Владан Ивковић: Гласови у Сједињеним Америчким Ентитетима броје се брзином као у Републици Српској

Нисам се оглашавао на Твитеру о америчким изборима јер сам имао гомилу укључења на Тв Хепи, емисије Тема дана, Актуелности, После ручка и Телемастер, па ћу сад, кад је изборни процес већ скоро иза нас, да подијелим нека запажања.

субота, новембар 12, 2022 / 16:50

Избори су били средњемандатни, тј. бирана је трећина Сената, читав Представнички дом, неколицина гувернера савезних држава и мноштво локалних позиција, од министара у савезним државама преко судија до окружних власти.

Зову их средњемандатним зато што падају на пола предсједничког мандата. Ипак, коштали су 16,7 милијарди долара, скоро три милијарде више него 2018.

Главне изборне теме је требало да буду лоша економија, инфлација, најезда илегалних усељеника, побачај, стопа криминала, те донекле рат у Украјини, мада се по овом посљедњем питању Американци не дијеле у значајној мјери.

Американци – и Републиканци и Демократе – су очекивали "црвени талас”, тј. доминацију Републиканаца, што се није десило.

Републиканци ће преузети већину у Представничком дому Конгресу, али са много мањим бројем посланика него што се очекивало.

Странка предсједника на средњемандатним изборима углавном лоше прође, јер су они нека врста давања или ускраћивања повјерења актуелном предсједнику.

Демократе су у данима пред изборе били у паници, али нису прошли лоше колико се очекивало.

Озбиљни, искусни републикански аналитичари су предвиђали да ће Републиканци узети чак и до 270 од 435 мјеста у Представничком дому, и 53 до 55 сенаторских мјеста.

Ни прво ни друго предвиђање неће бити остварено, ни близу.

Како ствари стоје, Републиканци ће имати око 225 посланика у Представничком дому, а од 51. сенатора и већине у Сенату их дијели други круг избора у Џорџији, који ће се одржати почетком децембра и на којем ће њиховом кандидату шансе бити мање него у првом кругу.

Прије Џорџије, Републиканци морају да побиједе на Аљасци, што је сигурно, али није пребројано, и у Невади, што је вјероватно. Ако пак добију Аризону, што није вјероватно, неће им требати Џорџија.

Аљаска, Невада и Аризона се још броје.

Што се тиче гувернерских трка, и ту су Демократе мање-више одбранили позиције.
У центру пажње биле су очекиване побједе Републиканаца Рона Десантиса на Флориди, Грега Абота у Тексасу и Брајана Кемпа у Џорџији, те Демократе Кети Хокул у Њујорку, Гречен Витмер у Мичигену и Џоша Шапира у Пенсилванији.

На Флориди је конзервативни Десантис развалио противника Криста, који је некад био републикански гувернер Флориде, па прешао у Демократе, промијенио идеологију потпуно и онда једном изгубио изборе за Сенат и двапут за гувернера.

Десантис је познат по томе што је његова управа забранила побачај послије 15. седмице, што је међу првима укинула ковид мјере, што је увела изборну полицију, што је укинула пореске олакшице компанији Дизни због критике Десантисовог закона о забрани наметања ЛГБТ идеологије дјеци испод четвртог разреда.

У Тексасу је Републиканац Абот побиједио звијезду Демократске странке, вјечитог губитника Бета О’Рорка, а Кемп је у Џорџији побиједио Стејси Ејбрамс, такође велику наду Демократа.

Сва тројица су потенцијални кандидати на републиканским примарним изборима 2024.

Остале су спорне Џорџија, Аризона и Невада.

У Џорџији за Сенат иду два црнца, Демократа Рафаел Ворнок, свештеник и актуелни сенатор, и Републиканац Хершел Вокер, бивша звијезда америчког фудбала.

Два изразито лоша кандидата ће у други круг, јер у Џорџији побједник мора да освоји 50%.

