Војислав Шешељ и Хорде зла (3) – Судски вјештац

Тужитељка се више ангажовала да улаже приговоре, посебно ако Шешељ коментарише шта ће бити ако Србима одузму Косово равно, него што се потрудила да нађе одговарајућег свједока. Пише: Дани(ј)ел Симић Овај не само што изгледа као недојебан матори јарац, који одбија да призна године и сачекује студенткиње на зицер, већ човјек ЖВАЋЕ ЖВАКУ! Код мене […]

петак, новембар 14, 2014 / 05:42

Тужитељка се више ангажовала да улаже приговоре, посебно ако Шешељ коментарише шта ће бити ако Србима одузму Косово равно, него што се потрудила да нађе одговарајућег свједока.

Пише: Дани(ј)ел Симић

Овај не само што изгледа као недојебан матори јарац, који одбија да призна године и сачекује студенткиње на зицер, већ човјек ЖВАЋЕ ЖВАКУ!

Код мене у основној је учитељица за то млатила лењиром, а овдје је др Ентони Обершала вербалноделиктно умлатио Шешељ. Допустио је себи, да жвакаћу избаци на брањеников захтјев и судијино чуђење.

Помози сироту, на своју срамоту

Војислав је тако свом бирачком тијелу одмах показао, ко је ту заправо доктор наука. Најмлађи којег је СФРЈ имала. Но, то што тужилаштво дискредитује њихов свједок, не спада у примједбе на фер кадијање.

Проблем је што су захваљујући недостатку стручности и упућености вјештака, јавност и судско вијеће ускраћени за одговоре на теме, које је он сам покренуо. Ни на једном досадашњем суђењу нијесам видио, да свједока оптужбе судско вијеће толико дуго испитује на крају свједочења. Вјероватно јер по правилу 94 бис, правилника Хашког трибунала, он и нема услове да свједочи као вјештак (каже Шешељ).

Али му је то, наравски, омогућено. Ваљда из страха да не постане вјештац.

Разарач дискурса

Он, као што то и код нас прципевци обично раде, "разара дискурс" и "кодира" изјаве Воје војводе. Познатог и као Шеки. Бавећи се поменутим послом више година, он не зна одговор на питање колико Србија има мјеста у Народној скупштини.

Ни то да је у њој, у вријеме када је оптужени држао говоре које му ставља на терет, а за које свједок тврди да су били са позиције човјека утицајног у власти, СРС од 250 могућих – имала само једног посланика. Скелетора главом! Олити лобањом.

Све то не би било толико страшно, да се занемари титула вјештака оптужбе, и тема његовог вјештачења. Наиме, он свједочи да је уочио када је и колико опала политичка подршка Шешељу, у односу на пад његовог појављивања на телевизији. Том основном средству, помоћу којег је учитавао крвожедни Бејзик, Фортран и Ц++ у мозгове добровољаца.

Приговор!

На страну што би и моја покојна баба Милка уфрштуљила везу између политике и телевизије, но је Оберштрумпффиреру савршено нормално да се број посланичких мјеста и заступљеност СРС, изостави као редудантан податак при научном истраживању овог питања. Штавише, он не види ништа необично у томе, чак се љути, што се од њега очекује да то зна напамет.

Јесте… Опет се слажем. И ви, читаоци, имате право на приговор. Не само тужитељка Дал.

Мало је незгодно што ја сад ово као препричавам, па ту може доћи до нејасноћа, слободних процјена и томе слично. Стога ви замислите свједока којем је забрањено да ЖВАЋЕ ЖВАКУ, па случајно и у нервози, од два микрофона стално млати онај десни. Наравно, десницом руком. Просто некако десничарски.

Слиједи илустративан транскрипт, за чију крајњу тачност лично гарантујем, а ви закључак извуците сами.

