Владин сједнични пакетић: У 2018. најнижа плата 410 КМ

Осим најниже плате, Влада РС се дотакла и подјеле пола милиона неразвијеним општинама, расподјели средстава министарства омладине и спорта, те процјени обима пољопривредне производње за текућу годину.

недеља, децембар 31, 2017 / 11:45

Влада Републике Српске донијела је данас, на 158. сједници, у Бањалуци, Одлуку о најнижој плати. Према овој одлуци утврђује се најнижа нето плата у Републици Српској за 2018. годину, у висини од 410,00 конвертибилних марака.

Економско социјални савјет Републике Српске је на својој 47. редовоној сједници одржаној дана 26. децембра 2017. године, усагласио је и Влади Републике Српске предложио да најнижа плата у Републици Српској за 2018. годину износи 410,00 КМ у нету.

Влада Републике Српске је дала сагласност на ревидирани текст "Стратешког плана руралног развоја БиХ – Оквирни документ", чија су израда и усвајање дефинисани као предуслов од стране Европске комисије за уврштавање сектора пољопривреде и руралног развоја у процес програмирања Инструмента претприступне помоћи (ИПА 2) Европске уније за БиХ.

Сагласност Владе услиједила је након што су у ревидирани документ увршетене сугестије и захтјеви надлежних институција Републике Српске, након што је сам назив документа преименован у "Оквирни документ", чиме се квалитетније одражава уставна надлежност свих нивоа власти у БиХ у области пољопривреде и руралног развоја, те након што је Влада запримила допис шефа Делегације Европске уније у БиХ у којем су садржане гаранције да ће се у наступајућем периоду интензивно дјеловати у правцу отклањања свих недостатака и проблема у процесу програмирања средстава помоћи Европске уније у БиХ на које су институције Републике Српске перманентно указивале, међу којима је посебно значајна нужност смјештања процеса програмирања у надлежна тијела усаглашеног система координације процеса европских интеграција, а никако у тзв. "секторске радне групе за програмирање", које се, на иницијативу институција у Сарајеву, настоје успоставити изван система координације и без сагласности Владе Републике Српске.

У складу са закључком Владе, надлежне институције Републике Српске ће надгледати процес отклањања идентификованих недостатака и проблема у процесу програмирања, те ће од његове успјешности зависити и наредни кораци Владе Републике Српске у овом контексту.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о исплати финансијских средстава неразвијеним и изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе, у износу од 500.000,00 КМ.

Средства из ове одлуке распоређују се на сљедећи начин:

Неразвијене општине – Братунац – 16.225,00; Власеница – 15.875,00; Доњи Жабар – 14.875,00; Костајница – 14.750,00; Љубиње – 14.500,00; Невесиње – 15.750,00; Пелагићево – 14.962,50; Петровац – 13.550,00; Петрово – 15.375,00; Рибник – 14.325,00; Рогатица – 14.512,50; Хан Пијесак – 14.587,50; Шамац – 16.212,50; Шипово – 14.500,00.

Изразито неразвијене општине – Берковићи – 15.050,00; Вукосавље – 16.475,00; Источни Дрвар – 13.550,00; Источни Мостар – 15.425,00; Источни Стари Град – 14.500,00; Језеро – 16.150,00; Калиновик – 14.175,00; Кнежево – 15.825,00; Крупа на Уни – 15.775,00; Купрес – 14.175,00; Лопаре – 15.575,00; Ново Горажде – 15.425,00; Осмаци – 15.725,00; Оштра Лука – 15.625,00; Рудо – 15.800,00; Сребреница – 14.925,00; Трново – 15.000,00; Чајниче – 15.000,00; Шековићи – 15.825,00.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о улагањима у водопривредне системе путем ЕИБ-а, Фонда солидарности, Свјетске банке и ИПА 2014.

У посљедње три године санирано је око 140 километара ободне каналске мреже, а регулисано је и око 60 километара водотока разних нивоа.

Осим тога изграђено је и надограђено и око 40 километара насипа, те 12 километара обалоутврда.

Само ови подаци говоре да је у посљедње три године у сектору водопривреде урађено више него у протеклих 25 година.