Републиканац Вокер ће у другом кругу имати проблем са излазношћу, јер ако није побиједио на листићу са гувернером Кемпом, који је доминирао, тешко да ће да побиједи сам на листићу.

Чуди то што Кемпови гласачи нису гласали и за страначког колегу Вокера, али објаснићу то мало касније.

У Невади се гласови још броје, али је побједа Републиканца Лаксалта над актуелном сенаторком Кетрин Кортез Масто све извјеснија.

Аризона је најкритичнија.
У њеном најнасељенијем округу дошло је до тешких нерегуларности са гласачким машинама, од којих у једном моменту 20% није радило како треба. Покренуте су тужбе, као и 2020, а гласови се још броје.

Воде се двије кључне битке.

Кари Лејк, бивша ТВ водитељка и водећа МАГА Републиканка, иде за гувернера против државне секретарке Аризоне Кејти Хобс, која је играла кључну улогу у крађи избора у Аризони 2020. године.

Лејкову снажно подржава Доналд Трамп и њена реторика и манир су слични његовим.

На другој страни је либералка Хобс, која се није усудила ни изаћи на дуел Лејковој, па су њену кампању поредили са Бајденовом подрумском кампањом 2020.

Хобсова, иначе, као државни секретар, руководи изборним процесом у Аризони и одбила је да себе изузме из те функције.

Хобсова води са неколико хиљада гласова, а ко зна кад ће и како ће то бројање бити завршено.

Према томе одакле се још очекује да пристигну гласови и колика је разлика, Лејкова још има велике шансе.

То се не може рећи за њеног колегу Блејка Мастерса, који иде за Сенат.

Мастерс иде против актуелног сенатора Марка Келија, који води са неколико десетина хиљада гласова разлике и већ је скоро вам Мастерсовог домашаја.

Мастерс је добар увод у причу о томе зашто није било црвеног таласа.

Наиме, Мастерс је оптужио Мича Меконела, вођу Републиканаца у Сенату, да га је саботирао тако што је преусмјеравао донације из његове кампање у мање важне кампање, као што је она у Аљасци гдје за Сенат иде актуелна сенаторка која је центриста против МАГА Републиканке.

Мастерс је чак обећао да ће ускратити подршку Меконелу уколико буде изабран.

Вашингтон Пост пише да је међу Републиканцима центристима, предвођеним Меконелом и Кевином Мекартијем, који ће предсједавати Представничким домом, водила кампања против Трамповог крила странке.

Меконел и Мекарти су наводно саботирали и ускраћивали подршку Трампистима, чак и по цијену пораза од Демократа, да би очистили странку од њих и стабилизовали је.

Зато не чуди лош резултат Вокера у Џорџији, Мастријана у Пенсилванији и још неких.

Демократе, с друге стране, су ово искористили да се боље укопају. Нису кажњени ни због једног проблема који су изазвали, нема разлога да мијењају политику, а у Конгресу ће са мањим бројем Трамписта бити и мање изазова.

Републиканци ће имати двије године унутрашњих немира.

Већ су почела препуцавања између потенцијалних кандидата за 2024, посебно између Трампа и Десантиса, којег Трамп види као највећу конкуренцију, а чује се и са либералне стране истицање Десантиса у први план против Трампа, иако им Десантис ни по чему не може бити прихватљив.

Једна ствар може ићи на руку Републиканцима ако не добију већину у Сенату: неће бити одговорни за било какве проблеме који се десе у наредне двије године.

Трамп се тиме не руководи, јер он ем нема много времена, ем је дубоко загазио у процес преотимања странке од центриста.

Што се изборне крађе тиче, демократски процес и крађа гласова су јарани, не иду једно без другога.

Осим Доминион машина које нису радиле у Аризони, Тексасу, Њу Џерзију, у једном округу у Пенсилванији је нестало папира за гласачке листиће.

Гласови се, дакле, у срцу демократије, броје сличном брзином као и у Републици Српској, а изборне махинације су још увијек демократска тековина.



Оставите одговор