Транскрипт

Шешељево питање:

На самиту шефова држава ЕУ, у јуну 1995. године, у Паризу, прекида излагање грчког премијера Андреаса Папандреуа, који је рекао да се у Босни води грађански рат са многим карактеристикама верског.

Па Жак Ширак каже: Дозволите ми да вас прекинем, господине председниче. Срби су народ без закона и без вере, то је народ разбојника и терориста. То је емитовано на тв каналу Јуроњуз у јуну 1995. године.

Мој сарадник Дејан Мировић је то навео у Обавештењу о посебној одбрани, коју сам предао пре две године тужилаштву, а иначе објављено је у књизи Зорана Петровића Избрисати српски вирус, 2002. године.

Да ли је ова изјава Жака Ширака, унутар либерално-демократског дискурса?

Обершалов одговор:

Као прво, ја доиста сумњам да је предсједник Ширак икада казао ово што му се приписује.

Да сте ви сада цитирали француске новине или француског новинара, онда бих ја реагирао на то што је речено да је предсједник Ширак казао, али ви овдје наводите изворе овог што описујете и мени то није поуздано.

Постоји велика количина пропаганде у оваквим покушајима да се човјек сам оправда и друге нападне. Ако ви мени сада наведете изјаву, за коју ћу ја поузданије моћи рећи да је предсједник Ширак доиста њезин извор, и да је том приликом доиста казао нешто о Србима у овом рату, онда ћу ја то коментирати.

Али, ово ја не могу доживљавати као нешто поуздано.

(крај транскрипта)

Иначе, Јуроњуз је канал који фигурира као јавни сервис (државна телевизија) Европске уније. Јасно је да би, у случају да је Шешељ имао времена, Обершал рекао како није истраживао радиодифузне емитере у Европи, па да зато не зна за појам Јуроњуз.

То није био његов задатак, када је истраживао утицај масмедија на вршење ратних злочина. На крају крајева, он је Американац!

Тако је Шешељ продужио даље, поучен претходним питањем. Тад је навео како је генерал Жан Кот, бивши командант Унпрофора у БиХ, у часопису Дефенс насјонел, од јуна 1997. изјавио: Што се тиче Срба, то је данас један болестан народ. Већ одавно затрован, запао у једну колективну параноју.

Свједок је тад имао и новине, и новинара, и поуздан извор. Но, након приговора тужилаштва, умјесто да одговори, дуго је причао нешто што нема везе с питањем.

Хуан Карлос и Уго Чавез

Ништа није било боље ни код иразито свјеже теме, коју су пренијели сви свјетски медији. Обершал правда Хуана Карлоса, говорећи како је Уго Чавез био некултуран, вријеђајући историју Шпаније тврдњом да је извршила геноцид над јужноамеричким Индијанцима, те да је краљ био у праву што се продерао на самиту Хиспаноамеричких земаља. (Рекао му је: Хоћеш ли, већ једном, завезати!?)

Ми смо, додуше, на ЦНН-у видјели само оно што је либерално-демократским дискурсом рекао Хуан Карлос. Чавез нема право на управни говор, што је врло симптоматично. Поготово, ако знамо како су настале САД.

Што би рекао Харис Силајџић: геноцидна творевина.

Не знам ја ништа, ја сам овдје бициклом

Обершал нема појма, или се не разумије, у готово све ствари које Шешељ пита, тврдећи да то није поље његовог проучавања. Ипак, врло радо ће изнијети додатни податак о томе да је Чавезов приједлог о повећању уставних овласти, недавно пропао на референдуму.

То зна, за разлику од тога да је шпанског краља Хуана Карлоса крунисао фашистички диктатор и Хитлеров добар другар – Франциско Франко; чији посљедњи споменик је, под окриљем мрака, недавно уклоњен у истој тој Шпанији. Ентони ће тад, непогрешиво, рећи да му је то непознато и да не види везу са суђењем.

И њему је дозвољено, наравно, да не зна ништа под капом небеском. Али, незгодно је када анализу неког стручњака ја, као посматрач од непуних пола сата, већ унапријед могу предвидити.

