Владе Симовић: Политичка и економска доктрина Доналда Трампа

Своју одлуку Трамп оцјењује "реципрочном" и "фер" политиком према главним трговинским партнерима Сједињених Америчких Држава, а то су примарно НР Кина и Европска унија. Потези актуелног америчког предсједника супротни су његовим претходницима који деценијама проводе политике темељене на неолибералним идејама глобалистичког свијета, економски отвореног и међузависног.

Овим је одлукама Доналд Трамп направио политичко-економски заокрет који ће умногоме редефинисати постојеће међународне економске процесе и праксу.
Неолиберална геоекономска логика и агенде погодовале су највећим компанијама и државама свијета, а штетиле малим националним економијама, посебно оним у транзицији.

У овом процесу највећу корист остваривале су америчке и европске корпорације добијајући јефтину радну снагу и сировине широм мање развијеног свијета. Њихова предузећа нису била конкурентна западним "партнерима", па се, уз пратеће политичке уцјене и неријетко војне интервенције, њиховом нереципрочном трговинском размијеном кумулирало огромно богатство на Западу.

Временом је НР Кина успјела да подигне своју економску производњу, изради модерне технолошке компаније и произведе систем роба високог квалитета. Тиме су кинеске компаније постале конкуренте западним, а економска моћ се временом прелила у НР Кину. Атланнтски океан постао је другоразредни пут трговине, уступивши мјесто Пацифику. НР Кина је постала највећи инвеститор у свијету и држава са највећом геоекономском интеракцијом.

Штавише, НР Кина је откупљивала дугове западних држава и тиме јачала статус економске велесиле, што је имало бројне политичке посљедице. НР Кина је прије неколико година била власник 1,1 билона обвезница Сједињених Америчких Држава. У трговинској размијени са НР Кином, која премашује 700 милијарди долара, Сједињене Америчке Државе су те које више купују, а мање продају.

Добит на страни НР Кине је велика и опредјелила је Доналда Трампа на примјену меркантилистичке доктрине. Ријеч је о економској логици која се своди на нулти збир. То јесте на политику позитивног салда у размијени са другом државом. Према овој економској теорији, старој неколико вијекова и неподесној модерним економским системима, добит једне држава могућа је само као губитак друге. Због тога се инсистира на стимулисању извоза, дестимулацији увоза и куповине увозне робе.

Иако је ријеч о доктрини критикованој од стране теоретичара какви су Дејвид Хјум, Адам Смит и други утемељивачи капиталистичке доктрине она има своје поборнике и данас. Увођењем тарифне политике Доналд Трамп жели да производњу врати у Сједињене Америчке Државе, а њену трговинску размијену учини позитивном по своју земљу. Таква политика звучи рационално, међутим у савременом свијету меркантилистичке мјере имају не само економске већ и политичке посљедице.

Велика је вјероватноћа да ће америчке царине довести до политичких и економских проблема атлантистичких држава. По много чему проблематизује се досадашње савезништво између Сједињених Америчких Држава и Европске уније. Тарифна политика Доналда Трампа највише ће погодити аутомобилску индустрију у Европској унији. Она запошљава највећи број индустријских радника и остварује највећи профит. Такође, радници у аутомобилској индустрији имају изузетно снажне синдикате и велику традицију штрајкова. Потенцијална криза у аутомобилској индустрији може да изазове социјалне немире, пад европских влада и велику инфлацију.

Питање заштите европске аутомобилске индустрије једно је од кључних проблема са којима се боре европске политичке елите. Она није угрожена само новим америчким тарифама, већ и понудом кинеске аутомобилске индустрије. Овдје се посебно истичу кинески електрични аутомобили који су неријетко јефтинији, а често квалитетнији од европских. Европске зелене агенде тјерају европске грађане на куповину електричних аутомобила.

НР Кина нема јаке синдикате (отуд јефтинија радна снага) и еколошке мјере (због чега им је олакшана производња), па нуде јефтиније производе. Америчке санкције би уз кинеску, нелојалну, конкуренцију биле погубне по европску индустрију аутомобила. При чему су европске елите већ поставиле низ економских баријера кинеским компанија, слично ономе што би се њима могло да деси од стране Сједињених Америчких Држава.

Америчко тржиште увози различиту робу из Европске уније, углавном луксузну. Ријеч је о роби за коју постоји снажно и активно тржиште. Поремећаји у економској размијени опредијелиће дио америчких компанија да се усмјере на задовољавање потреба својих грађана сопственом робом, сличној европској.

