Владимир Вучковић: Изборне малверзације

Свака појава било да је она девијантна, друштвено негативна или кажњива законом, препрека је за развој једног друштва, на путу његовог просперитета. Изборне малверзације су једна од најопаснијих препрека на овом путу и слободно ћу рећи коријен су многих негативних појава.

У цјелокупној слици ове негативне појаве, неопходно је поставити почетну тачку на исконске вриједности које би изборни процес требао да представља. Дакле, та почетна или нулта тачка требало би да се огледа унутар система и процеса одабира најбољих, најспособнијих, добронамјерних и искрених људи. Тај процес треба да се заснива на слободној вољи оних који доносе одлуку на дан избора тј. самих бирача. Нажалост, дјеловањем различитих фактора овај процес у Босни и Херцеговини је изврнут "руглу".

Морамо схватити да све што је праведно није законито, а све што је законито није праведно. Са тим у вези, актуелни Изборни закон Босне и Херцеговине мора бити промјењен како би се онемогућиле махинације и малверзације. Куповина гласова и сваки други вид директног утицаја на изборну вољу бирача представља девијантно и кажњиво понашање које не само да би требало да буде санкционисано од стране институција, већ би требало да буде "стигматизовано" и од стране цјелокупне друштвене заједнице.

Дакле, суочени смо са два велика изазова, а то су, некажњавање оваквих појава од стране надлежних институција и тренд који влада међу већином популације која то сматра као уобичајну појаву. Етимолошки посматрано, узрок ових негативних понашања лежи у горе наведеним факторима, али и поред њих условљени су и жељом за моћ и одлучивање појединаца који на све начине желе доћи до својих циљева. Феноменолошки посматрано, појавни облици овог негативног понашања сежу од увођења вишепартијског система у Босни и Херцеговини.

На изборну вољу бирача могуће је утицати на сљедеће начине:

1. Злоупотреба положаја – ова појава огледа се у томе што се подређени приморавају да гласају за одређену партију или појединца путем нуђења унапређења, запошљавања, вршења услуга са ресурсима функције коју појединац обнаша.

2. Куповина гласова – нуђење новчане накнаде да се гласа за појединца или политичку партију, али и нуђење новца да се не гласа за неког појединца или политичку партију. Износи који су у оптицају иду од 50 – 200 КМ и више за глас.

3. Обмана – на овај начин појединци или групе, давањем лажних обећања, покушавају утицати на гласаче да гласају за одређеног појединца или политичку партију.

4. Принуда – карактеристике овог акта огледају се у томе да се појединцу, тј. гласачу, пријети ограничавањем извора егзистенције или другог добра у циљу прикупљања изборне користи.

5. Изборни инжињеринг – нерегуларности које се врше током и након изборног процеса, а огледају се у прављењу неважећих листића, дописивањем појединих кандидата, бугарским возовима итд.

Рјешења ових изазова могућа је на сљедеће начине:

1. Једно од најбољих и основних предуслова за превазилажење ових проблема била би измјена, актуелног, Изборног закона БиХ.
2. Велики простор за изборни инжињеринг представљају и сами бирачки одбори, јер њих чине представници политичких партија који учествују у изборном процесу. Неопходно је, такође, извршити деполитизацију бирачких одбора.
3. Увођењем савремених технологија видео-надзора, система скенирања и електронског гласања спријечиле би се малверзације, а изборни процес додатно би постао транспарентан.
4. Прављењем отворених листи, на којима би гласачи могли слободно да бирају између различитих политичких партија и кандидата ограничило би куповину гласова, а изборни процес постао би још демократичнији.

Сва наведена рјешења су апсолутно у складу са свим демократским начелима садржаним у повељама о људским слободама и правима.
Изборни процес требало би да буде буде борба између равноправних кандидата у којој финансијска моћ или положај нису пресудни за добијање повјерења грађана.