Када су у питању пројекти који се финансирају средствима Фонда солидарности, ради се о 93 мјере на подручју 19 општина у Републици Српској. Укупна вриједност изведених радова на пројекту "Хитне санације водопривредних објеката оштећених у мајским поплавама из 2014. У Републици Српској" је 27.149.217 КМ, од чега се на вриједност радова односи 21.749.234 КМ, а остало на средства за рјешавање имовинских односа на савским насипима и трошкове одбране од поплава на шест водних подручја.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о остваривању пољопривредне производње у 2017. години и подржала активности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, које су усмјерене на праћење стања у области аграрног сектора и предузимање мјера које произилазе из Програма економских реформи Републике Српске за за 2018-2021 годину.

Процјењује се да ће укупна вриједност пољопривредне производње у 2017. години износити 1.690.293.471 КМ и за 16 одсто је већа од просјечне укупне вриједности пољопривредне производње за посљедње три године, док се укупна вриједност производње у прехрамбеној индустрији процјењује на 966.372.000 КМ.

Укупна вриједност пољопривредне производње и прерађивачке индустрије износи око 2.270.286.627 КМ.

Упркос одсуству адекватних мјера заштите домаће производње од стране институција на нивоу БиХ надлежних за спољно-трговинско пословање, Република Српска у посљедњих три године биљежи раст извоза пољопривредних и прехрамбених производа, вриједносно и количински, при чему Република Српска РС увози око 28 одсто укупног увоза, док у извозу чини око 40 одсто од укупног извоза у БиХ.

Наведени резултати у производњи и пласману не би били остварени да није било адекватних подстицајних мјера Владе Републике Српске. Укупна реализована средстава у 2017. години износе 112.232.760 КМ.

Влада Републике Српске, односно Министарство је још половином године измирила све обавезе према пољопривредним произвођачима, док је на данашњи дан по основу подстицаја из 2017. године, путем Агенције за аграрна плаћања, исплаћено укупно 38.500.000 КМ односно, реализована сусва плаћања по основу, до сада, пристиглих захтјева.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о заштити од пожара.

Анализом ефеката примјене Закона о заштити од пожара уочена је потреба за измјеном и допуном појединих норми, да би се на што бољи и ефикаснији начин достигли циљеви који су се жељели постићи његовим усвајањем.

Наиме, разлози за доношење Закона о измјенама и допунама Закона односе се на потребу прописивања обавезе власницима објеката у којима се окупља већи број лица да спроведу адекватне мјере заштите од пожара за које је потребна сагласност Министарства унутрашњих послова, затим прописивање обавезе за јединице локалне самоуправе да формирају димњачарске службе, повећање одговорности пројектаната заштите од пожара и пројектантских кућа које израђују елаборате мјера заштите од пожара, подизање нивоа свијести о заштити од пожара код дјеце и омладине прописивањем обавезе за предшколске и школске установе за утврђивање и спровођење програма едукације заштите од пожара.

Такође, прецизније се дефинише дјелокруг рада ватрогасно-спасилачких јединица, као и опис послова ватрогасаца – спасилаца, односно нормативно прилагођавање стварном стању, јер ватрогасци више не интервенишу само у случају пожара, већ и у осталим спасилачким акцијама.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о одузимању имовине која је проистекла извршењем кривичног дјела.

Овим законом уређују се услови, поступак и органи надлежни за откривање, одузимање и управљање имовином која је проистекла извршењем кривичног дјела и прекршаја, те међународна сарадња.

Основни циљ доношења новог закона је да се на свеобухватан, прецизан и једноставан начин уреде правила поступка унутар којег ће се моћи ефикасно открити, осигурати и по потреби, привремено или трајно одузети имовина која је проистекла извршењем кривичног дјела или прекршаја, прописаних важећим законодавством у Републици Српској.

Циљ закона је и да се успоставе ефикасни механизми за управљање имовином која је привремено или трајно одузета. На овај начин се отклањају бројне препреке са којима се у свом раду сусреће припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске и правосудних институција, Агенција за управљање одузетом имовином, за провођење закона када је ријеч о ефикасном провођењу одредби Кривичног законика Републике Српске, Закона о прекршајима Републике Српске и других прописа који јасно прописују да нико не може задржати имовину проистеклу извршењем кривичног дјела и прекршаја која је у несразмјери са законито стеченом имовином.

Влада Републике Српске донијела је Уредбу о измјени Уредбе о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе.

Уредбом се регулише припајање насељеног мјеста Мишићи насељеном мјесту Милићи на подручју општине Милићи, за шта је Скупштина општине Милићи раније поднијела иницијативу Влади Републике Српске.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о спроведеном програму обуке о финансијским инструментима Европске уније у 2017. години.