Неки то воле домаће

Напримјер, домаћи проф. др Иван Шијаковић, и поред тога што је потпуно анационалан у својим јавним наступима, што говори о томе да је независност Косова и Метохије готова ствар, те изричито наклоњен у домаћим условима утопијској мултиетничности, недавно мртав хладан смије рећи на ТВ БН: сматрам да је демократија прецијењена. И онда то образложи тиме, шта је демократија направила у државама Варшавског уговора, итд.

Е, то ја зовем научником.

Обершал, с друге стране, претпоставља да је нешто рекао прекјуче, ако то већ стоји у транскрипту… Тада вам у глави почиње одзвањати онај Шешељев мучни сет питања, који је на тренутке дјеловао непристојно, а којима је покушао оспорити кредибилитет свједока.

О томе у сљедећем наставку.

Први пут објављено на Фронталу 22.05.2011.




0 КОМЕНТАРА

  1. Доктор Шешељ је једна живописнаа и занимљива личност, у свом животу је много тога урадио, свакако и доброг и лошег, да ли више у + или у – за себе и свој род нека свако већ да своју оцену. Биће упамћен по много чему, по својим иступима, по изјавама којима је шокирао јавност, по идејама од којих би многи добили нападе гнева, по дугим беседама.
    Провео је и 12 година у хашком казамату, и ту се свашта издешавало и тај период његовог живота остаће упамћен барем по три ствари;
    1) Када је дошао у најтежу ситуацију, када су му судили, оклеветали и настојали онемогућити ваљану одбрану, и када су га притиснули уза зид, није клонуо духом, већ је пркосно поручио белосветском олошу, и оним упосленим у хашком квази-суду, а и светским моћницима “можете сви редом да ми попушите к***ц” и тиме још једном доказао знану чињеницу да ће Србин урадити или рећи оно што било коме другом не би ни пало на памет.
    2) У току овог судског процеса чак 3 пута му је изречена пресуда због непоштивања суда, тако нешто бизарно се није догодило у историји правосуђа, нити ће се догодити.
    3) И ето 12 пуних година тамнује у притвору, и питање је да ли ће дочекати барем првостепену пресуду.

    Људи се разумљиво питају, зашто се толико чека са барем првостепеном пресудом, где је запело. Ја наравно одговор не знам, али могу донети једини логичан закључак. Свакако да ово ругло звано Хашки квази-суд није аутономно у свом раду, већ су ипак у питању извршиоци задатака. Али ти извршиоци задатака, упосленици у том суду су и каријеристи, а у току овог процеса многи су упрскали, тужиоци и судије, у судске списе је ушло много тога што није смело (па тако и поменута изопачена перцепција својствена поганим људима овог Јове Широког). Пресуду је написати лако, ништа лакше, тешко је написати образложење пресуде, наравно тешко ако морате задовољити послодавце, а опет задовољити и нека судска правила, форму, па самим тим уважити и судске списе са процеса. Сам др Шешељ и није имао у том времену неку важну улогу, није био у структурама власти, није командовао јединицама, читав процес се своди на суђење због вербалног деликта, илити што би се рекло Воји се суди због незгодног језика. У таквој ситуацији вероватно и судије и тужиоци тог ругла званог Хашки суд прижељкују да биолошки закони (убрзани тешком Војином болести) учине своје и ипак претекну доношење пресуде. Али добро, биће како буде. О др Шешељу ће коначни суд дати историја, у таквој причи мишљење оних који воле сатанизовати све што је српско, и који су умова заробљених у мржњи према свему српском и неће бити важно. А др Шешељу се мора признати доследност, знао ни свашта изговорити, и непримерено, па и морбидно али и остао је доследан себи, својим идејама, принципима, свом поимању и живота и односа у данашњем свету. За многе друге, а посебно оне из света политике, то се никако не може рећи.

Оставите одговор