То би временом америчке купце одвикло од куповине европских производа, па би чак и потенцијално скидање високих царина у будућности било без великог ефекта за европске произвођаче. У савременим економским односима, западно-европске државе које су неколико вијекова имале примат у свјетској економији сада добијају другоразредну улогу.

Европска русофобија и одбијање руских сировина, прије свега енергената са руског тржишта, недају Европској унији пуно простора за маневар. Дугорочно ће Европска унија да буде својеврсна пинг-понг лоптица између америчке и кинеске економије. Европска унија би једино економским савезништвом са Руском федерацијом могла да постане конкурентна америчким и кинеским економијама, па би у таквом сценарију могла лакше да апсорбије политике тарифа којима је Доналд Трамп започео свој нови мандат.

Међутим, економско савезништво Европске уније и Руске федерације је скоро па немогуће у овом тренутку. Сукоб у Украјини је један од најважнијих догађаја у савременој историји и као такав оснажује глобалну политичку и економску улогу Сједињених Америчких Држава, али и НР Кине без које Руска федерација не би могла економски да опстаје. Русофобија европских политичких елита је изузетно снажна и онемогућава им да виде посљедице радикалне конфронтације са Русијом, а оне су такве да ће искључивањем Руске федерације из геоекономске и геополитичке сарадње Европска унија постати економски и политички слаба и зависна од већих економских, политичких и војних играча.

У свеме томе Доналд Трамп види шансу да Сједињене Америчке Државе очува као највећу свјетску силу. Иако ће нова протекционистичко-изолационистичка политика Доналда Трампа довести до поремећаја свјетског ланца снадбјевања, а онда и до инфлације, дугорочно ће се Сједињене Америчке Државе опоравити, НР Кина, можда чак и Руска федерација. Са друге стране Европска унија далеко теже. Оног тренутка када су европске елите и државе, осамдесетих и деведесетих година 20. вијека, прихватиле неолибералне доктрине, оне су потписале свој пораз и пад. Европски простор је кулминацију своје свјетске политичке, економске и војне моћи имао у вријеме великих империја попут римске, руске и британске. Међутим, то је прошло вријеме. Европа одумире демографски, пада економски, политички и војно. Неки су други свјетови у експанзији, а то многи у Европи не схватају.

Међутим схвата Доналд Трамп, па се супротставља инклузивистичким политикама европских либералних влада. Родне, мигрантске и социјалне политике су за Доналда Трампа све супротно америчкој логици и он се радикално усмјерава против њих. Отуда декрети о постојању само два пола (мушког и женског), затварању граница према мигранитима, њиховом протјеривању, строжијем затворском надзору, али и укидању америчке помоћи државама у развоју, посебно оне која се односи на демократизацију и либерализацију држава у транзицији. Доналд Трамп истиче да је америчка нација велика али ипак замијењива и да нема простора да своје ресурсе троши на друге.

Највећи изазов за Доналда Трампа и вјероватно простор његовог могућег пораза и пада јесте радикални заокрет класичној капиталистичкој логици у Сједињеним Америчким Државама. Његов капиталистички радикализам иде до граница елиминације државне потрошње чак и када је ријеч о образовању и социјалним политикама.

Његова замисао је да се оброзовање сведе на ниво савезних држава што ће умногоме довести до тога да ће богатије државе имати далеко боље а сиромашније лошије образовне системе. О томе да ће приватне школе бити неупоредиво боље, те привилегија мањине, не вриједи трошити ријечи. Јавно здравство и социјалне политике ће бити максимално редуковане, како гласе садашње Трампове најаве, а све како би се провела политика што мањег опорезивања власника капитала, њиховог економског јачања и доминантне друштвене улоге.

Доналд Трамп је поборник идеје да су власници капитала "мотор развоја друштва", а да су радници "њихови гребатори". Већина америчких грађана дала је повјерење Доналду Трампу очекујући већу економску стабилност. То се неће десити, учи нас историја оваквих економских мјера. Разлог је у томе што ће социјално обесправљени грађани, чак и са пословима који ће се отварати, суштински губити на квалитету живота због велике инфлације која слиједи, а и када се она повуче, остаће незаштићени у суровом тржишту ранокапиталистичке логике неоконзервативних струја којима припада Доналд Трамп.

Колико су наведене оцјене тачне или не, показаће вријеме. Нема сумње да је нови мандат Доналда Трампа ново доба Сједињених Америчких Држава али и свијета у процесу његове мултиполаризације.