаг? Или макар Суд БиХ?

Наиме, у Македонији постоји становништво очигледно словенског подријетла, које говори македонским језиком (ако се УН, ЕУ, Грци, Бугари и Шешељ слажу), али је исламске вјере. Сада се политички представници тог социјума, до сада познатог као Торбеши, охрабрени подршком коју Запад даје Сарајеву и Приштини, одлучују изјашњавати као "Бошњаци". По истој матрици као муслимани из Рашке, или као што се дио Шокаца у Војводини изјашњава као „Хрвати“.

Како нико у званичном Сарајеву то не оспорава, да ли то значи да и они имају територијалних претензија ка Републици Македонији, или само да тај тисућљетно аутохтони "босански" језик, има и дијалекат који не познаје падеже и користи постпозитивне чланове? Нешто као еквивалент призренско-тимочком дијалекту код Срба? Гдје је то забиљежено у писаним споменицима? Хоће ли се то ускоро наћи у граматикама уз пирамиде у Високом?

Хипноза зарђале кашике

Мислите ли да ме за оваква питања, заснована на сухој логици оних који сматрају да је неки језик посебан, ако се текст под другим именом издвоји на паковању уложака, детерџента или чоколаде; у блиској будућности чека неко судско вијеће? Квалификовано да суди за прекршаје, по којим моје ендофоре и егзофоре, те партитивне синтагме и предлошко-падешке конструкције, утичу на ваш мозак тако, да ћете овог тренутка устати од рачунара, окренути се, и зомбично отићи до ладице са прибором за јело.

Ако сте Србин, противно свакој логици, између три одјељка ви ћете изабрати онај са кашикама, те насрнути на очињи вид ближњег свог.

Него, да закопамо ми ту ратну кашику нека мало рђа, и вратимо се у реалитет. (Виљушка је и даље, такође противно свакој логици, у манастиру Каленић, на фресци из 15. вијека.) Иде једно питање.

Да вас, рецимо, узму као вјештака оптужбе против мене, да ли би ви на ово одвратили као Обершал: Ви сте поставили много питања, па не знам тачно на шта очекујете да одговорим? Шешељ: Ништа не очекујем. Прелазим на друго питање.

Тако и ја.

(наставља се)

28.12.2007.