Задужује се Министарство за економске односе и регионалну сарадњу да настави са активностима спровођења обука у области европских интеграција и унапређења капацитета Републике Српске за апсорпцију фондова Европске уније.

Задужују се републички органи управе да у свим обукама из области европских интеграција учествују у складу са одредбама Одлуке о остваривању координације републичких органа управе у спровођењу активности у области европских интеграција и међународне сарадње.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о реализованом плану уписа у средње школе у 2017/18. школској години.

Задужује се Министарство просвјете и културе да за школску 2018/19. годину води уписну политику у складу са потребама тржишта рада и да Планом уписа повећа број уписаних ученика у занимања трећег степена средњег стручног образовања.

У информацији је истакнуто да је приоритет у осигурању квалитета у средњем образовању и васпитању подизање нивоа образованости становништва и компетентности радне снаге кроз увођење различитих врста и облика средњег општег и стручног образовања.

За школску 2017/18. годину тржиште рада је исказало интерес за нова занимања за која су развијени наставни планови и програми, као што су: техничар CNC технологија, струка Машинство и обрада метала и техничар информационих технологија, струка Електротехника.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о оснивању Центра за аграрни развој медитеранског подручја Херцеговине.

Овом одлуком се оснива Центар за аграрни развој медитеранског подручја Херцеговине као координационо стручно оперативно тијело Владе Републике Српске.

Центар се оснива у циљу синергије развојних активности у области пољопривреде, индустрије, прераде пољопривредних производа, шумарства, водопривреде, туризма, енергетског сектора и трговине и нема статус правног лица.

Успостављање Центра за развој, односно Координационог тијела, не представља формирање нове институције, већ боље увезивање постојећих субјеката. Координисаним дјеловањем свих субјеката на републичком и локалном нивоу значајно ће се унаприједити искоришћавање постојећих аграрних ресурса и потенцијала Источне Херцеговине.

Препознат је специфичан значај медитеранског подручја Херцеговине који прије свега карактеришу блага медитеранска клима и дужа вегетациона сезона, погодна за производњу раног поврћа и воћа, врхунских вина, као и љековитог, зачинског и ароматичног биља врхунског квалитета.

Битно је нагласити да се на медитеранском подручју Херцеговине, уз примјену одговарајућих система наводњавања и осталих агротехничких мјера, могу постићи двије жетве у једној вегетационој сезони.

Најзначајније планиране активности се односе на потребу идентификације запуштених површина које могу бити приведене култури уз помоћ адекватне механизације и рекултивацију зараслих и запуштених земљишних површина, које би затим биле додијељене пољопривредним произвођачима у виду концесије или закупа. Истовремено се планира интензивирање активности на развоју система наводњавања, уз већи ангажман пољопривредних савјетодаваца на терену.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о давању сагласности на План утрошка средстава Министарству породице, омладине и спорта за период 01.01-31.12.2017. године, у укупном износу од 1.022.759,73 КМ.

Средства из ове одлуке се распоређују на сљедећи начин:

Субвенција каматне стопе за стамбено кредитирање младих и младих брачних парова – 730.000,00 КМ,

Текући грантови удружењима од јавног интереса – 16.481,00 КМ,

Текући грантови спортским организацијама – 137.650,00 КМ,

Текући грант за пројекат Мале олимпијске игре – 783,00 КМ,

Текући грантови спортским организацијама лица са инвалидитетом у РС – 15.130,00 КМ,

Текући грантови за финансирање спортских клубова и спортских манифестација у Брчко Дистрикту БиХ – 4.840,00 КМ,

Текући грантови за национална спортска признања Републике Српске – 44.745,73 КМ,

Текући грантови врхунским и перспективним спортистима у Републици Српској – 61.000,00 КМ,

Капитални грантови младима и омладинским организацијама у руралним срединама – 12.130,00 КМ.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о давању сагласности на Статут Јавне Установе Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству. Овим Статутом уређују се дјелатност, органи надлежности, намјена и коришћење средстава, јавност рада и извјештавање Јавне установе Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству. Оснивач Јавне Установе Фонд солидарности у име Републике Српске, јесте Влада Републике Српске. Влада даје сагласност на Статут Јавне Установе Фонд солидарности. Јавна Установа Фонд солидарности је јавна установа са јавним овлашћењима, има својство правног лица и уписује се у судски регистар и послује преко рачуна отворених код пословних банака. Јавна установа Фонда солидарности ће за почетак рада користити основна средства и опрему Фонда здравственог осигурања Републике Српске.



Оставите одговор