Власти у БиХ се последњих пет године задужују 19 милиона КМ мјесечно!

Власти у БиХ су се последњих пет година само код домаћих комерцијалних банака задуживале 18,8 милиона КМ мјесечно или око 600 хиљада КМ дневно, открива пословни портал Капитал. Задуженост свих нивоа власти у БиХ код домаћих комерцијалних банака у задњих пет година је више него удвостручена, односно повећана је за чак 1,132 милијарде КМ, на […]

понедељак, фебруар 1, 2016 / 22:30

Власти у БиХ су се последњих пет година само код домаћих комерцијалних банака задуживале 18,8 милиона КМ мјесечно или око 600 хиљада КМ дневно, открива пословни портал Капитал.

Задуженост свих нивоа власти у БиХ код домаћих комерцијалних банака у задњих пет година је више него удвостручена, односно повећана је за чак 1,132 милијарде КМ, на 2,037 милијарди КМ.

Према подацима Централне банке БиХ, задуженост „генералне владе“, која обухвата институције БиХ, владе РС и ФБиХ, ентитетске фондове социјалне сигурности, Брчко Дистрикта као и владе кантона, те општине, на крају новембра 2015. године код комерцијалних банака у Републици Српској износила је милијарду и 101 милион КМ.

Банкама чије је сједиште у Федерацији, власти у БиХ дуговале су 936 милиона марака.

Подаци Централне банке показују да је задуженост власти БиХ незаустављиво расла из године у годину. На крају 2011. године тај дуг је износио 905 милиона КМ, да би за годину дана нарасто на 1,23 милијарди марака. Већ 2013. дуг је износио 1,38 милијарди, да би на крају 2014. скочио на 1,85 милијарди КМ, а на крају 2015. кредитно задужење је премашило двије милијарде КМ.

Члан Удружења економиста РС „СВОТ“ Предраг Дудуковић истиче да је то огроман раст, посебно ако се има у виду да се ради о кредиту комерцијалних банака код којих су камате знатно веће него код међународних финансијских институција.

„С друге стране, када дође до мањака новца у буџету, а то се дешава сваке године, власти морају позајмити новац од некога да би измириле све буџетске обавезе. Брзина добијања тог новца је била одлучујући фактор за задуживање, јер да би добили новац од међународних институција власти морају испунити низ услова и процедура, док су јавне институције привлачне комерцијалним банкама јер знају да ће те позајмице бити сигурно враћене, а наравно оне раде по комерцијалном принципу и имају веће каматне стопе“, нагласио је Дудуковић.

Банке у РС издашније

Гледано по банкама у РС и ФБиХ из ових података је видљиво да је су власти задуженије код комерцијалних банака чије је сједиште у Републици Српској.

Подаци ЦБиХ показују да је задуженост у комерцијалним банкама у РС 2011. године износила 625 милиона КМ, односно за пет година је повећана за чак 476 милиона марака на милијарду и 102 милиона КМ.

Задуженост у банкама у ФБиХ у истом периоду повећана је за 656 милиона, са 280,3 милиона КМ на 936 милиона колико је износила у новембру 2015. године.

Јавна предузећа

Велика је и задуженост нефинансијских јавних предузећа у БиХ и на крају новембра је износила 858,7 милиона марака, што је у односу на крај 2011. године када је износила 768,8 повећање за 89,9 милиона марака.

Потраживања комерцијалних банка из РС од фондова у 2015. години су износила 172,3 милиона марака, док су банке у ФБиХ потраживале 686,4 милиона КМ.



Оставите одговор